Na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti objavljeno je obaveštenje o prema kojem ne postoje razlozi za isključenje prava na pristup traženim informacijama predviđeni Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u vezi sa slučajem „Savamala“.
Naime, rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Pi.br.86/16 od 25.10.2016. godine odbijen je zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojim je tražilac M.D. tražio dostavljanje informacija u vezi sa postupanjem S.Đ, zamenice javnog tužioca, u skladu sa članom 44. Zakonika o krivičnom postupku, odnosno dokumente u kojima su iste sadržane iz kojih se mogu saznati:
– delovodni brojevi dokumenata kojima je imenovana, zbog odbijanja policije da postupi po upućenim zahtevima i urgencijama, obavestila javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ministra unutrašnjih poslova, Vladu i nadležno telo Narodne skupštine Republike Srbije, kao i
-delovodni brojevi disciplinskih prijava podnetih protiv lica koja su se oglušila o zahteve i urgencije Tužilaštva.
Poverenik je našao da su neprihvatljivi argumenti tužilaštva da bi odavanje ovih informacija “uticalo na dalji rad svih organa koji su angažovani na rasvetljavanju ove krivičnopravne stvari”.
Naprotiv, iz same prirode traženih informacija, budući da se radi samo o delovodnim brojevima određenih eventualno podnetih obaveštenja i zahteva, očigledno je da se njihovim objavljivanjem ne mogu prouzrokovati nikakve štetne posledice.
Poverenik je takođe naložio da se tražiocu informacija, ukoliko one postoje, dostave i delovodni brojevi dokumenata koje ih sadrže.
I. Relevantne odredbe iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i stavovi iz sudske prakse
Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl. glasnik RS”, broj 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
Članom 2. ovog zakona određen je pojam informacije od javnog značaja koja predstavlja informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Dakle, da bi se informacija smatrala informacijom od javnog značaja potrebno je da ispuni nekoliko uslova:
- da istom raspolaže organ javne vlasti,
- da je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti,
- da je sadržana u određenom dokumentu,
- kao i da se odnosi na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Navedeni uslovi postavljeni su kumulativno.
Dalje, da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.
Organ javne vlasti
Organ javne vlasti u smislu ovog zakona jeste:
1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);
2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.
Informacija sadržana u određenom dokumentu
Kao što je već rečeno infromacija od javnog značaja mora biti sadržana u određenom dokumentu, pri čemu nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju.
U presudi Upravnog suda, III-3 U 5019/2011 od 10. juna 2011. god. zauzet je sledeći stav:
„…da bi se određena informacija smatrala informacijom od javnog značaja, potrebno je da, pored toga što je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti i što javnost ima opravdan interes da zna, bude sadržana u određenom dokumentu u posedu organa vlasti u trenutku kada tražilac informacije zatraži pristup. Znači, u momentu traženja organ vlasti je dužan da dostavlja kopije onih dokumenata koji već postoje i koje ima u posedu, a ne da stvara nove dokumente. U konkretnom slučaju utvrđeno je da Prekršajni sud u Zrenjaninu ne poseduje „pojedinačno – opšti – pravni akt (rešenje)“ u vezi podnetog zahteva tužioca za pokretanje prekršajnog postupka jer takav akt nije ni donet, pa se ne radi o informaciji od javnog značaja u smislu odredbe člana 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.“
U presudi Vrhovnog suda Srbije, U. 4522/07 od 16. januara 2008. godine. navedeno je sledeće:
„Kako informacija koju je tužilac tražio u zahtevu od … godine, nije sadržana u nekom dokumentu koji je nastao u radu ili u vezi sa radom MUP-a, koji sadrži traženu informaciju, to se po oceni Vrhovnog suda Srbije, u konkretnom slučaju, ne radi se o informaciji od javnog značaja, u smislu navedene odredbe člana 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.“
Opravdani interes
Smatra se da opravdani interes javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.
Ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.
Dakle, teret dokazivanja da opravdani interes javnosti da zna ne postoji je na organu vlasti, a ne tražiocu infromacije.
Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja
Član 5. Zakona propisuje sadržinu prava na pristup informacijama od javnog značaja:
„Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.
Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elekronskom poštom ili na drugi način.“
U vezi sa sadržinom prava na pristup informacijama od javnog značaja, navešćemo deo obrazloženja presude Upravnog suda, 9 U 3729/2014 od 18. juna 2014. god.
„Upravni sud je imao u vidu da je odredbom člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano da svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Saglasno tome, po oceni Upravnog suda, ne postoji obaveza državnog organa da sačini ispravu koja sadrži informaciju koju traži podnosilac zahteva, već samo da tražiocu učini dostupnim već sačinjenu ispravu koja sadrži traženu informaciju od javnog značaja, bilo tako što će mu omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja ili što će mu dostaviti kopiju traženog dokumenta.“
Ograničenja prava
Članom 8. Zakona propisana su ograničenja prava:
„Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.
Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.“
Glava II. Zakona nosi naziv ISKLJUČENJE I OGRANIČENJE SLOBODNOG PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA.
Život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje i tajna
Članom 9. Zakona propisano je:
„Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:
1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;
2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;
3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose;
4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;
5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.“
Informacija od javnog značaja u posedu organa vlasti koja je već dostupna javnosti
Članom 10. određeno je da organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu.
U ovom slučaju ipak organ vlasti ima obavezu da u odgovoru na zahtev označi nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i sl.), kao i gde je i kada tražena informacija objavljena. Izuzetak od ove obaveze postoji kada su navedeni podaci opštepoznati.
U presudi br. 17 U 2328/2014 od 20. juna 2014. god, Upravni sud navodi:
„Tužbom, podnetom ovom sudu dana 12.02.2014. godine, tužilac ističe da se tuženom – Vladi Republike Srbije obratio elektronskim putem, zahtevom br. …… za pristup informaciji od javnog značaja, kojim je tražio da mu se dostavi “elektronska adresa i faks broj prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije, A. V. ili elektronska adresa i broj faksa njegovog kabineta”. Da tuženi organ nije postupio po elektronskoj žalbi br. ….., koju je tužilac tuženom uputio dana 16.01.2014. godine, kao ni po urgenciji koja je tuženom upućena dana 03.02.2014. godine, takođe elektronskim putem…
…Imajući u vidu napred citiranu odredbu zakona, kao i okolnost da je tužilac, kao korisnik interneta, podatke od tuženog organa tražio podnošenjem zahteva putem elektronske pošte – korišćenjem internet usluga, da su traženi podaci javno objavljeni na internet adresi na koju je tuženi organ ukazao u svom odgovoru i da se radi o opšte poznatim podacima, koji se redovno ažuriraju to sud nalazi da je pravilan zaključak tuženog organa da u konkretnom slučaju nije bilo osnova da tuženi postupa po zahtevu tužioca i istom dostavlja tražene opštepoznate i na internetu objavljene javne podatke iz Imenika Vlade Republike Srbije, a koji se odnose na elektronsku adresu i faks broj prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije, A. V. ili elektronsku adresu i broj faksa njegovog kabineta.“
Zatim, u presudi Vrhovnog suda Srbije, U 8693/2008 od 25. juna 2009. godine navodi se:
„Kako je tuženi organ označio da je navedena informacija objavljena na veb prezentaciji Vrhovnog suda Srbije, to po oceni Vrhovnog suda Srbije osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca.“
Osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti
Član 11. određeno je da ako organ vlasti ospori istinitost ili potpunost informacije od javnog značaja koja je objavljena, saopštiće istinitu i potpunu informaciju, odnosno omogućiće uvid u dokument koji sadrži istinitu i potpunu informaciju, osim u slučajevima iz čl. 9. i 14. ovog zakona.
