Novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, država pokušava da reši problem starih potraživanja. Najavljena je veća kontrola izvršitelja, niže tarife, bolja zaštita dužnika.
Sudski izvršitelji
Četiri disciplinske prijave Ministarstvo pravde podnelo je u poslednjih mesec dana protiv izvršitelja koji su se nedolično ponašali i narušili ugled profesije. Dve su podnete zbog kršenja etičkog kodeksa i neprimerenog ponašanja prema strankama, koje je išlo do pretnji dužnicima! Bilo je i nepostupanja po nalogu Ministarstva i nedostavljanja podataka o radu. Jedan izvršitelj obavljao je poslove nespojive sa izvršiteljskim.
Četvrta prijava podneta je zbog prekoračenja ovlašćenja.Konkretno, stranka je podnela prigovor sudu, koji je konstatovao da izvršitelj nije nadležan za postupanje u toj vrsti predmeta. On je u tom slučaju zaista prestao da postupa, ali ga to nije sprečilo da postupa u sličnim, u kojima stranke nisu iskoristile pravo na pravni lek.
Radna verzija novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju precizira nadležnosti Komore izvršitelja i Ministarstva u postupku nadzora, a Ministarstvo će propisati i profesionalne standarde za obavljanje izvršiteljske delatnosti. Nepoštovanje povlači disciplinsku odgovornost.
– U martu je formirana Radna grupa za uspostavljanje funkcionalnog sistema odgovornosti izvršitelja – kaže za “Novosti” Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde. – Njen zadatak je ne samo da utvrdi efikasan sistem odgovornosti, već i da propiše standarde koji će regulisati sve aspekte rada izvršitelja: od uređenja izvršiteljske kancelarije, do strukture zaposlenih i evidencije predmeta.
Razmatra se i uvođenje nadzora spoljnih revizora, naročito kada je u pitanju finansijsko poslovanje i praćenje prenosa sredstava koji se uplaćuju na namenske račune.
Poseban problem su stari predmeti. Sa uvođenjem izvršiteljske branše, 2012. godine, sudovi su donekle rasterećeni i povećana je efikasnost, pa je u 2013. priliv izvršnih predmeta pao za 100.000, a lane i dodatno za 0,5 odsto. Ipak, broj predmeta od pre 2012. i dalje je zabrinjavajući. U celoj Srbiji, u svim izvršnim materijama, ima ih oko 1,9 miliona, a samo u Beogradu milion i po! Najviše je komunalnih. Izmenjeni ZIO daće ovlašćenje izvršiteljima da postupaju i po starim komunalnim predmetima.
Godišnje 100.000 predmeta
Srbija za sada ima 209 izvršitelja, koji primaju oko 100.000 predmeta godišnje. Oko 40 odsto uspevaju da reše, dok neki postupci, kažu u Komori, traju i po četiri meseca, dok nađu dužnika i identifikuju imovinu na kojoj mogu da naplate dug. I u drugim zemljama je u početku bilo najviše komunalnih predmeta, ali je taj broj vremenom opadao.
Radna verzija zakona od nedelje ulazi u javnu raspravu, koja će trajati 90 dana, jer je u pitanju veliki, sistemski zakon, za koji je zainteresovano mnogo korisnika – od banaka i javnih preduzeća, preko firmi sa nenaplaćenim potraživanjima, do radnika i samohranih majki, koji ne mogu da naplate zarade ili alimentaciju.
Izvršitelj Mirjana Dimitrijević, član Radne grupe za izradu zakona, imala je više ovakvih predmeta:
– Bilo je slučajeva radnika kojima za četiri meseca naplatimo zarade iz 2004, a pred sudom prethodno nisu uspevali da ih naplate pet godina. Ima i primera naplaćenih alimentacija i prinudnog iseljenja zakupca koji ne plaća kiriju, neće da se iseli i pravi troškove vlasniku.
