od 2010.

Karakter kamate kod naknade za oduzeto zemljište prema stavu Ustavnog suda

Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (“Sl. glasnik RS”, br. 18/91, 20/92 i 42/98) propisano je da zemljište oduzeto po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (“Sl. list FNRJ”, broj 22/53, “Sl. list SFRJ”, broj 10/65, “Sl. glasnik SRS”, br. 51/71 i 52/73 i “Sl. list SAPV”, broj 26/72) i zemljište konfiskovano zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda po propisima o obaveznom otkupu vratiće se u svojinu ranijem sopstveniku, odnosno njegovom pravnom sledbeniku, pod uslovima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom.

Član 12. ovog Zakona propisano je da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade. U slučaju kad se oduzeto zemljište nalazi u privatnoj svojini, naknadu snosi organizacija koja je to zemljište otuđila iz društvene svojine, a ako organizacija nije u mogućnosti da isplati ovu novčanu naknadu, obavezu isplate te naknade izvršiće opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija.

Član 12b, dodat izmenama iz “Sl. glasnika RS”, br. 42/98, u stavu 1. propisuje da u slučaju kad je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke. Izuzetno, pravo na naknadu za neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište ostvaruje se na način, u rokovima i po postupku utvrđenim zakonom kojim se uređuje građevinsko zemljište (stav 2.).

Na dospele obaveze iz stava 1. člana 12b plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike (stav 3.).

Ustavni sud u Odluci broj Už-3720/2012 od 9. aprila 2015. godine, povodom stava 1. člana 12b zauzeo je sledeći stav:

“Ustavni sud konstatuje da je izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta od 18. novembra 1998. godine propisano da se novčana naknada za oduzeto zemljište, čiju je visinu utvrdio nadležni sud, plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od deset godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, te da se na dospele obaveze plaća kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se novelirane odredbe primenjuju i na obaveze plaćanja novčane naknade koje su dospele do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta i to počev od 1. januara 1999. godine. Iz navedenog proizlazi da je zakonodavac, u cilju zaštite interesa lica kojima se plaća novčana naknada za oduzeto zemljište, te imajući u vidu antiinflatornu funkcije kamate, noveliranim odredbama zakona predvideo da se kamata obračunava i plaća na svaku dospelu tromesečnu ratu, i to počev od pravnosnažnosti sudske odluke pa do dospelosti konkretne rate, a ne od dana kada je dužnik pao u docnju, kako to nalazi izvršni sud. Ovo stoga, što se u konkretnom slučaju, ne radi o kamati koju dužnik plaća zbog zadocnjenja u ispunjenju svoje obaveze i koja predstavlja određeni vid sankcije zbog neispunjenja obaveze u roku, već o revalorizovanoj kamati koja je ustanovljena radi očuvanja realne vrednosti novca u inflatornim uslovima, jer se naknada isplaćuje u ratama u periodu koji može da traje i nekoliko godina.”

Dakle, prema stavu Ustavnog suda kada je u pitanju isplata novčane naknade za oduzeto zemljište, kamata se obračunava i plaća na svaku dospelu tromesečnu ratu, i to počev od pravnosnažnosti sudske odluke pa do dospelosti konkretne rate, a ne od dana kada je dužnik pao u docnju, jer se u ovom slučaju radi revalorizovanoj kamati ustanovljenoj radi očuvanja realne vrednosti novca u inflatornim uslovima.

Najnoviji tekstovi