U ovom tekstu predstavićemo Vam neke od najznačajnijih odluka Ustavnog suda u 2018. godini, odnosno sentence iz ovih odluka čiji su autori članovi redakcije „Profi Sistem Com“. Kompletne tekstove odluka možete videti u programu „Propis Soft“.
To su odluke koje se odnose na sledeće oblasti prava, odnosno pravne institute:
I. KRIVIČNO I PREKRŠAJNO PRAVO
Postupanje sa neurednom žalbom i tendencija okrivljenog da nastupi zastarelost (čl. 91, 99, 129, 262. i 271. Zakona o prekršajima i čl. 436. ZKP)
Kako odredbama Zakona o prekršajima nije uređeno postupanje sa neurednom žalbom na prvostepenu odluku, primenjuju se odredbe zakonika o krivičnom postupku, prema kojima se takva žalba izjavljena u korist optuženog koji ima branioca ne može odbaciti ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi.
Načelo ekonomičnosti prekršajnog postupka znači da obaveza suda da postupak sprovede bez odugovlačenja ne sme ići na štetu okrivljenog, te se izjavljivanje nauredne žalbe ne može ceniti kao tendencija okrivljenog da nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka.
________________________________________________________________
Oduzimanje celokupnog iznosa novca neprijavljeno prenetog preko granice (čl. 5, 39, 51. do 54. Zakona o prekršajima i čl. 31, 48, 63. i 64. Zakona o deviznom poslovanju)
Kako zakonom nije propisana obaveza potpunog oduzimanja novca koji se neprijavljen prenosi preko granice, već izuzetno delimično oduzimanje predmeta pod zakonom propisanim uslovima, narušena je srazmernost u sankcionisanju narušavanja javnog interesa sa pravom pojedinca na mirno uživanje imovine.
________________________________________________________________
Novi kriterijumi kod primene načela ne bis in idem i vođenje dva postupka zbog upravljanja neregistrovanim vozilom i upotrebe lažnih registracionih tablica (čl. 226. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, čl. 355. KZ i čl. 4. ZKP)
Prilikom primene načela ne bis in idem, Evropski sud za ljudska prava utvrdio je nove kriterijume, odnosno tzv. test dovoljno uske povezanosti u sadržinskom i vremenskom smislu, prema kojem je neophodno ispitati da li različiti postupci koji se vode protiv okrivljenog u suštini predstavljaju usklađenu celinu, između kojih postoji dovoljno bliska veza u sadržini i vremenu, zbog koje njihovo paralelno vođenje i kažnjavanje nije u suprotnosti sa načelom ne bis in idem.
Podnosilac ustavne žalbe nije pretrpeo bilo kakvu nesrazmernu štetu ili nepravdu zbog vođenja dva postupka i sankcionisanja različitim sankcijama ako je između prekršajnog i krivičnog postupka postojala dovoljno bliska povezanost, kako u sadržinskom, tako i u vremenskom pogledu, te se može smatrati da čine deo jedinstvene celine, odnosno ako su se u oba postupka ostvarile usklađene svrhe koje se međusobno dopunjuju i čine jedan jedinstven postupak i ako je izbegnuto dupliranje izvođenja dokaza u ova dva postupka. Vođenje dva postupka bilo je predvidivo za podnosioca ustavne žalbe koji je od samog početka morao znati da je moguće, čak verovatno krivično gonjenje za upotrebu lažnih registracionih tablica, kao i izricanje novčane kazne za upravljanje neregistrovanim vozilom, uz mogućnost kumulativnog izricanja različitih kazni.
________________________________________________________________
Mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora kao lišenje slobode (čl. 190. i 211. ZKP)
Mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora nesumnjivo predstavlja lišenje slobode imajući u vidu stepen ograničenja koji kod ove mere postoji, odnosno po intenzitetu ograničenja ne razlikuje se od mere pritvora, bez obzira na bolje uslove.
Odredbe člana 31. Ustava imaju se primeniti i na trajanje mere zabrane napuštanja stana, pri čemu se trajanje navedene mere ima ceniti zajedno sa trajanjem mere pritvora kao ukupnog perioda lišenja slobode.
________________________________________________________________
Izostanak ocene okolnosti koje se odnose na ličnost okrivljenih (čl. 211. i 215. ZKP)
Sud je povredio pravo na ograničeno trajanje pritvora okrivljenih prilikom produženja pritvora, jer iako je uzeo u obzir visinu zaprećene kazne, trajanje istrage i činjenicu da je opasnost od bekstva aktuelizovana danom pokretanja krivičnog postupka protiv okrivljenih, morao je ceniti i konkretne okolnosti koje se odnose na ličnost okrivljenih.