Predujam za prinudno iseljenje je 12.000 dinara i zakupci se ne libe da ga plate, jer će se ionako kompletni troškovi naplatiti na kraju od dužnika. Ali zato su neke druge tarife za obične građane visoke, pa su usluge izvršitelja do sada najčešće koristili komunalci i banke, a ne građani. Sa izvršiteljem oni dobijaju veću efikasnost, ali moraju da plate akontaciju koja zavisi od visine potraživanja. Za razliku od toga, sudska taksa je fiksna – 1.900 dinara. Pošto svaki poverilac mora sudu da plati taksu, bez obzira na to da li će potraživanje naplatiti sud ili izvršitelj, mnogi, kad već plate pun iznos, čekaju da sud za njih naplati i dugovanje, iako to ume da potraje.
– Problem je što su usluge izvršitelja drastično skuplje u odnosu na sudske, pa su i poverioci i dužnici u nepovoljnijem položaju. Ta nejednakost je nedopustiva i sa ustavno-pravnog i sa stanovišta evropskih standarda – kaže Dimitrijević.
Zato izvršitelji imaju tri predloga. Prvi je da se stranka opredeli da li će kompletan izvršni postupak sprovoditi sud ili izvršitelj, i tada bi sud morao da pojača broj svojih izvršitelja i uloži u opremu, kola, kancelarije, a izvršitelji da donose rešenja o izvršenju, što do sada nisu radili. Drugi predlog je da sud donosi i dalje rešenja o izvršenju, ali da sve predmete realizuju izvršitelji. Takva je praksa u Crnoj Gori i Makedoniji. Tada bi se smanjila i cena izvršiteljskih usluga jer bi imali veliki broj predmeta u radu. Treći predlog je da sve ostane kao do sada, ali da sud smanji takse kad izvršenje rade izvršitelji.
U Ministarstvu pravde najavljuju da je planirana izmena sudske takse prema tome da li sud samo donosi rešenje o izvršenju ili ga i sprovodi. Predviđeno je i smanjenje tarifa izvršitelja za manja potraživanja.
Novi zakon trebalo bi da reši i problem zaštite dužnika, jer je uočeno da sada nema adekvatne zaštite.
– Prigovor na zaključak izvršitelja koji su podnosili dužnici nije bio efikasno sredstvo zaštite i nije omogućio jednakost stranaka u postupku, zbog čega je predviđena mogućnost izjavljivanja žalbe višem sudu – kaže Kuburović.
Do sada je prigovor ulagan pred osnovnim sudom, pa su o njemu odlučivale sudije istog suda koji je i doneo rešenje o izvršenju.
Izvršitelji se ipak plaše da će ovo usporiti postupke.
– Dužnik će u svakoj fazi moći da uloži žalbu. Dok sud, koji je i inače zatrpan, odluči o tome, gubi se brzina, hitnost i efikasnost – upozorava Dimitrijević.
Ona podseća da je i sada mnogo odluka USS i Evropskog suda u Strazburu na štetu Srbije zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku i mirnog uživanja imovine.
Naplaćuju za državu
Novi ZIO bi trebalo da proširi nadležnost izvršitelja, pa će oni biti isključivo nadležni za naplatu taksi i novčanih kazni kada je poverilac Republika. Jedini predmeti koji bi i dalje trebalo da ostanu u nadležnosti suda su izvršenja u porodičnim odnosima i vraćanje na rad.
Najniža cena 3.600 dinara
Najniži predujam za usluge izvršitelja je 3.600 dinara za potraživanje do 30.000. Ako je dužnik zaposlen ili penzioner, izvršitelj će potraživanje prinudno naplatiti preko administrativne zabrane. Međutim, ako nema primanja, troškovi postupka rastu, jer izvršitelj mora da prikupi niz podataka pre naplate ili da angažuje bravara i policiju ako mora da pleni imovinu. Svaki izlazak na popis stvari je 1.500 dinara.
Izvor: Večernje Novosti.
