I. Relevantne odredbe
Članom 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP), propisano je da sud može da prima predstavke od svake osobe, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od strane neke Visoke strane ugovornice. Visoke strane ugovornice obavezuju se da ni na koji način ne ometaju stvarno vršenje ovog prava.
Članom 35. EKLJP propisano je sledeće:
„1. Sud može uzeti predmet u postupak tek kada se iscrpu svi unutrašnji pravni lekovi, u skladu sa opštepriznatim načelima međunarodnog prava, i u roku od četiri meseca od dana kada je povodom njega doneta pravosnažna odluka.
2. Sud ne postupa po pojedinačnoj predstavci podnetoj na osnovu člana 34. koja je:
a) anonimna, ili
b) u suštini istovetna s predstavkom koju je Sud već razmatrao, ili koja je već podneta nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi ispitivanja, odnosno rešavanja a ne sadrži nove relevantne činjenice.
3. Sud proglašava neprihvatljivom svaku pojedinačnu predstavku podnetu na osnovu člana 34. ako:
a) smatra da je predstavka nespojiva sa odredbama Konvencije ili protokola uz nju, očigledno neosnovana, ili predstavlja zloupotrebu prava na predstavku; ili
b) smatra da podnosilac predstavke nije značajnije oštećen, osim ako poštovanje ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i protokolima uz nju ne zahteva ispitivanje suštine predstavke.
4. Sud odbacuje svaku predstavku koju smatra neprihvatljivom u smislu ovog člana. On to može učiniti u svakoj fazi postupka.“
Takođe, Poslovnikom Evropskog suda za ljudska prava detaljnije je uređeno postupanje u slučaju zloupotrebe predstavke.
II. Opšte shvatanje, odnosno tumačenje odredbe člana 35. stav 3. EKLJP
ESLJP u svojim odlukama u kojima je odlučivao o postojanju zaloupotrebe prava na pojedičnu predstavku navodi opšte shvatanje, odnosno tumačenje odredbe člana 35. stav 3. EKLJP, prema kojem se predstavka može odbaciti na ime zloupotrebe samo u izuzetnim okolnostima, kao kada je predstavka namerno zasnovana na prikrivanju činjenica, izostavljanjem ili izvrtanjem događaja od suštinske važnosti (vidi, na primer, Akdivar i drugi protiv Turske, 16. septembar 1996. godine, st. 53–54, Izveštaji o presudama i odlukama 1996-IV; Varbanov protiv Bugarske, broj 31365/96, stav 36, ECHR 2000-X; i Assenov i drugi protiv Bugarske, odluka Komisije od 27. juna 1996. godine, Odluke i izveštaji (DR) 86-B, str. 54.). Štaviše, od podnosioca predstavke ne očekuje se da iznese sve moguće informacije o predmetu. Međutim, njegova dužnost je da iznese bar one bitne činjenice koje ima na raspolaganju i za koje mora da zna da su od velikog značaja za Sud da bi on mogao pravilno da razmatra slučaj (vidi, na primer, Milosavljev protiv Srbije, broj 15112/07, stav 36, 12. jun, Al-Nashif i drugi protiv Bugarske, (odluka), broj 50963/99, 25. januar 2001. godine).
Takođe, Sud navodi se koncept „zloupotrebe”, u okviru znаčenjа člаnа 35. stаv 3, morа shvаtiti kаo svаko ponаšаnje podnosiocа predstаvke koje je očigledno suprotno svrsi prаvа nа pojedinаčnu predstаvku, kаko je propisаno Konvencijom i koje ometа prаvilno funkcionisаnje Sudа ili prаvilno vođenje postupkа pred njim (vidi Miroļubovs i drugi protiv Lаtvije, broj 798/05, st. 62. i 65., 15. septembаr 2009. godine).
Predstаvkа će se odbаciti po ovom osnovu аko se utvrdi dа je:
(а) svesno bаzirаnа nа netаčnim činjenicаmа i lаžnim izjаvаmа (vidi, nа primer, Bagheri i Maliki protiv Holаndije (odlukа), broj 30164/06, 15. mаj 2007. godine, i Poznanski i drugi protiv Nemаčke (odlukа), broj 25101/05, 3. jul 2007. godine), ili
(b) dа su vаžne informаcije i dokumenti nаmerno izostаvljeni, bez obzirа dа li su oni poznаti od sаmog početkа (vidi Kerechashvili protiv Gruzije (odlukа), broj 5667/02, 2. mаj 2006. godine, i suprotno Аl-Nashif protiv Bugаrske, broj 50963/99, stаv 89., 20. jun 2002. godine) ili kаdа su nаstаli novi znаčаjni dogаđаji tokom postupkа (vidi F. protiv Špаnije (odlukа), broj 13524/88, 12. аpril 1991. godine; Predescu protiv Rumunije, broj 21447/03, st. 25-27, 2. decembаr 2008 . godine; i Tаtаlović i Đekić protiv Srbije, broj 15433/07, 29. mаj 2012. godine).
