I RAZLOZI ZA DONOŠENJE IZMENA I DOPUNA
Zakon o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 80/2017, a primenjuje se od 1. septembra 2017. godine.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u odredbama Zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, br. 83/08 i 12/14).
Takođe, razlog za donošenje ovog zakona jeste i to što uslovi za sticanje svojine nad nepokretnostima – poljoprivrednim zemljištem državljana država članica Evropske unije u skladu sa navedenim sporazumom predstavljaju materiju koju je moguće urediti samo zakonom.
II KO MOŽE BITI VLASNIK POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA?
Pre svega, izmenjen je član 1. stav 4. Zakona. Pre izmena ova odredba je glasila:
„Vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice.“
Nakon izmena ova odredba glasi:
„Vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 83/08 i 12/14 – u daljem tekstu: Sporazum).“
Naime, članom 63. stav 2. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane propisano je sledeće:
„Po stupanju na snagu ovog sporazuma Srbija će da dopusti državljanima država članica Evropske unije da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji, uz potpunu i celishodnu primenu postojećih postupaka. U periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma Srbija će postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji kako bi državljanima članica Evropske unije osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.“
III. USLOVI ZA PROMET POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA U PRIVATNOJ SVOJINI
Dodat je novi član 72đ koji propisuje uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini državljanima država članica Evropske unije u skladu sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.
Ispunjenost uslova utvrđuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.
Državljanin države članice Evropske unije poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, polazeći od Sporazuma, može steći pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade pod uslovima propisanim ovim zakonom.
III.1. Uslovi koji se odnose na lica
Uslovi pod kojima državljanin države članice Evropske unije može steći poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini su sledeći:
1) da je najmanje deset godina stalno nastanjeno u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta;
2) da obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla uz naknadu ili bez naknade;
3) da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj bez prekida najmanje deset godina;
4) da ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.
III.2. Uslovi koji se odnose poljoprivredno zemljište
Poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može biti predmet pravnog ako:
1) nije poljoprivredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište;
2) ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima;
3) ne pripada ili se ne graniči sa vojnim postrojenjem i vojnim kompleksom i ne nalazi se u zaštitnim zonama oko vojnih postrojenja, vojnih kompleksa, vojnih objekata i objekata vojne infrastrukture, niti pripada i ne graniči se sa teritorijom Kopnene zone bezbednosti.
III.3. Ograničenja prometa
Ograničenje prometa predviđa da predmet pravnog posla ne može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini koje se nalazi na udaljenosti do 10 km od granice Republike Srbije. Pretpostavljamo da su razlozi za ovakvu ograničenje odbrambene prirode, odnosno razlozi očuvanja teritorijalne nezavisnosti i bezbednosti Republike Srbije i slično.
Drugo ograničenje odnosi se na površinu, te lice koje ispunjava propisane uslove može steći u svojinu najviše do 2 ha poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.
Ovde dolazimo do jedne nejasnoće, odnosno ostaje nejasno da li je postojala namera zakonodavca ili se radi o omašci.
Naime, u predlogu zakona stavom 4. je bilo predviđeno da lice može steći u svojinu najviše do 2 ha poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, a da se stav 4. ne primenjuje u slučaju povraćaja imovine koja se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.
Za razliku od predloga u usvojenom Zakonu o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu je objavljen („Sl. glasniku RS“, br. 80/2017), stav 4. se odnosi na ograničenje sticanja svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnoj svojini koje se nalazi na udaljenosti do 10 km od granice Republike Srbije, a stav 5. na ograničenje u pogledu površinskog maksimuma – najviše do 2 ha poljoprivrednog zemljišta (stav 4. u predlogu zakona).
Dakle, i u Zakonu, kao i u predlogu zakona stoji da se odredbe stava 4. ovog člana ne primenjuju se u slučaju povraćaja imovine koja se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima. U predlogu se izuzetak kod povraćaja oduzete imovine odnosio na površinsko organičenje, a u Zakonu se odnosi na udaljenost poljoprivrednog zemljišta od granice.
Da li se radi o omašci, te je trebalo predvideti da se u slučaju povraćaja imovine koja se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima ne primenjuju odredbe stava 4. i stava 5. ovog člana, ostaje da vidimo?
IV PRAVO PREČE KUPOVINE
Zakonom je predviđeno da Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini koje je predmet pravnog posla, a pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije koju obrazuju zajednički ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija.
V UMESTO ZAKLJUČKA
Prema predlagaču, ovim zakonom se rešava pitanje ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje su preuzete na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što će reći da je Zakon morao biti donet.
Cilj donošenja zakona je uređivanje uslova za promet poljoprivrednog zemljišta kojim se osigurava isti tretman državljanima država članica Evropske unije kao i domaćim državljanima, odnosno državljanima država članica Evropske unije omogućava se sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu na teritoriji Republike Srbije pod uslovima propisanim ovim zakonom, a sve u skladu sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ipak, javnost je ostala podeljena, a čini se da je više onih koji smatraju da stranci ne trebaju da imaju pravo sticanja svojine na poljoprivrednom zemljištu, kao nacionalnom bogatsvu svake zemlje.
