Ustavni sud Republike Srbije ne priznaje troškove angažovanja punomoćnika nastale pred ovim sudom. Ovaj stav zauzet je u odluci Ustavnog suda, br. Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine. Tačnije stav je zauzet i u određenim nešto ranije donetim odlukama, ali se Ustavni sud najčešće poziva na navedenu odluku odlučujući o zahtevu za naknadu troškova pred ovim sudom. U svim kasnijim odlukama ovaj sud ostaje dosledan u navedenom stavu.
I. Stav Ustavnog suda
U navedenoj odluci br. Už-633/2011 i svim kasnijim odlukama koje se pozivaju na ovu odluku Ustavni sud zauzeo je sledeći stav:
“Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.”
Ustavni sud svoj stav zauzima pozivajući se sledeće:
- Zakonom o Ustavnom sudu propisano je da učesnici u postupku sami snose svoje troškove (član 6. stav 2.). Tačno je da je Zakonom o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove, s tim što nedostaje drugi deo odredbe ovog stava. Naime, stav 2. člana 6. ovog zakona glasi: “Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drukčije.”
Dakle, zakonom nije isključena mogućnost dosuđivanja troškova pred Ustavnim sudom u svakom pojedinačnom slučaju, iako se iz obrazloženja odluka ovog suda može zaključiti da je tako.
- Nije obavezno izjavljivanje ustavne žalbe i preduzimanje drugih radnji u postupku pred Ustavnim sudom preko punomoćnika, odnosno punomoćnika advokata. I ovde je tačno da nije obavezno izjavljivanje ustavne žalbe i preduzimanje drugih radnji u postupku pred Ustavnim sudom preko punomoćnika, odnosno punomoćnika advokata. Ali izjavljivanje, odnosno podnošenje, nije isto što i kvaliteno sastavljanje bilo kog podneska.
- Podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom se ne odbacuju i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke. Ovaj deo stav suda se odnosi samo na procesne posledice, odnosno nepostojanje istih u slučaju neuredne ustavne žalbe.
- Svima dostupni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe predstavljaju pravnu pomoć, očigledno prema Ustavnom sudu predstavljaju, značajnu pravnu pomoć onome ko ih podnosi, što je tačno ako “svako poslovno sposobno lice” zna npr. da navede u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje ustavom zajemčenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode (deo IV obrasca ustavne žalbe) ili da opredeli zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, odnosno navede objašnjenje šta se želi postići podnošenjem ustavne žalbe, uz isticanje visine i osnova naknade materijalne ili nematerijalne štete, kada se naknada zahteva npr. poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalje vršenje određene radnje, narediti vršenje određene radnje, odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku: povraćaj u pređašnje stanje, naknada štete, objavljivanje sudske odluke (deo V obrasca ustavne žalbe).
I.1. Relevantne odredbe – prema Ustavnom sudu
Ustavni sud obrazlažući stav o nepriznavanju troškova zastupanja pred tim sudom navodi odredbe nekoliko propisa na osnovu kojih zauzima stav.
Zakon o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, br. 109/2007, 99/2011, 18/2013-OUS, 40/2015-dr.zakon i 103/2015) u članu 6. propisuje sledeće:
“U postupku pred Ustavnim sudom ne plaća se taksa.
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drukčije.
Ustavni sud može naknaditi troškove drugim pozvanim licima i odrediti naknadu za njihovo učešće u postupku.”
Član 30. stav 2. istog zakona određuje da u postupku pred Ustavnim sudom mogu učestvovati lica koja na osnovu specijalnog punomoćja ovlaste učesnici u postupku.
Član 83. zakona propisuje:
“Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Ustavnu žalbu u ime lica iz stava 1. ovoga člana, na osnovu njegovog pismenog ovlašćenja, može izjaviti drugo fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.”
Važeći Poslovnik o radu Ustavnog suda (“Sl. glasnik RS”, br. 103/2013) u članu 45. propisuje prethodno ispitivanje podneska:
“Kada su predlog, ustavna žalba, zahtev ili drugi akt kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, odnosno inicijativa, nerazumljivi, nepotpuni, ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, sudija izvestilac će od podnosioca zatražiti da, u roku od 15 dana, otkloni nedostatke i upozoriće ga na posledice propuštanja utvrđene Zakonom.
Ako nedostatak bude otklonjen u ostavljenom roku, kao dan podnošenja akta iz stava 1. ovog člana smatra se dan kada je akt prvi put bio podnet Sudu.”
Suštinski isto rešenje sadržao je i prethodno važeći Poslovnik o radu Ustavnog suda (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2008, 27/2008-ispravka i 76/2011).
