Šta proizvodi upis u registar neplaćenih kazni?

Kad god pomislim da sam sve video i čuo, organi ove države i komunalna milicija grada Beograda, me uvek i iznova iznenade (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima.

Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko izjavio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju  stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.

Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).

Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas.  Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.

Konkretan povood za pisanje ovog komentara je tvrdnja osoba (ograda, nemam drugi dokaz za to) koje su primile obaveštenja komunalne milicije o snimljenom prekršaju, da se „kazne“ po ovim obaveštenjima (dok još nije izdat prekršajni nalog) evidentiraju u registru neplaćenih kazni.

Inače, o problemima u vezi ovih „obaveštenja“ pisao sam u tekstu „Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?“, koji će uskoro biti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija kao i na Pravnom portalu, gde se mogu videti i ostali tekstovi koje pominjem. Zato se ovde neću previše baviti tim obaveštenjima. Samo ću da podsetim, kazna je izrečena tek kad ovlašćeni organ izda prekršajni nalog i kad isti postane pravosnažan, odnosno kada sud donese presudu i kad ista postane pravosnažna. Pre toga „kazna“ formalno pravno ne postoji.

1. Šta je registar neplaćenih kazni?

Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, u glavi XXXVI JEDINSTVENI REGISTRI, deo 2., čl. 331-335. predviđa postojanje nečega što se zove „Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa“.    

ZOP kaže da se svrhu efikasne naplate izrečenih novčanih kazni, naknade troškova i naplate drugih novčanih iznosa dosuđenih po osnovu naknade štete, imovinskopravnog zahteva ili oduzimanja imovinske koristi, vodi se jedinstven registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa kao centralizovana elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi uneti podaci. Sve neplaćene novčane kazne, troškovi postupka i drugi novčani iznosi koji su izrečeni pravnosnažnom i izvršnom odlukom suda ili putem konačnog i izvršnog prekršajnog naloga se upisuju u registar novčanih kazni.

U registar novčanih kazni upisuju se sledeći podaci:

1) ime i prezime i jedinstveni matični broj kažnjenog fizičkog lica, preduzetnika odnosno odgovornog lica u pravnom licu, odnosno broj putne isprave stranog fizičkog lica koji nije u propisanom roku u celosti platio novčanu kaznu ili druge dosuđene novčane iznose ili nije nadoknadio dosuđene troškove postupka;

2) za kažnjeno pravno lice naziv i sedište, PIB i matični broj, za preduzetnika naziv i sedište radnje;

3) pravnosnažna, odnosno konačna odluka kojom je izrečena novčana obaveza;

4) prekršajni sud koji je doneo odluku odnosno organ koji je izdao prekršajni nalog;

5) dugovani iznos i osnov dugovanja;

6) datum dospeća obaveze plaćanja;

7) prekršajni sud koji je izvršio upis;

8) datum upisa.

Unos podataka vrši sud koji je doneo odluku koja je osnov za unos, odnosno prvostepeni sud na čijem području je izdat prekršajni nalog koji je osnov za unos. Unos podataka u registar novčanih kazni vrši se po isteku roka za dobrovoljno plaćanje, o čemu nadležan sud vodi računa po službenoj dužnosti.

Ako kažnjeno lice delimično ili potpuno plati dugovani iznos ili se izrečena novčana kazna potpuno ili delimično zameni izvršenom kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, nadležan sud je obavezan da odmah izvrši brisanje podataka odnosno upiše odgovarajuću promenu u registar novčanih kazni. Ako kažnjeno lice pre postupka izvršenja dobrovoljno delimično ili potpuno plati novčanu kaznu izrečenu prekršajnim nalogom, izdavalac naloga je obavezan da o tome odmah obavesti nadležni sud. Podaci iz registra brišu se iz registra odmah nakon što kažnjeni plati celokupan dugovani iznos, odnosno po proteku roka od četiri godine od dana kada su prekršajni nalog ili osuđujuća presuda postali pravnosnažni.

Dakle, u registru neplaćena kazna može biti evidentirana tek kada dospe za plaćanje, odnosno kada protekne rok za njeno plaćanje, nikako ranije. Uostalom i naziv registra upućuje na to, jer, registar u nazivu ima reč „neplaćenih“, a ne „izrečenih, predviđenih, planiranih, nepravosnažnih…“. E sad, jedino ako nadležne zbunjuju pojmovi poput dospeća i roka za dobrovoljno plaćanje. Tu je onda potrebna edukacija istih. Ovde ću dati par indicija kao malu pomoć nadležnima. U svakom aktu (presudi ili prekršajnom nalogu) kojim se izriče novčana kazna stoji odrednica tipa „da plati u roku od“.  E to je taj rok za dobrovoljno ispunjenje koji počinje da teče od dana prijema. A kada je obaveza dospela za plaćanje objašnjavao sam u mnogim tekstovima, recimo u „Kako su se banke snašle sa moratorijumom?, Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete i Račun za utrošenu električnu energiju kao verodostojna isprava podobna za izvršenje“. Ovde ći samo reći da se obaveza smatra dospelom istekom roka za plaćanje odnosno kada je moguće preduzeti prinudnu naplatu potraživanja.

I ovo napred navedeno je skandalozno, ali postoji nešto još neverovatnije.