Nepotpune i, premа tome, pogrešne informаcije mogu se svoditi nа zloupotrebu prаvа nа predstаvku, posebno аko se predmetnа informаcijа tiče sаme suštine slučаjа, а nije dаto dovoljno objаšnjenje zbog čegа tа informаcijа nije sаopštenа (vidi Hüttner protiv Nemаčke (odlukа), broj 23130/04, 9. jun 2006. godine; Poznanski i drugi, citirаn u gornjem tekstu; i Predescu, citirаn u gornjem tekstu, st. 25-26).
Nаjzаd, nаmerаn pokušаj dа se Sud obmаne morа uvek biti utvrđen sа dovoljnom izvesnošću, pošto sаmа sumnjа neće biti dovoljnа dа se predstаvkа proglаsi nedopuštenom zbog zloupotrebe prаvа nа predstаvku (vidi, mutatis mutandis, Melnik protiv Ukrаjine, broj 72286/01, st. 58-60, 28. mаrt 2006. godine, i Nold protiv Nemаčke, broj 27250/02, stаv 87., 29. jun 2006. godine).
III. Karakteristične odluke, odnosno presude protiv Srbije
U ovom tekstu predstavićemo neke od najkarakterističnije primera zloupotreba predstavke, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: EKLJP), odnosno o stavovima zauzetim u odlukama, odnosno presudama protiv Srbije. (Napomena: stavovi suda dati su kroz autorske sentence. Autori sentenci su članovi redakcije Profi Sistem-a).
U Odluci po predstavci broj 34929/16 – Muzafera Bihorac Hajdaragić protiv Srbije od 6. novembra 2018. godine, ESLJP zauzima sledeći stav:
„Kako se podnositeljka predstavke žalila da pravosnažna sudska odluka usvojena u njenu korist protiv društvenog preduzeća nije izvršena. ali nije obavestila Sud da joj je isplaćeno više od polovine iznosa koji joj je dodeljen u stečajnom postupku, njena odluka da ništa ne kaže o ovom novom značajnom razvoju koji se desio za vreme trajanja postupka pred Sudom može samo da se tumači kao propust podnositeljke da dostavi sudu informacije koja se odnosi na samu suštinu predstavke.“
U Odluci po predstavci broj 50586/07 – Dobrila Bogićević Ristić protiv Srbije od 2. oktobra 2018. godine, ESLJP zauzima stav, osim u pogledu postojanja same zloupotrebe i u pogledu postupanja suda kada Vlada nije postavila pitanje zloupotrebe, što će reći da sud kod utvrđivanja postojanja zloupotrebe postupa po sopstvenoj inicijativi:
„Kako je zastupnik podnositeljke predstavke evropskom sudu za ljudska prava dao lažne informacije o postupanju izvršnog suda, a da podnositeljka nije obavestila sud da je sporni izvršni postupak obustavljen usled neispunjavanja njenih obaveza iz rešenja o izvršenju, zloupotrebila je pravo na pojedinačnu predstavku, što sud može utvrditi bez obzira što Vlada Republike Srbije nije pokrenula pitanje zloupotrebe prava.“
U Odluci po predstavci broj 33104/16 – Miodrag Matović protiv Srbije od 24. septembra 2018. godine, zaključak ESLJP je sledeći:
„Podnosilac predstavke koji se žalio da pravnosnažna odluka doneta u njegovu korist protiv društvenog preduzeća nije izvršena, i koji je povukao svoj predlog za izvršenje što je dovelo do okončanja izvršnog postupka, a pri tom ostao pri navodima da presuda nije izvršena, nepružanjem informacija zloupotrebio je pravo na pojedinačno predstavku.“
U Presudi po predstavci broj 16254/08 – Momčilović i drugi protiv Srbije od 3. januara 2018. godine, sud je smatrao da nema zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku:
„Nema zloupotrebe prava na predstavku namernim sakrivanjem od Evropskog suda da je podnosilac predstavke preminuo dok je postupak trajao, kada je advokat podnosioca predstavke obavestio sud da je podnosilac preminuo, dostavio pravnosnažnu odluku domaćeg suda u vezi sa određivanjem naslednika podnosioca predstavke i obaveštenje da naslednici žele da nastave sa postupkom pred Evropskim sudom.“
Karakterističan stav zauzima i u Presuda po predstavci broj 19978/14 i 19781/14 – Pavlović i Pantović protiv Srbije od 14. marta 2017. godine, jer navodi da osim što podnosilac nije obavesti sud o bitnoj činjenici, nije čak nije objasnio ovakvo nepostupanje:
