Naknada zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem

Vrhovni kasacioni sud na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23. januara 2017. godine usvojio je pravni stav u vezi sa pravnom prirodom naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem i pitanjem njene zastarelosti.

Navedeni pravni stav glasi:

1. PRAVNI OSNOV POTRAŽIVANJA TUŽILACA ZBOG PROLASKA KABLA ELEKTRIČNE ENERGIJE VAZDUŠNIM PUTEM IZNAD NJIHOVIH KATASTARSKIH PARCELA JE STVARNO-PRAVNOG KARAKTERA – KONSTITUISANJE ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI NA OSNOVU ČLANA 51. ZAKONA O OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA, A NE FAKTIČKA EKSPROPRIJACIJA.

2. VISINA OVE ODGOVARAJUĆE NAKNADE ODREĐUJE SE NA OSNOVU ČLANA 53. STAV 3. ZAKONA O OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA.

3. NA ZASTARELOST OVE NAKNADE SE PRIMENJUJE ČLAN 371. ZOO – OPŠTI ROK ZASTARELOSTI POTRAŽIVANJA.

Osnovni sud u Novom Pazaru je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja vezanog za pravnu prirodu naknade zbog prolaska kabla električne energije iznad katastarskih parcela parničnih stranaka, jer je pred tim sudom u toku više ovakvih sporova, a kojih ima i pred drugim osnovnim sudovima u Republici Srbiji, sa područja Apelacionih sudova u Kragujevcu i Beogradu. Reč je o sporovima po tužbama fizičkih lica protiv istih tuženih: JP „Elektromreža Srbije“ ili „Elektrosrbija“ DOO Kraljevo ili protiv oba ova pravna lica, po istom činjeničnom i pravnom osnovu, a razlika je jedino u pogledu vrste zemljišta koje je poljoprivredno ili građevinsko.

U parnicama povodom kojih su postavljena sporna pravna pitanja, tužioci su vlasnici ili korisnici katastarskih parcela iznad i preko kojih vazdušnim putem prelaze kablovi električne struje sa dalekovoda izgrađenih pre više godina, za koje su svojevremeno pribavljene odgovarajuće građevinske i upotrebne dozvole od strane nadležnih organa. Svoje tužbene zahteve baziraju na tome da je na njihovim katastarskim parcelama, a iznad kojih prolaze ovi provodnici, zabranjena gradnja u smislu odredbi Zakona o energetici i da im je usled toga vrednost katastarskih parcela umanjena (jer se na njima ne može izvoditi gradnja ili dogradnja stambenog objekta) a da oni za to nisu dobili odgovarajuću novčanu naknadu, koju opredeljuju kao naknadu štete zbog umanjenja tržišne vrednosti njihovih katastarskih parcela u određenom procentualnom iznosu.

Sud je postavio kao sporna pravna pitanja, sledeća pitanja:

1. da li u ovim sporovima ima mesta primeni instituta tzv. nepotpune eksproprijacije,
2. pravna priroda tražene naknade: naknada za službenost ili naknada štete,
3. pitanje zastarelosti ove naknade, odnosno da li se primenjuju rokovi zastarelosti za naknadu štete iz člana 376. ili opšti rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima.

Na sednici Građanskog odeljenja je razmatrana argumentacija za rešavanje ovog spornog pravnog pitanja, pa je zbog značaja za sudsku praksu, Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo izraženi pravni stav, sa sledećom argumentacijom:

1. Nema mesta primeni instituta tzv. nepotpune eksproprijacije iz člana 5. stav 1.¹ u vezi člana 8. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS“ broj 53/95 od 28.12.1995. godine, sa izmenama i dopunama), a ni po odredbama ranijih Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik SRS“ broj 40/84, sa izmenama i dopunama i „Sl. glasnik SRS“, broj 47/77, sa izmenama i dopunama) u situaciji kao što je konkretna, kada u odnosu na katastarske parcele iznad kojih prolaze kablovi električne energije vazdušnim putem, nije sproveden postupak eksproprijacije na način propisan odredbama Zakona o eksproprijaciji, odnosno kada ove parcele nisu eksproprisane, niti je svojina na njima ograničena u postupku i na način koji je propisan odredbama ovog zakona.

Ove odredbe povezane sa članom 1. citiranog zakona vode zaključku da u slučajevima kada je ograničenje prava svojine na nepokretnosti izvršeno bez sprovedenog postupka eksproprijacije, da se tada ne primenjuju odredbe Zakona o eksproprijaciji, zbog čega nema mesta primeni instituta tzv. neposredne eksproprijacije u smislu članova 5. stav 1. i 8. stav 2. citiranog zakona.

2. Izgradnja i zaštita energetskih objekata regulisana je odredbama Zakona o energetici („Sl. glasnik RS“, broj 145/14 od 29.12.2014. godine) koji je stupio na snagu 30.12.2014. godine, a pre toga je važio Zakon o energetici („Sl. glasnik RS“, broj 57/11 i 80/11, sa ispravkama).