Razdvajanje informacija
Član 12. Zakona propisuje ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Presuda Upravnog suda, 1U 2679/2011 od 22. juna 2011. godine u vezi sa izdvajanjem tražene informacije od ostalih informacija u dokumentu:
„…neosnovano se u tužbi navodi da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, imajući u vidu da je istom propisano, da ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koji organ vlasti nije dužan tužiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tužiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna. U konkretnom slučaju tužilac je podnetim zahtevom tražio da mu se omogući pristup adresi prebivališta za S.R.M, koja je takvog karaktera, da bi se dobijanjem iste ozbiljno ugrozilo pravo na privatnost lica na koje se informacija odnosi, odnosno tražena informacija je takvog karaktera da ne može biti dostupna, te nema osnova za primenu citirane odredbe člana 12. Zakona.“
Zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja
Član 13. propisuje postupanje organa vlasti kod zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja, u kom slučaju organ valsti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, a kao specifične slučajeve ove zloupotrebe zakon određuje:
- nerazumno i često traženje informacija,
- ponavljanje zahteva za istim ili već dobijenim informacijama ili
- traženje prevelikog broja informacija.
Privatnost i druga prava ličnosti
U skladu sa članom 14. organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:
1) ako je lice na to pristalo;
2) ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši;
3) ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.
U presudi Upravnog suda, III 26 U 10406/2014 od 30. oktobra 2014. god. ovaj sud zauzima stav da
dostupnost podataka o licu koje je protiv tužioca podnelo prijavu MUP-u i na osnovu koje je MUP intervenisao, ne može da bude opšteg karaktera jer bi njihova dostupnost u svojstvu informacija od javnog značaja, mogla ozbiljno da ugrozi pravo na privatnost odnosno na zaštitu ličnih podataka podnosioca prijave.
Ovde moramo navesti još jedno važnu odredbu. Već smo rekli da je teret dokazivanja da opravdani interes javnosti da zna ne postoji je na organu vlasti, a ne tražiocu infromacije.
Kada je u pitanju postupak pred Poverenikom po žalbi tražioca informacije kada organ vlasti, kao u slučaju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, odbije zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od značaja je član 24. stav 3. Zakona.
Članom 24. je propisano:
„Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana predaje žalbe, pošto omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu.
Poverenik odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlašćenog lica.
Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim ovim zakonom.
Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kada utvrdi da je žalba osnovana.
Ako organ vlasti, nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, tražiocu omogući pristup informacijama ili po zahtevu odluči, Poverenik će doneti zaključak i obustaviti postupak po žalbi. Postupak po žalbi se obustavlja i kada tražilac odustane od žalbe.“
Dakle, u postupku pred Poverenikom po žalbi tražioca informacije, na organu vlasti je teret dokazivanja da je prilikom odbijanja ili odbacivanja zahteva postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
II. Relevantne odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o javnom tužilaštvu
S obzirom da je u konkretnom slučaju organ vlasti, u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Više javno tužilaštvo, navešćemo i relevantne odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o javnom tužilaštvu.
Dužnost postupanja po zahtevu javnog tužioca
Član 44. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) glasi:
„Svi organi koji učestvuju u predistražnom postupku dužni su da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog tužioca. Policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.
Ako policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.
Ako u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana, policija i drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.“
Načela u vršenju javnotužilačke funkcije
Članom 10a Zakona o javnom tužilaštvu (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011-dr. zakon, 101/2011, 38/2012-OUS, 121/2012, 101/2013, 111/2014-OUS, 117/2014, 106/2015 i 63/2016-OUS) propisano je:
„Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužni su da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrše svoju funkciju posebno vodeći računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu.“
Rešenju Poverenika u vezi sa informacijama od javnog značaja u slučaju “Savamala”
U Rešenju Poverenika, broj: 07-00-04011/2016-03 od 10.01.2017. godine, koje je i povod za ovaj tekst, navedeno je sledeće:
R E Š E NJ E
I Poništava se rešenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Pi.br. 86/16 od 25.10.2016. godine.