________________________________________________________________
Derogiranje odredaba Zakona o obligacionim odnosima i doprinos pritvorenog lica lišenju slobode (čl. 172. ZOO i čl. 14. i 560. ZKP)
Odredbe Zakonika o krivičnom postupku o pravu na naknadu štete od države lica koje je bez osnova lišeno slobode su lex specialis koje derogiraju primenu opšte odredbe zakona o obligacionim odnosima.
Nedozvoljen postupak pritvorenog lica kojim je prouzrokovalo lišenje slobode mora biti posebno dokazan, odnosno mora se utvrditi postojanje konkretnih radnji lica koje su doprinele lišenju slobode, jer se parnični sud ne može osloniti samo na razloge navedene u rešenju o određenju i produženju pritvora.
Lice lišeno slobode svojim je radnjama prouzokovalo lišenje slobode kada se skrivalo, bilo u bekstvu, zbog čega je za njim je raspisana poternica, imalo saznanja da je protiv njega pokrenut krivični postupak, nije dostavilo sudu svoju adresu, kada je bilo dostupno i pritvoreno tek nakon više meseci od saznanja o pokretanju krivičnog postupka i da su mu najpre određene alternativne mere za pritvor zbog opasnosti od bekstva.
________________________________________________________________
Napuštanje adrese boravišta i neobaveštavanje suda o državljanstvu i pasošu druge države (čl. 211. i 216. ZKP)
Opravdano je produženje pritvora okrivljenom koji nije postupao po obavezi uz meru zabrane napuštanja boravišta, koji je napustio adresu svog boravišta na kojoj je samo fiktivno bio prijavljen, ne obaveštavajući sud o novoj adresi, kao i da nije obavestio sud da ima državljanstvo i pasoš druge države, gde je određeno vreme i živeo.
________________________________________________________________
II. PARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK
Održavanje ročišta za izjašnjavanje o odbacivanju tužbe bez izuzetka (čl. 294. ZPP)
Kako je zakonom utvrđena obaveza prvostepenog suda da bez izuzetka održi ročište na kome bi tužiocu bilo omogućeno da se izjasni o odbacivanju tužbe nezavisno od konačnog ishoda, uskraćivanjem ovog izjašnjavanja, koji propust nije otklonjen ni u žalbenom postupku, povređeno je njegovo pravo na pravično suđenje.
________________________________________________________________
Forma i sadržina predloga za sprovođenje privremene mere (čl. 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
Zakon ne propisuje posebnu formu i sadržinu predloga koji se podnosi na osnovu rešenja o privremenoj meri, niti njegov naziv, te odbacivanje ovog predloga zbog „pogrešnog“ naziva predstavlja preterani formalizam, jer je za dozvolu sprovođenja izvršenja dovoljno što je u podnesku traženo da se odredi prinudno izvršenje prava iz privremene mere.
________________________________________________________________
III. SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
Tužba za naknadu imovinske štete kao uslov za podnošenje ustavne žalbe i nepostojanje imovine zbog odbijanje zahteva (čl. 82. Zakona o Ustavnom sudu i čl. 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku)
Kako je podnositeljka ustavne žalbe imala pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, što nije učinila, nisu ispunjene ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
Kako je ustavna žalba podneta u toku trajanja parničnog postupka koji je pravnosnažno okončan odbijanjem tužbenog zahteva za isplatu određenog novčanog iznosa podnositeljke ustavne žalbe, ona nema imovinu u smislu čl. 58. Ustava, te je u ustavna žalba nespojiva sa sadržinom označenog prava.
________________________________________________________________
Odnos utvrđene povrede prava i pravičnog zadovoljenja kod povrede prava na suđenje u razumnom roku (čl. 89. Zakona o Ustavnom sudu i čl. 10. ZPP)
Utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku od strane Ustavnog suda, priznaje se povreda na koju su se podnosioci ustavne žalbe žalili i time je zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi evropskog suda za ljudska prava, ali status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno.
________________________________________________________________
IV. OBLIGACIONI ODNOSI
Uslovi za postojanje štete prouzrokovane objavljivanjem informacija (čl. 79. do 81. Zakona o javnom informisanju i čl. 154. i 200. ZOO)
Šteta zbog povrede časti i ugleda prouzrokovane objavljivanjem informacija postoji ako je utvrđeno koje konkretne informacije sadržane u novinskim člancima predstavljaju izjave o činjenicama, a koje vrednosne sudove o nekom licu, jer se postojanje činjenica može dokazati, dok je istinitost vrednosnog suda nemoguće utvrditi, odnosno mora se utvrditi postojanje objektivne veze između sadržine spornih članaka i direktne pogođenosti tužiočevih zaštićenih dobara njihovom sadržinom.
