Precrtan glasački listić ili s dopisanim Čakom Norisom za koji mislite da je nevažeći i te kako se računa i pripašće političkim partijama koje osvoje najviše glasova na izborima.
Do održavanja vanrednih parlamentarnih izbora ostalo je još 17 dana,kampanja se uveliko vodi putem medija i bilborda, ali i saopštenjima stranaka i na Internetu. Telegraf.rs vam skreće pažnju na fenomen prošlih izbora – “bele listiće“ i na činjenicu da ste, po zakonu, iako ste ubacili precrtan ili prazan papir, ipak glasali, tačnije, vaš glas pripašće najjačim političkim partijama!
“Beli listići” na prošlim predsedničkim i parlamentarnim izborima 2012. bili su veoma jaka glasačka sila sa “osvojenih” 4,5 odsto glasova. Kao takvi, doneli su nekoliko mandata više tada najjačim strankama SNS-u i DS-u, ali i direktnu pobedu Tomislavu Nikoliću na predsedničkim izborima, sve zahvaljujući proporcionalnom izbornom sistemu koji se primenjuje u Srbiji.
Glasovi koje su osvojile stranke koje nisu prešle cenzus, kao i nevažeći “beli listići” se sabiraju i dobija se ukupan zbir svih glasova koji se posle raspoređuju političkim partijama koje će ući u Skupštinu shodno njihovom procentu osvojenih glasova.
To u praksi izgleda ovako: ako je zbir glasova za stranke koje nisu prešle cenzus, plus prazni listići – 14 odsto, koliko je iznosio na prošlim izborima, od tih glasova, Srpskoj naprednoj stranci, ukoliko osvoji 40 odsto glasova, pripašće dodatnih 10 odsto.
Prema toj matematici, kako je Telegraf.rs već pisao, najjačoj političkoj stranci u Srbiji SNS-u biće dovoljno da osvoji 42 odsto mandata kako bi formirala apsolutnu većinu i imala 126 poslanika u Skupštini Srbije.
Nezavisni politički analitičar Jelena Trivan kaže za Telegraf.rs da kreatore ideje “belih listića” treba pozvati na odgovornost i da je glas za “Miki Mausa” takođe glas koji će otići najjačima.
– “Beli listići” su na prošlim izborima imali odlučujuću ulogu i oni su uticali npr na to da LDP u Beogradu ne pređe cenzus, a direktno su uticali i na to da Boris Tadić izgubi predsedničke izbore. Ipak, ne može se sporiti pravo ljudima da budu nezadovoljni i da na glasačkim listićima napišu šta žele, ali moraju da budu svesni koje posledice će ta njihova odluka doneti. Zbog toga građani moraju da budu svesni da je i precrtan listić ili Miki Maus na njemu takođe glas i da će on uticati na konačan ishod izbora – kaže Trivanova.
Prazan glas je aktivan oblik izborne apstinencije, a da li će glas biti nevažeći ili ništavan ili će se računati drugačije, zavisi od zakonodavstva date države. U većini, a u kontinentalnom delu Evrope gotovo bez izuzetka, prazni glas se smatra nevažećim.
Da li prazni glas ima ili nema smisla zavisi od vrste izbora i konkretnog izbornog sistema, kao i od nivoa izbora – da li su opšti, lokalni, izbori za šefa države.Praktikuje se češće u većinskom nego u proporcionalnom izbornom sistemu.
“Na izborima koji će se najverovatnije održati 6.maja precrtajte sve liste i kandidate, napišite im poruku, nacrtajte im nešto, napravite origami…. Tim činom ćemo im pokaziati šta mislimo o svima njima! Neka beli listići budu sredstvo kojim ćemo im pokazati koliko cenimo njihov rad i zalaganje tokom svih ovih godina”, glasio je proglas “belih listića” na Fejsbuku gupi uoči prošlih izbora.
Prema odredbama Ustava, narodni poslanici se biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.
U raspodeli poslaničkih mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. D`Ontov sistem), i to tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih.
Izvor: Telegraf.