2. Kakve su posledice upisa u navedeni registar?

U jednoj rečenici nikaкve. Ali, ima ih (i to značajnih) ako je verovati onome što piše na web stranici https://rnk.sipres.sud.rs/Home/Infografik, do koje se dolazi preko zvanične web stranice Ministarstva pravde, https://rnk.sipres.sud.rs/, na kojoj je moguće vršiti pretragu registra, a putem linka sa pitanjem „Šta je Registar neplaćenih kazni (RNK) – objašnjenje i uputstvo“. Na navedenoj stranici na dan pisanja ovog komentara, 31. decembra 2020. god. (stanje u 11.00 časova kako stoji na web sajtu), piše (citat):

„Čemu služi registar neplaćenih kazni?

U skladu sa Zakonom o prekršajima, kažnjenom licu, dok u potpunosti ne izmiri svoj dug, evidentiran u Registru neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa (RNK), neće se dozvoliti:

1. izdavanje vozačke dozvole i probne vozačke dozvole;

2. izdavanje potvrde o registraciji, saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, potvrde o privremenoj registraciji vozila i privremenih registracijskih tablica;

3. odjava vozila.“.

Da, nekada je u ZOP postojao član 336. koji je govorio o posledicama upisa u registar novčanih kazni, koji je glasio:

„U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka, i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće se dozvoliti:

1) izdavanje dozvola ili uverenja za čije su izdavanje nadležni organi uprave, osim onih koja se odnose na lični status;

2) povraćaj oduzetih ličnih i drugih dokumenata koja su oduzeta po osnovu člana 199. ovog zakona;

3) registracija, odnosno promena registracije pravnog lica ili registracija preduzetničke delatnosti koje podrazumevaju promenu PIB.“.

E sad, na stranu što navedene odredbe nikada nisu govorile konkretno o vozačkim i saobraćajnim dozvolama i potvrdama o registraciji, ali sve dozvole su dozvole a uverenja jesu potvrde, tako da to nije toliki problem. Ali svakoko  nisu bile pomenute registarske tablice i registracione nalepnice, niti je govoreno o suspenziji drugih radnji (odjave vozila).

Ali, na stranu to, da li je moguće da resorno ministarstvo ne zna da je Ustavni sud RS svojom Odlukom broj IUz-367/2013 („Sl. glasnik RS“, br. 98/2016) utvrdio da odredbe celog tog člana  nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije („Sl.  glasnik RS”, br. 98/2006) i da su iste prestale da važe danom objavljivanja odluke u „Sl. glasniku RS“, odnosno 8. decembra 2016. god?!?

Da li je moguće da na web prezentaciji ministarstva koje valjda najbolje treba da zna šta piše u zakonima čije tekstove predlaže, već pune 4 godine stoji netačna informacija (koja uzgred nikada i nije bila u potpunosti tačna). A ako se to čini sa namerom (da se obmane javnost), onda ne znam šta reći.

3. Može li doći do problema zbog posledica upisa u navedeni registar?

Međutim, ozbiljne posledice upisa u registar neplaćenih kazni i problemi mogu zaista nastati, na drugi način.

Recimo, ako se krene za savetima koje daju razni šarlatani, čak i mnogi advokati. Govorim o savetu da se ne primaju pismena koja šalju sudovi ili drugi organi. Lično, najviše me zaprepastila informacija jedne osobe da je takav savet dobila  od službe besplatne pravne pomoći u jednoj beogradskoj opštini.

Naime, onaj ko odbije prijem pismena ili to izbegava da učini (recimo ne ode u poštu da podigne pošiljku po obaveštenju o prispeću), ništa korisno nije napravio po sebe. Jer (i po ZOP, ali i svakom drugom procesnom zakonu), to samo znači da će to neuručenje biti evidentirano i da mu se pismeno može uručiti putem isticanja na oglasnoj tabli ili Internet stranici suda ili drugog organa koji isto šalje, te da će se po isteku propisanog roka smatrati da je uredno primeljeno. To praktično znači, da može biti kažnjen, i ta kazna pravosnažna a da on i ne zna za to. Jer, realno, ko obilazi sudove i organe uprave i čita istaknuto na oglasnim tablama, ili pretražuje Internet tragajući za kaznama i obaveštenjima na svoje ime?

Bezazlenija posedica upornog izbegavanja prijema pismena je mogućnost da se odredi i sprovede prinudna naplata iznosa kazne i troškova koji uključuju i troškove izvršenja, što neki simboličan iznos kazne od par hiljada dinara može mnogostruko da uveća.

A ako uporno bude izbegavao prijem pismena suda u svakoj fazi postupka, to negde na kraju može dovesti da mu se neplaćena novčana kazna zameni kaznom zatvora (za svakih započetih 1.000 dinara određuje se jedan dan zatvora). Na kraju ga to čak može dovesti da završi u zatvoru (a da i ne zna da mu to sleduje), ukoliko, recimo, u periodu dok ne zastari izvršenje kazne bude legitimisan po bilo kom osnovu (recimo rutinska kontrola u saobraćaju), te se pri tom utvrdi da postoji neizvršena zatvorska kazna koju izbegava (potraga za njim).   

Mali savet, uvek se obavestite o problemu (bilo kom), nemojte ga izbegavati. Ako se upoznate sa problemom možete ga i rešavati. Ako izbegavate obaveštenje, onda i ne znate da problem postoji (i koliki je).

4.  Umesto zaključka

Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub?  Da li i ovo potvrđuje tezu da glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje i neprofesionalnost?   

Ostaviću svakome ko ovo pročita da donese sopstvene zaključke i sud o svemu ovome, samo ću izneti sopstveni utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“, koji se može videti na Pravnom portalu.

Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i,  ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima nama želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.

Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.