Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na ovom mestu izvršićemo prikaz svih izmena navođenjem svakog pojedinačnog člana Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Izmena) kroz obrazloženje izvršenih izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017 i 27/2018-dr.zakon) (u daljem tekstu: Zakon).
Članom 1. Izmena izvršena je izmena člana 20. Zakona tako što je preciziran uzrast deteta koje se na osnovu mišljenja interresorne komisije i uz saglasnot roditelja može upisati u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, tako što se precizira da se radi o detetu uzrasta od 3 godine do polaska u osnovnu školu.
Članom 2. Izmena izvršena je izmena i dopuna člana 43. Zakona na taj način što je Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pored postojećih (Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova, Centar za ispite, Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove) dodata i četvrta organizaciona jedinica –Centar za obrazovnu tehnologiju.
Članom 3 Izmena Zakona dodat je naziv člana Centar za obrazovnu tehnologiju i čl. 46a kojim se propisuju stručni poslovi koje Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja u okviru Centra za obrazovnu tehnologiju:
1) učestvuje u planiranju razvoja kvalitetnog digitalnog obrazovanja i u planiranju integracije digitalne komponente u planska dokumenta na nacionalnom nivou, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije;
2) izrađuje i publikuje intrumente obrazovne politike, radne materijale, preporuke i priručnike za razvoj i sertifikaciju digitalnih veština i kompetencija;
3) razvija i ostvaruje programe obuka u oblasti digitalnog obrazovanja ili drugih obuka iz nadležnosti zavoda koje se ostvaruju korišćenjem interneta;
4) pruža stručnu podršku, razvija metodologiju i instrumente za izradu baza digitalnih obrazovnih sadržaja, otvorenih obrazovnih resursa i softverskih rešenja;
5) razvija i ostvaruje analize za procenu vaspitne i obrazovne dodate vrednosti obrazovne tehnologije kao pokazatelja kvaliteta rada ustanove ili ostvarenih učeničkih postignuća;
6) pruža stručnu pomoć i podršku prilikom praćenja digitalne komponente u okviru samovrednovanja, spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova, sprovođenja nacionalnih ispita, sprovođenja nacionalnih ispitivanja, izrade obrazovnih standarda i standarda kvaliteta rada ustanova;
7) priprema izveštaje i publikacije iz oblasti digitalnog obrazovanja.
Članom 4. Izmena menja se čl. 51. Zakona izmenom stava 4 navedenog člana kojim je propisano da ministar odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda, na osnovu stručne procene i preporuke nadležnog saveta, odnosno zavoda, odnosno odgovarajuće institucije kompetentne za predmet ogleda, ukoliko nisu podnosioci te inicijative.
Izmenama je izbrisan stav 13 navedenog člana kojim je bilo propisano ovlašćenje ministra da podzakonskim aktom propiše bliže uslove o sprovođenju, proceni i prevođenju ogleda u sistem i druga pitanja od značaja za kvalitet ogleda.
Članom 5. Izmena menja se celokupni čl. 54. Zakona koji se odnosi na Resurni centar i kojim je sada precizirano koja ustanova može da stekne status resursnog centra za pružanje stručne podrške deci, učenicima i odraslima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, njihovim porodicama i drugim obrazovnim i vaspitnim ustanovama, kao i usluge i stručna pomoć koju pruža.
Daje se ovlašćenje ministru da donese rešenje o dodeli statusa resursnog centra, kao i da podzakonskim aktom uredi bliže uslove za sticanje statusa resursnog centra, organizovanja rada i prestanka važenja statusa, ali uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove lokalne samouprave, ministra nadležnog za poslove zdravlja i ministra nadležnog za poslove socijalne zaštite.
Članom 6. Izmena menja se čl. 72. Zakona koji nosi naziv Praćenje i ocenjivanje učenika urađene su terminološke izmene, čime se postiže veća jasnoća u primeni zakona kada je reč o ocenjivanju iz obaveznog predmeta, izbornog programa, odnosno aktivnosti.
Takođe, izmenjen je stav 11 kojim je precizirano da učenik koji je na kraju školske godine ocenjen i ima prelazne ocene iz svih obaveznih predmeta i iz izbornog programa drugi strani jezik i koji je ocenjen iz svih ostalih izbornih programa i aktivnosti prelazi u naredni razred.