U podnaslovu: zaštita energetskih objekata, nalaze se odredbe kojima je regulisano korišćenje, održavanje i izmeštanje energetskih objekata i to u članovima 137. i 138. ranije važećeg zakona, koji su identični članovima 216. i 217. važećeg zakona (osim što je u članu 217. važećeg zakona, dodat stav 3.).

Sadržina člana 139. ranije važećeg Zakona, kojim je propisana zabrana izgradnje elektroenergetskih objekata, nešto je izmenjena u članu 218. važećeg Zakona o energetici, tako što je u stavu 2, ubačen pojam – definicija „zaštitnog pojasa“, pa je propisano da se ne mogu graditi objekti, izvoditi drugi radovi niti zasađivati drveće i drugo rastinje u zaštitnom pojasu, ispod, iznad ili pored elektroenergetskih objekata, suprotno zakonu, tehničkim i drugim propisima. U stavu 3. ovog člana su definisane dimenzije zaštitnog pojasa za nadzemne elektroenergetske vodove, sa obe strane voda od krajnjeg faznog provodnika, u naznačenoj širini vezanoj za jačinu naponskog nivoa, na koji način je samo „pojačana“ pravna zaštita elektro-energetskih objekata kroz novu definiciju zaštitnog pojasa u konkretno određenoj širini sa obe strane voda, zavisno od njegove jačine, a ispod, iznad i pored elektro energetskog objekata.

Prema tome, u novom Zakonu o energetici, u odnosu na raniji zakon koji je takođe propisivao zabranu gradnje objekata, izvođenje radova i sađenje drveća i zasada, samo je članom 218. stavovi 2. i 3. važećeg Zakona o energetici (koji je stupio na snagu 30.12.2014. godine) konkretizovan tzv. zaštitni pojas za nadzemni elektroenergetski vod – kabl, u smislu datih dimenzija i definicije. Time se ne menja suština pravne zaštite energetskih objekata propisane citiranim odredbama ranije važećeg zakona, kojima međutim, nije regulisan međusobni odnos vlasnika nepokretnosti i energetskog subjekta u ovakvoj situaciji izgradnje energetskog objekta, odnosno uspostavljanja – konstituisanja zakonske stvarne službenosti izgradnjom dalekovoda i prelaska kablova električne energije. Zato se na tu pravnu situaciju primenjuju odredbe opšteg zakona – odredbe Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Izgradnjom elektro mreže (vodovi električne struje) sa dozvolom nadležnog organa je konstituisana zakonska stvarna službenost prelaska vodova preko zemljišta u svojini pravnog ili fizičkog lica, na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa² („Sl. list SFRJ“ broj 6/80 i „Sl. list SRJ“ broj 29/96).

Zato bi odgovor na pravno pitanje o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarskih parcela stranaka, bio da je reč o naknadi za konstituisanu stvarnu službenost na osnovu člana 51. citiranog zakona.

Naknada za korišćenje poslužnog dobra mogla je biti određena odlukom nadležnog organa na zahtev vlasnika poslužnog dobra ili ugovorom. Ova naknada (potraživanje) ima svoj osnov u stvarnom pravu iz člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Prema tome, kada naknada nije određena na ovaj način, vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da se u sudskom postupku odredi odgovarajuća naknada.

3. Odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a ni drugim zakonom, nije propisan poseban rok zastarelosti.

Zbog toga, pravo zahtevati ovu naknadu zastareva u opštem roku od deset godina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO)³ a rok zastarelosti počinje da teče od stavljanja u funkciju elektro mreže (odgovarajuće mreže).

Prema tome, ODGOVORI na postavljena sporna pravna pitanja bi bili:

1. Nema mesta primeni instituta nepotpune eksproprijacije u smislu člana 5. stav 1. u vezi člana 8. stav 1. Zakona o eksproprijaciji.

2. Pravna priroda ove naknade je odgovarajuća naknada iz člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

3. Kako pitanje zastarelosti potraživanja naknade zavisi od njene pravne prirode a reč je o naknadi iz stvarnog prava, to ona zastareva u opštem roku iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, a rok zastarelosti počinje da teče od stavljanja u funkciju elektro mreže (odgovarajuće mreže).

(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23. januara 2017. god.)

 

¹ član 1. nepokretnosti se mogu eskproprisati ili se svojina na njima može ograničiti, samo uz pravičnu naknadu koja ne može biti niža od tržišne cene nepokretnosti, ako to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona.

član 5. stav 1: eksproprijacijom može da se ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija).

član 8. stav 1: eksproprijacija se može vršiti za potrebe federacije, republike, pokrajine, grada, opštine, društvenih ili državnih fondova i javnih preduzeća, ako zakonom nije drugačije određeno.

stav 2: u postupku eksproprijacije može da se ustanovi službenost u korist građana ako je to zakonom predviđeno, radi postavljanja vodovodnih cevi, električnih i telefonskih kablova i slično.

² član 51: stvarna službenost se zasniva pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem.

član 53. stav 1. odlukom suda ili odlukom drugog državnog organa stvarna službenost se ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može da koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

stav 3: na zahtev vlasnika poslužnog dobra nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu, koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra.

³ član 371. ZOO: „Potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti“.

Izvor: Pravni stav preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.