________________________________________________________________
Postupanje sa opasnim stvarima vezanim za električnu energiju (čl. 154., 172., 173. i 177. ZOO i čl. 60., 63. i 64. Zakona o energetici)
Kada je u pitanju opasna delatnost nije moguće dokazivati da je šteta rezultat više sile kao događaja koji se nalazi van stvari, a odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u suštini predstavlja odgovornost za radnje ili propuštanja koja počine službena lica u vršenju službenih ovlašćenja, pri čemu su odgovornost, obaveze i prava, kao i krivica kod postupanja sa opasnim stvarima i povećanim rizikom vezanim za električnu energiju, propisani i posebnim propisima iz ove oblasti.
Obrazloženje presude ne zadovoljava standard pravičnog suđenja kada se sud nije bavio obavezama elektrodistribucije-tuženog, niti je razmatrao eventualno postojanje uzročno-posledične veze između radnje tuženog – ponovnog uspostavljanja električne energije celom mestu i štetnog događaja, već samo radnju potrošača koji je privatno van radnog vremena angažovao zaposlenog kod tuženog, na šta su ga upravo stručna lica tuženog uputila.
_______________________________________________________________
Lica od kojih se Garantni fond može regresirati (čl. 104. i 105. Zakona o osiguranju imovine i lica i čl. 939. ZOO)
Garantni fond može ostvariti pravo na regres samo u odnosu na vlasnika koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju ili u odnosu na organizaciju za osiguranje kada je isplatio štetu zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja koja je prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila, ukoliko se naknadno sazna da je to vozilo ipak bilo osigurano.
________________________________________________________________
Zastarevanje prava na potraživanje neisplaćenih penzija i prekid zastarelosti zahtevom za isplatu (čl. 388. i 391. ZOO i čl. 6. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja)
Pravo na potraživanje dospelih a neisplaćenih iznosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja zastareva.
Prekid zastarelosti može se izazvati ne samo podizanjem tužbe, već i preduzimanjem drugih radnji protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja, ali samo ukoliko je reč o onim pravnim radnjama koje dovode do okončanja spornih odnosa i omogućavaju ostvarivanje prava za koje teče zastarelost, u koje ne spada zahtev za isplatu upućen republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
________________________________________________________________
V. SVOJINSKOPRAVNI ODNOSI
Povraćaj stvari na osnovu presude donete nakon usvajanja plana reorganizacije (čl. 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i čl. 50., 80. i 167. Zakona o stečaju)
Vlasnik individualno određene stvari može da zahteva od držaoca povraćaj te stvari u izvršnom postupku u bilo koje doba i nezavisno od postojanja plana reorganizacije i njegove sadržine kojim se mogu redefinisati samo dužničko-poverilački odnosi, ali se ne može ograničavati pravo svojine, na šta ne utiče ni činjenica da je plan reorganizacije usvojen pre donošenja presude kojom je utvrđeno pravo svojine na stvari.
________________________________________________________________
Dokazivanje vlasništva na stvari kod derivativnog načina sticanja prava svojine (čl. 20., 33. i 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i čl. 60. i 63. Zakona o državnom premeru i katastru)
Da bi uspeo u svojinskom sporu za povraćaj stvari mora dokazati da je njen vlasnik, a kod derivativnog načina sticanja prava svojine potrebno je da je prenosilac vlasnik stvari, da postoji punovažan pravni posao podoban za sticanje prava svojine (pravni osnov) i da je izvršen upis prava u javne evidencije o nepokretnostima (način sticanja).
Ukoliko je pravni posao zaključen sa nevlasnikom, do sticanja prava svojine derivativnim putem neće doći, čak i ako je na osnovu takvog pravnog posla izvršen upis u javne evidencije o nepokretnostima, jer takav upis stvara oborivu pretpostavku da je upisano lice zaista i titular tog prava.
________________________________________________________________
Nepostojanje prava retencije zbog nesavesnosti držaoca i ocena savesnosti vlasnika (čl. 38. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)
Kada držalac pre zaključenja kupoprodajnog ugovora nije proverio zemljišnoknjižno stanje i kada je radove na adaptaciji na nepokretnosti započeo nakon saznanja da je vlasnik osporio upis prava svojine njegovog prodavca, zbog čega je podneo i krivičnu prijavu protiv više lica zbog prevare, njegova državina je nesavesna, jer je imao razlog za sumnju u pogledu punovažnosti pravnog posla na osnovu koga je stupio u državinu.