II. Stav Evropskog suda za ljudska prava
U odluci po predstavci, br. 1620/10 BIBIĆ protiv Hrvatske od 8.1.2014. godine, Evropski sud za ljudska prava (udaljem tekstu: ESLJP) zauzeo je stav drugačiji od stava Ustavnog suda Republike Hrvatske, ali i stava Ustavnog suda Republike Srbije.
Naime, ESLJP najpre navodi da su, u nizu odluka kojima je Ustavni sud prihvatio ustavne tužbe, zahtevi za naknadu troškova postupka pred tim sudom odbijeni.
U odluci br. U-III-66/2010 od 29.5. 2013. godine Ustavni sud RH doneo je sledeću odluku:
„U odnosu na zahtjev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ističe da prema članku 23. Ustavnog zakona o Ustavnom sudu Republike Hrvatske svaki sudionik snosi svoje troškove, ako Ustavni sud ne odluči drukčije.“ Budući da Ustavni sud nije odlučio drukčije, podnositelj sam snosi svoje troškove.“
Kao merodavne odredbe za odlučivanje u ovom slučaju ESLJP navodi gore članak 23. i 34. Ustavnog zakona o Ustavnom sudu Republike Hrvatske („Narodne novine“, br. 49/02), zatim i članak 151, 164. i 166. Zakona o parničnom postupku („Sl. list SFRJ“, br. 4/77, 36/77 -isp, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, i „Narodne novine RH“, br. 53/91, 91/92, 58/93, 112/99, 88/01, 117/03, 88/05, 2/07, 84/08, 123/08, 57/11, 148/11, 25/13) koji je bio na snazi u relevantno vreme i merodavne odredbe Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad odvjetnika („Narodne novine“, br. 91/04, 37/05, 59/07), takođe na snazi u relevantno vreme.
U izlaganju stava ESLJP navešćemo i uporedni prikaz merodavnih odredaba iz hrvatskog zakonodavstava i odredaba našeg zakonodavstva, kako bi ovaj tekst dobio željeni cilj i smisao.
III.1. Uporedni prikaz relevantnih odredaba
A) Zakoni koji regulišu postupak pred Ustavnim sudom
Ustavni zakon o Ustavnom sudu Republike Hrvatske
Članak 23.
„U ustavnosudskom postupku svaki sudionik snosi svoje troškove postupka, ako Ustavni sud ne odluči drukčije.“
Članak 34.
„Ako ovim Ustavnim zakonom nije propisano drukčije Ustavni sud u postupku podredno smisleno primjenjuje odredbe odgovarajućih postupovnih zakona Republike Hrvatske.“
Zakon o Ustavnom sudu Republike Srbije
Član 6.
„U postupku pred Ustavnim sudom ne plaća se taksa.
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drukčije.
Ustavni sud može naknaditi troškove drugim pozvanim licima i odrediti naknadu za njihovo učešće u postupku.“
Član 8.
„O pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona.
O pitanjima postupka koja nisu uređena ovim zakonom ili odredbama procesnih zakona, Ustavni sud će odlučiti u svakom konkretnom slučaju.“
B) Zakoni koji regulišu parnični postupak
Zakon o parničnom postupku Republike Hrvatske
Članak 151.
„(1) Parnične troškove čine izdaci učinjeni u tijeku ili u vezi s postupkom.
(2) Parnični troškovi obuhvaćaju i nagradu za rad odvjetnika i drugih osoba kojima zakon priznaje pravo na nagradu.”
Članak 164.
„(1) O naknadi troškova odlučuje sud na određen zahtjev stranke, bez raspravljanja.
(2) Stranka je dužna u zahtjevu određeno navesti troškove za koje traži naknadu.
(3) Zahtjev za naknadu troškova stranka je dužna staviti najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima; a ako je riječ o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, stranka je dužna zahtjev za naknadu troškova staviti u prijedlogu o kojem sud treba da odluči.
(4) O zahtjevu za naknadu troškova sud će odlučiti u presudi ili rješenju kojim se završava postupak pred tim sudom….“
Članak 166.
“…
(3) Kad se ukine odluka protiv koje je podnesen pravni lijek i predmet vrati na ponovno suđenje, ostavit će se da se o troškovima postupka u povodu pravnog lijeka odluči u konačnoj odluci.“
Zakon o parničnom postupku Republike Srbije
Član 150.
„Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka.
Parnični troškovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.“
Član 163.
„O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja.
Stranka je dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu.
Zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči.
O zahtevu za naknadu troškova sud će da odluči u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak pred tim sudom...“
Član 165.