Članom 7. Izmena vrše se izmene i dopune u čl. 73. Zakona na način što je precizirano je koji se obavezni predmeti, izborni programi odnosno aktivnosti ocenjuju brojčano, odnosno opisno, kao i da se opisna ocena utvrđuje na kraju prvog i drugog polugodišta.
Precizirano je i da učenik koji nije ocenjen iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti iz razloga što je izostajao sa nastave više od trećine od propisanog ukupnog godišnjeg broja časova, i za koga se ocenjivanjem utvrdi da nije dostigao obrazovne standarde na osnovnom nivou, polaže razredni ispit.
U odredbi koja propisuje da se učenik drugog i trećeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju drugog polugodišta ima nedovoljne ocene prevodi u naredni razred, na osnovu odluke odeljenjskog veća, precizirano je da se to ne odnosi na učenika drugog i trećeg razreda osnovnog muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja.
U odredbi koja propisuje da učenik od četvrtog do sedmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i učenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, dodato je da se to odnosi i na učenika od drugog do završnog razreda osnovnog muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja.
U odredbi koja propisuje da učenik od četvrtog do sedmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i učenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja ponavlja razred ako na kraju drugog polugodišta ima zaključene više od dve nedovoljne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit, osim ocene iz vladanja, precizirano je da se to odnosi i na učenika od drugog do završnog razreda osnovnog muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja.
Članom 8. Izmena vrši se dopuna čl. 75. koji se odnosi na opšti uspeh, tako što je precizirano da se izborni program drugi strani jezik ocenjuju brojčano i ulazi u opšti uspeh učenika.
Brisane su odredbe stava 3 i 4 koje se odnose na nadležnost za utvrđivanje ocena učenika od prvog do 4 i od 5 do 8 razreda kao i učenika srednje škole.
Članom 9. Izmena vrši se dopuna čl. 78. Zakona koji se odnosi na završne ispite u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, tako što se dodaje novi stav 4 kojim je propisano da kandidat koji je nakon završenog programa obuke stekao javnu ispravu o ostvarenom standardu kvalifikacije u celini i javnu ispravu o ostvarenom standardu ključnih kompetencija za opšteobrazovni deo srednjeg stručnog obrazovanja odraslih ima pravo izlaska na završni ispit, odnosno pravo na polaganje stručne mature.”
Članom 10. Izmena izmenjen je celokupan čl. 82. Zakona kojim je regulisan Prigovor na ocenjivanje, ocenu i ispit tako da glasi:
„Učenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese:
1) prigovor na ocenu iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti i iz vladanja u toku školske godine;
2) prigovor na zaključnu ocenu iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti i iz vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta;
3) prigovor na ispit.
Prigovor na ocenu iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti i iz vladanja u toku školske godine podnosi se direktoru škole u roku od tri dana od saopštenja ocene. Prigovor na zaključnu ocenu iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti i iz vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta podnosi se direktoru škole u roku od tri dana od dana dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva, osim za učenike završnih razreda u roku od 24 sata.
Prigovor na ispit podnosi se direktoru škole, u roku od 24 sata od saopštavanja ocene na ispitu.
Direktor škole, u saradnji sa stručnim saradnikom i odeljenskim starešinom, rešenjem odlučuje o prigovoru iz stava 1. tačka 1) ovog člana u roku od tri dana, odnosno u roku od 24 sata o prigovoru iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, prethodno pribavaljajući izjavu nastavnika.
Direktor je dužan da predmetnom nastavniku na čiju ocenu je uložen prigovor, u roku od tri dana od dana donošenja rešenja iz stava 5. ovog člana dostavi rešenje.
Ako oceni da je prigovor na ocenu iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti osnovan i da ocena nije javno saopštena, obrazložena, odnosno da ocenjivanje nije u skladu sa propisima, direktor poništava ocenu, pojačava pedagoško-instruktivni rad sa nastavnikom u ustanovi i rešenjem obrazuje komisiju za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika. Komisija ima tri člana, od kojih su dva stručna za predmet, odnosno oblast predmeta.
Ukoliko se utvrdi da zaključna ocena nije izvedena u skladu sa propisima, direktor poništava i vraća ocenu odeljenjskom veću na razmatranje i zaključivanje.
Ako direktor i nakon ponovnog razmatranja i zaključivanja od strane odeljenjskog veća propisanog stavom 8. ovog člana, utvrdi da zaključna ocena iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti nije izvedena u skladu sa propisima ili je prigovor iz drugih razloga osnovan, rešenjem poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.