Kod prava retencije savesnost vlasnika koji traži povraćaj stvari od držaoca, nije od uticaja na ostvarivanje ovog prava.
________________________________________________________________
Ništavost založne izjave nakon zaključenja kupoprodajnog ugovora i isplate cene (čl. 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, čl. 3. i 10. Zakona o hipoteci i čl. 103. ZOO)
Kako je predmet kupoprodajnog ugovora i hipoteke bio poseban deo objekta u izgradnji, kupac stana u izgradnji je stekao ovo svojstvo nakon zaključenja kupoprodajnog ugovora i isplate cene, što je za posledicu imalo prestanak ovlašćenja investitora da založi taj deo objekta i samim tim ništavost date založne izjave, jer upis stvarnih prava zavisi od punovažnosti pravnog posla na kome se zasniva.
________________________________________________________________
Dobra u opštoj upotrebi u državini fizičkih lica (čl. 70. i 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)
Državina označava faktičku vlast na nekoj stvari (državina stvari), odnosno faktičko vršenje nekog subjektivnog prava u obimu koji odgovara sadržini tog prava (državina prava), a ulica, kao dobro u opštoj upotrebi, ne može biti u državini fizičkih lica niti na njoj mogu vršiti neko subjektivno pravo, jer je namenjena da se njome služi svako lice.
________________________________________________________________
Odlučivanje o reivindikacionoj tužbi po pravilima za publicijansku tužbu i dejstvo presude na umešača (čl. 37. i 41. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i čl. 204. i 211. ZPP)
Ne može se o tužbenom zahtevu rešavati prema pravilima koja važe za publicijansku tužbu, zanemarujući činjenicu da je o pravo svojine tužioca utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom, jer materijalna pravnosnažnost presude kojom je odlučeno o prethodnom pravnom pitanju podrazumeva obavezu suda da takvu odluku uzme u osnov svoje presude.
Lice na koje je u toku parnice za utvrđenje prava svojine preneto sporno pravo i koje je u državini stvari, predstavlja umešača sa položajem jedinstvenog suparničara, što znači da se dejstvo pravnosnažne presude proširuje na njega, odnosno spor za utvrđenje prava svojine može biti rešen samo na jednak način kao i prema tuženom u tom sporu.
________________________________________________________________
VI. RADNO PRAVO
Značaj minimalne zarade za obračun novčane naknade za slučaj nezaposlenosti (čl. 69. i 70. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, čl. 111. Zakona o radu i čl. 36. i 82. Zakona o Ustavnom sudu)
Pojam zarade prostire se i na pojam minimalne zarade, te konstitutivni elementi osnovnog pojma zarade, kao što su porezi i doprinosi, moraju postojati i u pojmu minimalne zarade.
Za obračun novčane naknade za slučaj nezaposlenosti minimalna zarada ima značaja samo za određenje limita minimalnog i maksimalnog potencijalnog iznosa, te kao takav pojam minimalne zarade ne ulazi u sam obračun novčane naknade na koju nezaposleno lice ima pravo.
Nema osnova za razmatranje odstupanja od sudske prakse od strane ustavnog suda, kada je doneto pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda sa ciljem ujednačavanja sudske prakse.
________________________________________________________________
Rešenje kojim je utvrđeno pravo na isplatu potraživanja, ali nije utvrđeno potraživanje (čl. 196. Zakona o radu, čl. 140. Zakona o državnim službenicima i čl. 51. Zakona o radnim odnosima u državnim organima)
Pravnosnažno i konačno rešenje ministarstva unutrašnjih poslova – policijske uprave kojim je konstatovano da postoji pravo na isplatu terenskog dodatka za određeni period policijskim službenicima i da je mup, kao organ tužene republike srbije, u obavezi da izvrši isplatu po tom rešenju, predstavlja odluku poslodavca kojom je odlučeno o pravu zaposlenog iz radnog odnosa.
Ovo rešenje je predstavljalo samo pravni osnov po kome je zaposleni od poslodavca mogao potraživati isplatu, iz čega proizlazi da to nije odluka kojom je utvrđeno potraživanje, te terenski dodatak, bez obzira što je pravo na njegovu isplatu utvrđeno pojedinačnim, konačnim i pravnosnažnim aktom organa tužene, treba tretirati kao novčano potraživanje iz radnog odnosa koje zastareva u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
________________________________________________________________
VII. PORODIČNO PRAVO
Prećutna saglasnost“ supružnika kod davanja založnih izjava (čl. 174. I 176. Porodičnog zakona i čl. 6, 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci)
Posebnost bračne tekovine ogleda se u tome što se primenjuje zakonska pretpostavka da je upis u javnom registru izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim u zakonom propisanim slučajevima, niti može postojati „prećutna saglasnost“ supružnika kod davanja založnih izjava od strane drugog supružnika.
