Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o lobiranju. Kao razlog za donošenje ovog zakona u obrazloženju predloga navedeno je da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/13), kao i Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, br. 79/13 i 61/16), kao jedan od ciljeva koji je neophodno ostvariti predviđeno usvajanje i primenjivanje delotvornog zakonskog okvira kojim se reguliše lobiranje i učešće javnosti u postupku donošenja propisa. Pored toga, kao jedna od normativnih aktivnosti predviđena pratećim Akcionim planom je usvajanje zakona kojim se uređuje lobiranje i pristup javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti.
Obaveza Republike Srbije da uredi pitanje lobiranja i pristupa javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti, proističe i iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila. Ovo iz razloga, što su potvrđeni međunarodni ugovori, prema Ustavom utvrđenoj hijerarhiji važenja propisa, deo unutrašnjeg pravnog poretka, te se neposredno primenjuju i imaju primat u odnosu na zakone i druge opšte akte, dakle po pravnoj snazi su odmah ispod Ustava kao najvišeg pravnog akta.
U članu 5. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije propisano je da svaka država ugovornica, u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema, dužna da razvija i primenjuje ili održava delotvornu i usklađenu politiku sprečavanja korupcije kojom se unapređuje učešće društva i odražavaju načela vladavine prava, dobrog upravljanja javnim poslovima i javnom imovinom, integritet, transparentnost i odgovornost. Takođe, svaka država ugovornica trebalo bi da nastoji da ustanovi i unapredi efikasnu praksu usmerenu na sprečavanje korupcije, kao i da redovno vrši procenu relevantne pravne regulative i upravnih mera u cilju utvrđivanja njihove adekvatnosti za sprečavanje i borbu protiv korupcije. Po potrebi, države ugovornice, u skladu s osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema, treba da sarađuju međusobno i sa relevantnim međunarodnim i regionalnim organizacijama na unapređenju i razvijanju mera iz ovog člana.
Članom 8. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije propisano je da u cilju borbe protiv korupcije, svaka država ugovornica treba da unapređuje, između ostalog, integritet, poštenje i odgovornost javnih funkcionera, u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema. Posebno, svaka država ugovornica trebalo bi da nastoji da u okviru svog institucionalnog i pravnog sistema primenjuje kodekse ili standarde ponašanja za korektno, časno i pravilno obavljanje javnih funkcija. U tom smislu svaka država ugovornica trebalo bi da uzme u obzir, gde je potrebno i u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema, relevantne inicijative regionalnih, međuregionalnih i multilateralnih organizacija, kao što je Međunarodni kodeks ponašanja za javne funkcionere, sadržan u aneksu rezolucije Generalne skupštine 51/59 od 12. decembra 1996. godine. Takođe, svaka država ugovornica treba da razmotri, u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog zakonodavstva, mogućnost utvrđivanja mera i sistema koji bi javnim funkcionerima omogućili da lakše prijavljuju nadležnim organima dela korupcije, kada za njih saznaju pri obavljanju svojih funkcija. Isto tako, svaka država ugovornica će nastojati da utvrdi mere i sisteme kojima se od javnih funkcionera zahteva da nadležnim organima daju izjave u vezi, između ostalog, sa svojim drugim aktivnostima, zaposlenjem, investicionim ulaganjima, imovinom i poklonima znatne vrednosti ili koristima iz kojih može proisteći sukob interesa u odnosu na njihov rad u svojstvu javnih funkcionera. Neophodno je da države ugovornice razmotre i mogućnost preduzimanja disciplinskih i drugih mera protiv javnih funkcionera koji krše kodekse ili standarde previđene ovim članom.
Članom 10. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije propisano je da imajući u vidu potrebu borbe protiv korupcije, svaka država ugovornica treba da preduzima, gde je potrebno, one mere u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog zakonodavstva, koje su potrebne za povećanje transparentnosti rada državne uprave, uključujući njenu organizaciju, funkcionisanje i postupke odlučivanja.
Zakon o ratifikaciji Konvencije ujedinjenih nacija protiv korupcije objavljen je u “Sl. listu SCG” – Međ. ugovori, br. 12/2005. Ovaj zakon stupio je na snagu 30. oktobra 2005. godine.
Za regulisanje oblasti lobiranja, od značaja je i dokument Saveta Evrope, Rezolucija Komiteta ministara (97) 24 o „XX vodećih principa za borbu protiv korupcije”, naročito u pogledu značaja principa o preduzimanju delotvornih mera za prevenciju korupcije i, u vezi sa tim, podizanja nivoa javne svesti i promocije etičkog ponašanja.
Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze iz međunarodnih akata preporuka, a pre svega preporuka Grupa zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO).
Osnovni cilj zakona je da uspostavi jasan normativni okvir u oblasti lobiranja u Republici Srbiji, čime se otklanjaju nedostaci u našem pravnom sistemu. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes budući da se povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja vrše javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka, odnosno utvrđivanje pravila u vezi sa obavljanjem lobiranja.
Izvor: Izvod iz obrazloženja predloga zakona – sajt Narodne skupštine (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz zakona i konvencije preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a