Nastavnik čija ocena je poništena upućuje se i na stručno usavršavanje za oblast ocenjivanja i komunikacijskih veština.
Ukoliko pojačani pedagoško-instruktivni rad u ustanovi i stručno usavršavanje nastavnika ne daju pozitivan rezultat, direktor je u obavezi da zahteva stručno pedagoški nadzor nad radom nastavnika od strane prosvetnog savetnika.
Ako direktor u saradnji sa stručnim saradnikom i odeljenjskim starešinom oceni da je prigovor na ocenu iz vladanja osnovan i da ocenjivanje nije u skladu sa propisima upućuje odeljenskom veću na razmatranje i ponovno odlučivanje, uz učešće stručnih saradnika.
Ako utvrdi da je ocena na ispitu izvedena protivno propisima, poništava ispit i upućuje učenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od dana podnošenja prigovora.
Ukoliko škola nema potreban broj stručnih lica, angažuje stručno lice iz druge škole.
Nastavnik čija ocena je osporena ili na čiji je predlog utvrđena zaključna ocena, ne može da bude član komisije.
Kada je poništen ispit direktor obrazuje novu komisiju u čijem sastavu ne mogu da budu članovi komisije čiji je ispit poništen.
Ocena komisije je konačna.“
Dakle, navedenim izmenama precizirane su terminološke odrednice u pogledu vrste prigovora na ocenu iz predmeta, programa, aktivnosti i vladanja, kao i vrste prigovora na ispit, kao i kada situacije u kojima direktor rešenjem poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.
Članom 11. Izmena izvršena je izmena i dopuna čl. 85. Zakona koji se odnosi na vaspitno-disciplinski postupak tako što je izmenjen stav 2 kojim su izmenjeni rokovi za pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka za težu povredu obaveze učenika (najkasnije u roku od osam dana od dana saznanja) i za povredu zabrane iz čl. 110 – 112. ovog zakona (odmah, a najkasnije u roku od dva dana od dana saznanja), o čemu odmah, a najkasnije narednog radnog dana obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Navedenim stavom precizirano je da se vaspitno-disciplinski postupak pokreće zaključkom.
Dodat je novi stav 3 kojim je precizirano da direktor vodi postupak i okončava ga rešenjem.
Članom 12. Izmena menja se čl. 89. Zakona koji se odnosi na delatnost ustanove tako što se dodaju novi stavovi 7 i 8 kojim je propisano šta se u smislu ovog zakona smatra ustanovom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju kao i da su Matematička gimnazija u Beogradu i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu.
U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja detaljno je obrazloženo imenovanje ove dve ustanove ustanovama od nacionalnog značaja na sledeći način:
„Ovakvo određenje Matematičke gimnazije u Beogradu i Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu je deklarativnog karaktera i iz njega ne proizlazi poseban status u smislu njihovog finasiranja i ostalih prava i obaveza koje su ove ustanove imale i pre njegovog određivanja kao ustanova od nacionalnog značaja.
Matematička gimnazija u Beogradu osnovana je odlukom o osnivanju koju je donela Skupština grada Beograda i koja je objavljena 23. maja 1966. godine u Službenom listu grada Beograda.
Od školske 2004/2005. godine, Matematička gimnazija u Beogradu obuhvata i dva završna razreda osnovne škole.
Upis talentovanih učenika u ovu gimnaziju obavlja se kroz specifičan prijemni ispit i pravila upisa; poseban plan i program kroz koji se nastava matematike, informatike i fizike izvodi na izuzetno visokom nivou.
Nastavni kadar je izuzetno kvalitetan i talentovan, a veliki broj zaposlenih nastavnika su iz redova bivših učenika Matematičke gimnazije u Beogradu. Gimnazija ostvaruje dvosmernu saradnju sa Univerzitetom u Beogradu, Matematičkim institutom SANU, Institutom za fiziku, tako da redovnu nastavu izvodi dvadesetak doktora nauka i desetak magistara, i još otprilike toliko je angažovano kroz druge, dodatne oblike nastave.
Broj učenika u svakom odeljenju je 20, a u Gimnaziji se primenjuju raznovrsni oblici nastave, od klasičnih do savremenih, uključujući i mentorsku nastavu; kod učenika se razvija aktivan odnos prema znanju, povezivanju različitih predmeta i sadržaja, da se stimuliše kritički i stvaralački duh, da se ističu visoke moralne, naučne i opštecivilizacijske vrednosti. Nastava se kontinuirano unapređuje, kao na osnovu sopstvenih iskustava i istraživanja, ali i na osnovu iskustava najistaknutijih svetskih institucija i naučnih autoriteta.