II Nalaže se Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja, obavesti M.D. iz Beograda, Poštanski fah 16, 11010 Beograd, da li poseduje tražene informacije u vezi sa postupanjem Sanje Đurić, zamenice javnog tužioca, u predmetu KTN-60/16 u skladu sa članom 44. Zakonika o krivičnom postupku, odnosno dokumente u kojima su iste sadržane iz kojih se mogu saznati:
– delovodni brojevi dokumenata kojima je imenovana, zbog odbijanja policije da postupi po upućenim zahtevima i urgencijama, obavestila javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ministra unutrašnjih poslova, Vladu i nadležno telo Narodne skupštine Republike Srbije, kao i
-delovodni brojevi disciplinskih prijava podnetih protiv lica koja su se oglušila o zahteve i urgencije Tužilaštva,
te da, ukoliko iste poseduje, žaliocu dostavi kopije navedenih dokumenata (listova delovodnika) s tim što će pre dostavljanja, zaštititi i učiniti nedostupnim podatke o ličnosti kao što su: imena i prezimena svih lica osim službenih, adresne podatke, lični matični broj građana i slično, ukoliko su sadržani u tim dokumentima.
III O izvršenju rešenja u stavu II dispozitiva, Više javno tužilaštvo u Beogradu će obavestiti Poverenika u roku od 7 dana od prijema ovog rešenja.
Iz obrazloženja:
„…Postupajući po navedenom zahtevu prvostepeni organ je ožalbenim rešenjem Pi.br. 86/16 od 25.10.2016. godine isti odbio pozivajući se na čl. 9. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U obrazloženju je naveo da je podnosilac zahteva tražio da mu se dostave informacije o predmetu koji je u fazi pretkrivičnog postupka te da bi odavanje informacija o radnjama zamenika javnog tužioca, koje je preduzeo u cilju prikupljanja dokaza u predmetu u kome još uvek nije otkriven učinilac krivičnog dela, uticalo na dalji rad svih organa koji su angažovani na rasvetljavanju ove krivičnopravne stvari. Takođe je naveo da bi se omogućavanjem pristupa traženim informacijama ozbiljno ugrozilo dalje vođenje pretkrivičnog postupka, kao i da je interes otkrivanja učinilaca krivičnih dela i nesmetanog vođenja krivičnog postupka bez uticaja javnosti, pretežniji od interesa za pristup traženim informacijama….
Imajući u vidu da je žalilac podnetim zahtevom tražio informacije o delovodnim brojevima dokumenata kojima je postupajući tužilac u određenom predmetu Višeg javnog tužilaštva, zbog odbijanja policije da postupi po upućenim zahtevima i urgencijama, obavestio javnog tužioca VJT-a, ministra unutrašnjih poslova, Vladu i nadležno telo Narodne skupštine, kao i o delovodnim brojevima disciplinskih prijava podnetih protiv lica koja su se oglušila o navedene zahteve i urgencije, navode žalbe, odgovora na žalbu, kao i citirane zakonske odredbe, Poverenik nalazi da je pogrešio prvostepeni organ kada je odbio podneti zahtev žalioca pozivajući se na član 9. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, sa obrazloženjem da bi se omogućavanjem pristupa traženim informacijama ozbiljno ugrozilo dalje vođenje pretkrivičnog postupka i uticalo na dalji rad svih organa koji su angažovani na rasvetljavanju ove krivičnopravne stvari.