„…Ako se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suđenje, ostaviće se da se o troškovima postupka povodom pravnog leka odluči u konačnoj odluci….“
C) Tarife o nagradama i naknadama troškova advokata
Tarifom o nagradama i naknadi troškova za rad odvjetnika Republike Hrvatske, propisano je da podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom – 500 bodova;…“
Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 121/2012) propisano je da za sastavljanje podnesaka kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom advokatu pripada nagrada u iznosu od 1.500 poena.
III.2. Ocena ESLJP – Bibić protiv Hrvatske
„…Sud prvenstveno primjećuje da je spor u ovom predmetu nastao u svezi troškova zastupanja podnositeljice po odvjetniku pred Ustavnim sudom Republike Hrvatske.
U odnosu na odluku podnositeljice da bude zastupana po odvjetniku pred Ustavnim sudom Republike Hrvatske, Sud takvu odluku ne smatra neopravdanom, imajući u vidu da Ustavni sud odlučuje o složenim pitanjima koja se tiču zaštite temeljnih prava i sloboda. Za osobe koje nemaju pravno obrazovanje i iskustvo, takva pitanja mogu biti teže shvatljiva (vidi, mutatis mutandis, predmet Pham Hoang protiv Francuske, 25.9.1992., § 40., Serija A br. 243.). Sud nadalje smatra da Vlada nije dokazala da su naknade za zastupanje po odvjetniku koje su nastale bile previsoke. U stvari, one su fakturirane u skladu s primjenjivom Tarifom o nagradama i naknadi troškova za rad odvjetnika, dok je Ustavni sud u svojoj odluci potvrdio da je podnositeljica bila zastupana po odvjetniku S. R. U takvim okolnostima, Sud smatra da troškovi zastupanja pred Ustavnim sudom nisu bili neopravdani.“
U konkretnom slučaju podnositeljka predstavke nije podnela zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom RH tom sudu, već je podnela ovaj zahtev u ponovljenom postupku pred redovnim sudom, koji nije mogao doneti odluku o troškovima nastalim pred Ustavnim sudom. Odluku nižeg suda kojom je odbijen njen zahtev za naknadu troškova nastalih pred Ustavnim sudom potvrdio je sud više nadležnosti, protiv koje odluke je ona ponovo podnela ustavnu tužbu, ali je Ustavni sud ovoga puta proglasio nedopuštenom. Zbog podnošenja zahteva pogrešnom sudu, ESLJP je i naveo da nije bilo povrede Evropske konvencije.
Ali i pored toga što nije utvrđena povreda Evropske konvencije (zbog greške podnositeljke predstavke), jasan je suštinski stav ESLJP u pogledu opravdanosti troškova zastupanja od strane punomoćnika advokata pred Ustavnim sudom.
U predmetu Pham Hoang protiv Francuske, ESLJP navodi da se mora uzeti u obzir da podnosilac predstavke nije imao pravno obrazovanje koje je moglo suštinski da mu omogući da sam predstavi i razvije odgovarajuće argumente o složenim pitanjima kako bi to mogao učiniti samo iskusni zastupnik na primer, pokušavajući da ubedi Kasacioni sud da odstupi od svoje prakse, a uz to se poziva i na „interese pravde“.
IV. Umesto zaključka
Za razliku od Ustavnog suda RS koji svoj stav zasniva na pravu svakog poslovno sposobnog lica, na izjavljivanje ustavne žalbe i preduzimanje drugih radnji u postupku pred tim sudom, i neobaveznosti izjavljivanje ustavne žalbe i preduzimanja drugih radnji u postupku pred preko punomoćnika, odnosno punomoćnika advokata, ESLJP smatra da Ustavni sud odlučuje o složenim pitanjima koja se tiču zaštite temeljnih prava i sloboda, a da za osobe koje nemaju pravno obrazovanje i iskustvo, takva pitanja mogu biti teže shvatljiva. U vezi sa ovim i stav Ustavnog suda da neuredne podneske Ustavni sud ne odbacuje i pored određenih procesnih nedostataka, i da postoji obrazac i uputstvo za popunjavanje ustavne žalbe, ne znači da će, ukoliko bude podneta od strane bilo kog „poslovno sposobnog lica“ koje dovoljno ne poznaje propise, stavove zauzete u sudskoj praksi, pa i pravnu teoriju, ustavna žalba sadržinski biti kvalitetna. Zbog svega navedenog, utisak je da više od toga što nisu priznati sami troškovi postupka, onima koji su godinama sticali pravno znanje i iskustvo, smeta stav što se mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe od strane bilo kog lica, praktično poistovećuje sa umećem sastavljanja ustavne žalbe.
NAPOMENA: Tekst je prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska kancelarija“, br. 28 – decembar 2016.
[button link=”http://www.profisistem.com/propis_soft/akcija/98/advokatska_kancelarija” type=”big” color=”orange” newwindow=”yes”] DETALJNIJE[/button]