U dosadašnjem periodu Matematičku gimnaziju završilo je gotovo sedam hiljada učenika. Neki od njih su sada profesori na Beogradskom univerzitetu, ali i na univerzitetima širom sveta. Mnogi su ostvarili prestižne naučne karijere, smatra se da je Gimnazija dala preko 500 doktora nauka. Drugi su uspešni u radu u velikim svetskim kompanijama, ali i u brojnim računarskim centrima i institutima. Na međunarodnim takmičenjima učenici Matematičke gimnazije su osvojili preko 500 medalja, što je redak, ako ne i jedinstven uspeh jedne škole u svetu. Pored izuzetnog uspeha u oblasti matematike, fizike, informatike i astronomije, učenici Matematičke gimnazije su uspešni i u drugim oblastima: osvajaju nagrade na republičkim takmičenjima iz srpskog jezika i književnosti, istorije, šaha, a takođe osvajaju prestižne nagrade u glumi, recitovanju, sportu, multimedijalnim prezentacijama, debatovanju itd.
Gimnazija u Novom Sadu na Zlatnoj Gredi je naša najstarija obrazovno-kulturna ustanova, sa kontinuitetom ideje obrazovanja, u četvrtom veku svoga trajanja, osnovana kao katedralna škola 1703 godine u porti Saborne crkve Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija, kao pravoslavna veroispovedna osnovna škola, na isti način kao i većina evropskih starih škola i univerziteta. Prvi maturski ispit u Srba održan je 1868 godine, neprekinut je niz generacija maturanata od tada do današnjih dana. Među bivšim đacima je 16 arhijereja Srpske pravoslavne crkve i 44 akademika. Danas gimnazija obrazuje talentovane učenike po posebnim programima na smerovima za obdarene učenike u matematičkoj gimnaziji, učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku i učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku kao i na prirodno-matematičkom smeru – sportskom. U Gimnaziji se obrazuju i učenici sedmog i osmog razreda osnovne škole sa posebnim sposobnostima za matematiku, prirodne nauke i informatiku. Deo nastave na prirodno-matematičkom smeru odvija se na francuskom, engleskom, nemačkom i ruskom jeziku. Gimnazija je prošla proces sertifikacije za program Međunarodne mature-Diploma program. Učenici se obrazuju i na prirodno-matematičkom i društveno-jezičkom smeru. Na smerovima za učenike sa posebnim sposobnostima predavači su i nastavnici sa Univerziteta u Novom Sadu. Gimnazija je nosilac ordena Svetog Save I reda Srpske pravoslavne crkve, Svetog Save I reda Kraljevine Jugoslavije, Orden zasluga za narod I reda FNRJ, Orden rada sa crvenom zastavom SFRJ, Vukove nagrade, Nagrade oslobođenja Vojvodine, Oktobarske nagrade grada Novog Sada, Svetosavske nagrade Minstarstva prosvete i sporta, proznanja Dr Đorđe Natošević. Đaci Gimnazije imaju nagrade i medalje na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz srpskog jezika, stranih jezika, matematike, fizike, hemije, biologije, istorije, geografije, filozofije, horskim takmičenjima i festivalima kao i sportskim takmičenjima.
Gimnazija sarađuje i učestvuje na programima i projektima međunarodne saradnje i razmenama učenika u saradnji sa Francuskim institutom, Američkim savetom, Gete institutom, Ruskim domom, Ruskim svetom, Britanskim savetom, Institutom Servantes, Konfučijevim institutom. U saradnji sa Ambasadom Japana organizuje se nastava japanskog jazika. Gimnazija ima oznaku izuzetnosti francuske bilingvalne nastave Label France Education, Ministarstva inostranih poslova Republike Francuske.
Napominjemo da je članom definisano da ustanova od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja ostvaruje izuzetne rezultate na međunarodnom nivou čime doprinosi unapređivanju i promovisanju sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije.“
Članom 13. Izmena dopunjen je čl. 92. Zakona koji se odnosi na Uslove za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove tako što je pridodat stav 2 kojim je propisano da bliže uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanove, propisuje ministar.