„Svaka informacija o izvršenju presude domaćeg suda odnosi se na samu suštinu predmeta u kojem je pritužba podnosioca predstavke neizvršenje presude, te je podnosilac zloupotrebio pravo na pojedinačnu predstavku, jer ne samo da nije saopštio informacije o delimičnom izvršenju presude, niti je ponudio objašnjenje za taj propust, već je nastavio da traži naknadu jednaku punom iznosu dosuđenom presudom.“
Još jedna presuda u kojoj je sud smatrao da nema zloupotrebe je i Presuda po predstavci broj 52142/12 – Mitrović protiv Srbije od 28. februara 2017. godine:
„Iako je podnosilac predstavke propustio da obavesti Evropski sud za ljudska prava o parničnom postupku koji je pokrenuo i koji se odnosio na suštinski iste pritužbe kao pritužbe dostavljene ovom sudu, predstavka nije nedopuštena jer podnosilac nije imao uspeha u parničnom postupku i nije dobio naknadu.“
U Odluci po predstavci broj 38540/07 – Mirjana Baucal Đorđević i Petar Đorđević protiv Srbije od 2. jula 2013. godine, radi se o zloupotrebi prаvа nа predstаvku povredom prаvilа poverljivosti:
„Pregovori o prijаteljskom porаvnаnju su poverljivi, a u pаrnici se ne može pozivаti niti oslаnjаti ni nа jedno pisаno ili usmeno sаopštenje niti nа ponudu ili ustupаk u okviru prijаteljskog porаvnаnjа, što je аpsolutno prаvilo i ne dozvoljаvа pojedinаčnu ocenu koliko se detаljа može otkriti.
Kako su o predlozimа državnog organa zа prijаteljsko porаvnаnje podnosioci predstаvke govorili u jаvnosti i štаmpi i otkrili iznose o kojimа je reč i inicijаtive koje su preduzete, a prirodа svih pregovorа o prijаteljskim porаvnаnjimа je bila strogo poverljiva, tаkvo ponаšаnje predstаvljа povredu prаvilа poverljivosti, odnosno zloupotrebu prаvа nа predstаvku, te je ista nedopuštena.“
U Odluci po predstavci broj 75381/10 – Zoran Komatinović protiv Srbije od 29. jаnuаrа 2013. godine, radi se prikrivanju činjenice da je Ustаvni sud nakon prvobitno odbacivanja ustavne žalbe, svoji odluku preinačio i ipak prihvatio ustavnu žalbu podnosioca:
„Podnosilаc predstаvke, iako gа je pred Evropskim sudom zаstupаo punomoćnik, ne sаmo dа je propustio dа obаvesti taj sud o tome da je Ustаvni sud ponovo rаzmаtrаo osnovаnost njegove ustаvne žаlbe, i time omogućio pristup sudu, već nije dostаvio ni blаgovremeno objаšnjenje zаšto je propustio dа to učini, što predstаvljа zloupotrebu prаvа nа predstаvku.“
Neće postojati zloupotreba prava na predstavku, ako se radi o slučaju kao u Presudi po predstavci broj 41703/06 – Adamović protiv Srbije od 11. septembra 2012. godine:
„Predstavka se može odbaciti kao neprihvatljiva ako se svesno zasniva na netačnim izjavama, a ako podnosilac predstavke propusti da dostavi sva dokumenta koja bi vlada, ili čak i Evropski sud, smatrali relevantnim za konačno razmatranje nekog predmeta, to ne bi trebalo per se da predstavlja zloupotrebu prava na predstavku, ako takav propust podnosioca nije od bilo kakve važnosti za utvrđivanje okolnosti predmetnog slučaja.“
U Odluci po predstavci broj 15433/07 – Darinka Tatalović i Rajko Đekić protiv Srbije od 29. maja 2012. godine, radi se o još jednom slučaju da je podnosilac propsutio da obavesti ESLJP da mu je omogućen pristup sudu:
„Svaki takav propust ne mora značiti da je došlo do zloupotrebe prava na predstavku, ali kako su podnosioci propustili da obaveste Evropski sud za ljudska prava o tome da su podneli zahtev za ponavljanje postupka pred Vrhovnim sudom, da je isti odlučivao o njemu i time omogućio pristup sudu, a što se odnosi na samu suštinu njihove pritužbe, to je njihovo ponašanje suprotno svrsi prava na predstavku.“
Izvor: Izvod iz konvencije i sudske prakse preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