Naime, da bi prvostepeni organ uskratio pristup traženim informacijama na osnovu člana 9. tačka 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obavezan je da dokaže da bi traženi pristup ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje nekog krivičnog dela, optuženja za krivično delo ili vođenje pretkrivičnog postupka, kao i da bi navedeni interesi pristupom traženim informacijama bili ozbiljno povređeni u smislu člana 8. stav 1. istog Zakona. U konkretnom slučaju, međutim, prvostepeni organ nije obrazložio na koji način, iz kojih razloga i zbog kojih okolnosti bi činjenjem dostupnim traženih informacija došlo do ozbiljnog ugrožavanja navedenih interesa, odnosno vođenja predmetnog pretkrivičnog postupka, niti je u tom pogledu pružio dokaze. Pri tome se, iz same prirode traženih informacija odnosno činjenice da se radi samo o delovodnim brojevima određenih obaveštenja i zahteva postupajućeg tužioca, eventualno podnetih u skladu sa članom 44. ZKP-a, ne može zaključiti da bi njihovim objavljivanjem moglo doći do navedenih posledica. Ovo iz razloga što je odredbama člana 44. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11…55/2014), između ostalog, propisano: da su policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca (stav 1.); da ako policija ili drugi državni organ ne postupi po navedenom zahtevu javnog tužioca, javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine (stav 2.), kao i da, ako u roku od 24 časa od kada je primljeno navedno obaveštenje, policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu (stav 3.). Stoga informacije o delovodnim brojevima navedenih obaveštenja i zahteva bez sumnje ne bi mogle biti od uticaja na sam pretkrivični postupak. Pored toga, odredbom člana 10a Zakona o javnom tužilaštvu („Sl. glasnik RS“ br. 116/09…108/13 – dr. zakon, 111/14 US…63/16 US) je, između ostalog, propisano da su javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužni da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrše svoju funkciju. Iz navedenog proizilazi da se, u konkretnom slučaju, radi o informacijama o načinu i zakonitosti rada Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u predmetnom pretkrivičnom postupku, odnosno u vezi sa slučajem „Savamala“. Pri tome, u slučaju „Savamala“ Zaštitnik građana je, postupajući po predstavkama građana utvrdio ozbiljne propuste u postupanju nadležnih organa i službi što dodatno pojačava interes javnosti za informacije u vezi sa ovim događajem, o čemu svedoče i brojni medijski članci, kao i javni protesti građana.
Kako, u konkretnom slučaju, ne postoje razlozi za isključenje prava na pristup traženim informacijama predviđeni Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenik je postupajući po žalbi, na osnovu člana 23. i člana 24. stav 1. i stav 4. istog Zakona i čl. 233. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, odlučio kao u stavu I i II dispozitiva ovog rešenja, našavši da je žalba osnovana i da žalilac, u smislu citirane odredbe člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ima pravo da mu se tražene informacije učine dostupnim, na način kako je to naloženo stavom II dispozitiva ovog rešenja, a što je u skladu sa odredbom člana sa članom 12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji predviđa mogućnost izdvajanja tražene informacije od javnog značaja od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući pristup, jer bi se njihovom dostupnošću povredilo pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti lica na koja se odnose.
Više tužilaštvo u Beogradu je u obavezi da o izvršenju rešenja obavesti Poverenika u skladu sa članom 24. stav 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Samim članom 44. Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je, pored ostalog, da su policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca, a da će ako policija ili drugi državni organ ne postupi po navedenom zahtevu javni tužilac odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležna radna tela Narodne skupštine. ZKP dalje predviđa da, ako u roku od 24 časa od kada je primljeno navedeno obaveštenje, policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, on može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje.
Dakle, radi se o informacijama o načinu i zakonitosti rada Višeg javnog tužilaštvu u Beogradu koje su potpuno legitiman predmet interesovanja javnosti, a čije objavljivanje ne može prouzrokovati nikakve štetne posledice.
Ovim rešenjem, budući da je postupao u okviru zahteva iz konkretne žalbe, Poverenik javnosti omogućuje samo deo informacija o slučaju “Savamala”. Poverenik upozorava da nije dobro što mu se građani i novinari sve više obraćaju povodom prava na pristup informacijama o navedenom slučaju i stoji na stanovištu da su nadležni organi odavno dužni da javnosti, bez intervencija Poverenika, pruže mnogo više relevantnih informacija o ovom slučaju. I inače nesporan interes javnosti pojačan je odsustvom informacija u periodu od više meseci. Slučaj privlači pažnju i domaće i strane javnosti, negativno se odražava i na proces pregovora o pridruživanju sa EU, ali što je još važnije kontinuirano i dodatno pothranjuje i inače prisutne sumnje značajnog broja građana u valjanost i zakonitost postupanja nadležnih u konkretnom slučaju.“
Izvor: Izvodi iz zakona i sudske prakse preuzeti su iz programa “Propis Soft“.
Izvor: Obaveštenje i Rešenje Poverenika – sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – www.poverenik.rs.