________________________________________________________________
VIII. STEČAJNO PRAVO
Uticaj potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom na obavezu prijavljivanja potraživanja u stečajnom postupku (čl. 51, 80, 88. i 111. Zakona o stečaju, čl. 222. ZPP i čl. 27. Zakona o izvršnom postupku)
Bez obzira što je potraživanje poverioca utvrđeno pravnosnažnom presudom, ukoliko želi da ostvari svoja prava neophodno je da potraživanje prijavi u stečajnom postupku. Njegovo je pravo da prijavi svoje potraživanje stečajnom sudu utvrđeno pravnosnažnom presudom, i to pismeno, po isteku roka određenog rešenjem o otvaranju stečajnog postupka u „službenom glasniku republike srbije”. Zakonska posledica propuštanja navedenog roka je gubitak prava na namirenje potraživanja sudskim putem.
Ne postoji obaveza stečajnog upravnika, odnosno u konačnoj instanci suda koji vodi stečajni postupak, da ex officio prikuplja podatke, ne samo o izvršnim postupcima koji se vode protiv izvršnog dužnika, u kojima su doneta rešenja o izvršenju, već i o onim postupcima gde su samo podneti predlozi za izvršenje, a rešenja o izvršenju nisu doneta.
________________________________________________________________
VIII. EKSPROPRIJACIJA
Ograničenje prava vlasnika na mirno korišćenje imovine bez faktičke eksproprijacije (čl. 20. Zakona o eksproprijaciji)
Kako nisu preduzete bilo kakve faktičke radnje na zemljištu u cilju privođenja nameni, nije izvršena faktička eksproprijacija niti je promenjen karakter zemljišta, jer samo usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije, ali sud mora ceneti da li ovo predstavlja ograničenje prava vlasnika na mirno korišćenje imovine zbog smanjene mogućnosti raspolaganja zemljištem usled dugogodišnjeg neprivođenja nameni, bez obzira što je on upisan kao titular prava svojine.
________________________________________________________________
IX. REHABILITACIJA
Ograničenje prava vlasnika na mirno korišćenje imovine bez faktičke eksproprijacije (čl. 20. Zakona o eksproprijaciji)
Kako nisu preduzete bilo kakve faktičke radnje na zemljištu u cilju privođenja nameni, nije izvršena faktička eksproprijacija niti je promenjen karakter zemljišta, jer samo usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije, ali sud mora ceneti da li ovo predstavlja ograničenje prava vlasnika na mirno korišćenje imovine zbog smanjene mogućnosti raspolaganja zemljištem usled dugogodišnjeg neprivođenja nameni, bez obzira što je on upisan kao titular prava svojine.
________________________________________________________________
Isključenje prava na rehabilitaciju na osnovu elaborata Pokrajinske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini (čl. 2. Zakona o rehabilitaciji)
Neophodno je postojanje relevantnog državnog državnog akta kojim je rehabilitant „proglašen za učesnika u ratnim zločinima” kao nužna pretpostavka za isključenje prava na rehabilitaciju. Elaborat Pokrajinske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u vojvodini se ne može smatrati odlukom sudova i drugih nadležnih organa koja isključuje pravo na rehabilitaciju, posebno u situaciji kada je utvrđeno da se rehabilitant ne nalazi na spisku lica odgovornih za izvršene ratne zločine, koju je sačinila pokrajinska komisija, već na listi narodnih neprijatelja u elaboratu.
________________________________________________________________
X. USLOVI ZA PODNOŠENJE USTAVNE ŽALBE
Preispitivanje od strane Ustavnog suda pojedinačnog pravnog akta procesnog karaktera (čl. 36., 46. i 82. Zakona o Ustavnom sudu)
Ako osporenim pojedinačnim aktima nije konačno odlučeno o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, ustavni sud smatra da je Ustavna žalba ratione materiae nedozvoljena.
________________________________________________________________
Donošenje odluke povodom poslednjeg dozvoljenog pravnog sredstva (čl. 82. Zakona o Ustavnom sudu)
Iscrpljivanje pravnih sredstava, kao uslov za izjavljivanje ustavne žalbe, ne podrazumeva samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke povodom podnetog poslednjeg dozvoljenog pravnog sredstva, a kako u vreme podnošenja tog podneska nije bio pravnosnažno okončan postupak koji se vodi po zahtevu podnositeljke i nisu bila iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnositeljke u redovnom postupku, ovaj uslov nije ispunjen.
________________________________________________________________
Izvor: Izvodi iz odluka preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