Članom 14. Izmena izvršeno je terminološko usklađivanje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (“Sl. glasnik RS”, br. 129/2007, 83/2014-dr.zakon, 101/2016 i 47/2018) tako što se u čl. 120, 121. i 138. reč „opštinski“ menja rečju „lokalni“, a što se odnosi na opštinski odnosno lokalni savet roditelja.
Članom 15. Izmena izmenjen je član 122. Zakona koji se odnosi na direktora ustanove, tako šro se u stavu 3 briše reč „predškolskoj“ čime se menjaju uslovi u pogledu potrebnog radnog iskustva direktora predškolske ustanove, tako što je sada dovoljno da ima propisano radno iskustvo u ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.
Članom 16. Izmena izmenjen je i dopunjen član 124. Zakona kojim je uređen status direktora ustanove. Naime, umesto dosadašnjeg stava 1 kojim je bilo propisano da ustanova bez zasnivanja radnog odnosa sa direktorom zaključuje ugovor o međusobnim pravima i obavezama, izmenom stava 1 je porpisano da organ upravljanja zaključuje sa direktorom ugovor o radu na određeno vreme. Navedenim izmenama se opet postavlja pitanje odnosa funkcije i radnog mesta kada je u pitanju reći ćemo pozicija direktora kao i potrebe da se zasniva radni odnos.
Dodati su novi stavovi 2 i 3 kojima se reguliše status direktora u zavisnosti od činjenice da li je lice imenovano iz reda zaposlenih te ustanove kada se donosi rešenje o njegovom premeštaju na radno mesto direkrora, koje po sili zakona menja odredbe postojećeg ugovora o radu, čime se zapravo ukazuje da ne postoji potreba aneksiranja ugovora, ili iz reda zaposlenih kod drugog poslodavca kada ostvaruje mirovanje radnog odnosa na tom radnom mestu na osnovu imenovanja za direktora ustanove.
Precizirano je da navedena lica nakon prvog odnosno drugog mandata mogu da se vrate na poslove koje su obavljala pre imenovanja.
Članom 17. Izmena dopunjuje se čl. 157. Zakona koji se odnosi na rad nastavnika u inostranstvu tako što se dodaju stavovi 7 i 8 kojima je proširen krug lica koji u izuzetnim slučajevima mogu da izvode obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu i na lica koja nisu u radnom odnosu na neodređeno vreme u školi u Republici Srbiji, a koja imaju prebivalište na teritoriji zemlje u kojoj se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu i koja ispunjavaju ostale uslove za lice koje ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu. Propisano je da se navedena lica angažuju na osnovu konkursa ili na predlog nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva.
Članom 18. Izmena dopunjen je član 167. Zakona koji se odnosi na prestanak radnog odnosa, a u delu koji se odnosi na otpremninu, tako što je precizirano da se visina otpremnine utvrđuje opštim aktom ustanove, s tim što ne može biti niža od zbira trećine plate zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Članom 19. Izmena izvršena je izmena i dopuna čl. 174. Zakona koji se odnosi na evidencije o deci, učenicima i odraslima koje vodi ustanova na način da je propisano da ustanova može da svaku od evidencija iz st. 1 – 3. ovog člana (učenicima, odraslima, roditeljima i zapsolenim) vodi elektronski u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), kao i da ih vodi na srpskom jeziku ćiriličkim pismom na propisanom obrascu ili elektronski.
Propisano je novim stavom 8 da ukoliko ustanova vodi evidenciju u elektronskom obliku, Ministarstvo je obrađivač podataka i odgovorno je za čuvanje i zaštitu podataka.
Novim stavom 9 propisano je ovlašćenje ministra da u skladu sa ovim i posebnim zakonom propiše vrstu, naziv, sadržaj i izgled obrazaca evidencija i javnih isprava i način njihovog vođenja, popunjavanja i izdavanja.
Članom 20. Izmena izvršena je izmena i dopuna čl. 175. Zakona koji uređuje jedinstveni informacioni sistem prosvete. Menja se stav 1 te se propisuje da ministarstvo uspostavlja JISP i njime upravlja uz tehničku podršku službe Vlade nadležne za projektovanje, usklađivanje, razvoj, funkcionisanje sistema elektronske uprave i druge poslove propisane zakonom.
Menja se stav 2 kojim je propisano da služba Vlade iz stava 1. ovog člana obavlja poslove koji se odnose na čuvanje, sprovođenje mera zaštite i obezbeđivanja sigurnosti i bezbednosti podataka u državnom centru za čuvanje i upravljanje podataka, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava i informaciona bezbednost.
Dodati su novi stavovi 4 i 5 koji preciziraju podatke koji se unose u propisane evidencije, kao i dužnost ustanova u pogledu unosa i ažuriranja podataka iz propisanih evidencija.
Članom 21. Izmena izvršena je dopuna člana 176. Zakona koji se odnosi na jedinstveni obrazovni broj (JOB) tako što je propisano da roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli iz stava 6. ovog člana može da zahteva da mu se JOB i podaci za lični pristup registru dostave na adresu elektronske pošte, a da Ministarstvo uspostavlja i vodi evidenciju u elektronskom obliku o svim zahtevima i dodeljenim JOB i privremenim JOB.
Članom 22. Izmena izvršena je izmena člana 177. Zakona koji se odnosi na podatke u registru dece, učenika i odraslih tako što je precizirano da se podaci iz člana 174. stav 2. ovog zakona unose u registar dece, učenika i odraslih preko JOB-a, i taksativno su navedeni podaci koji se unose u ovaj registar.
Članom 23. Izmena izvršena je izmena i dopuna člana 180. Zakona tako što je precizirano da se podaci iz člana 174. stav 3. unose u registar zaposlenih.
Članom 24. Izmena izvršena je dopuna čl. 181. Zakona koji se odnosi na svrhu obrade podataka tako što je pored već navedene svrhe, dodata još jedna, a to je praćenje i merenje uticaja kvalifikacija na zapošljavanje, odnosno mogućnosti zapošljavanja prema stečenim kvalifikacijama.
Članom 25. Izmena izvršena je izmena i dopuna čl. 182. koji se odnosi na korišćenje podataka tako što je dodat novi stav 7 kojim je propisano da je korisnik podataka iz čl. 175. stav 3 (iz registra dece, učenika i odraslih, ustanova i zapsolenih u ustanovama) i agencija nadležna za kvalifikacije koja je osnovana i obavlja delatnost u skladu sa zakonom kojim je uređen nacionalni okvir kvalifikacija, uz obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti.”
Članom 26. Izmena izmenjen je čl. 186. Zakona na način da je precizirano da se podaci iz evidencije iz člana 174. ovog zakona čuvaju na način i u rokovima propisanim posebnim zakonom.
Članom 27. Izmena izmenjen je čl. 185. Zakona tako što je precizirano pozivanje na stav člana 175. shodno izmenama i dopunama tog člana, odnosno tako što se reč registra zamenjuje rečju registara.
Članom 28. Izmena izmenjen je čl. 205. Zakona a koji se odnosi na izjednačavanje stečenih zvanja na način što je u stavu dva koji se odnosi na uvećanje plate na osnovu stečenog zvanja primena odredaba izmenjena, te umesto odrednice „školske 2018/2019“ kao početak primene određuje se dan stupanja na snagu propisa kojim se utvrđuju koeficijenti na osnovu stečenog zvanja.
Član 29. Izmena predstavlja član čije odredbe ne ulaze u prečišćeni tekst ili tzv. samostalni član kojim je propisano da je organ upravljanja ustanove dužan da uskladi radnopravni status direktora sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od njegovog stupanja na snagu.
Članom 30. Izmena koji takođe predstavlja tzv. samostalni član, propisana je obaveza za zaposlenog koji nije stekao odgovarajuće obrazovanje za izvođenje nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada u školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, da u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, stekne odgovarajuće obrazovanje.
Članom 31. koji takođe predstavlja samostalni član propisan je izuzetak od obaveze iz čl. 144. stav 1 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017 i 27/2018-dr. propis) kojim je propisano da oslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad odnosno licencu. Naime, ovim samostalnim članom izmena predviđen je izuzetak u pogledu medicinske sestre koja je u ustanovi zasnovala radni odnos pre stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. galsnik RS“, br. 18/2010, 101/2017 i 113/2017-dr. zakon) a koja shodno ovom članu može da obavlja vaspitno- obrazovni rad i bez licence.
Članom 32. Izmena kao samostalnim članom propisana je obaveza ministra da donese podzakonske akte u smislu Izmena u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Izmena.
Članom 33. Izmena propisano je da zakon stupa na snagu u roku od 8 dana od dana objavljivanja.
Izvor: Predlog zakona i obrazloženje predloga preuzeto sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
