Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018), primenjuje se od 17. marta 2019. godine. O ovom tekstu navešćemo najvažnije novine koje ove izmene donose.
I. Razlozi za donošenje
Prema predlagaču, Narodnoj banci Srbije razlozi za donošenje zakona, su bili sledeći:
Donošenjem Zakona o platnim uslugama („Sl. glasnik RS“, br. 139/2014 – u daljem tekstu: Zakon) uspostavljen je adekvatan pravni okvir za savremene oblike plaćanja u Republici Srbiji kroz sveobuhvatno uređivanje domaćeg tržišta platnih usluga i platnog sistema. Na osnovu Zakona stvorene su pretpostavke za dalje unapređenje i modernizaciju platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, uz istovremeno povećanje zaštite korisnika platnih usluga, a naročito potrošača. Isto tako, obezbeđeni su uslovi za povećanje konkurencije na tržištu platnih usluga stvaranjem pravnih mogućnosti za poslovanje novih učesnika na tom tržištu (platne institucije i institucije elektronskog novca), kao i uslovi za pouzdano, sigurno i transparentno poslovanje pružalaca platnih usluga, uz uspostavljanje jedinstvenog nadzora Narodne banke Srbije nad poslovanjem učesnika na tržištu platnih usluga. Sve ovo pružilo je neposredni podsticaj razvoju bezgotovinskog plaćanja, nasuprot upotrebi gotovog novca, u svakodnevnim transakcijama pravnih i fizičkih lica.
Međutim, tokom primene Zakona uočeno je da se postojeći pravni okvir može unaprediti, kao i da se visok nivo zaštite korisnika platnih usluga koji im je pružen Zakonom može poboljšati, i to tako što bi se dodatno uredilo pitanje transparentnosti i uporedivosti naknada koje se naplaćuju korisnicima platnih usluga u vezi s platnim računima.
II. Transparentost informacija u ponudama pružalaca platnih usluga
Način oglašavanja platnih usluga najčešće je takav da korisnicima ne omogućava da uporede ponude različitih pružalaca platnih usluga. U praksi se pokazalo da pružaoci platnih usluga pri oglašavanju usluga u vezi s platnim računom korisnicima platnih usluga, u predugovornoj fazi, informacije često ne prikazuju dovoljno jasno i transparentno. O ovome svedoči porast broja pritužbi, kao i pitanja korisnika platnih usluga upućenih Narodnoj banci Srbije u vezi sa ovom temom. Prema podacima Narodne banke Srbije, u toku 2017. godine primljeno je 208 pritužbi po osnovu pruženih usluga u vezi s platnim prometom (ovde su uključene pritužbe po osnovu usluga povezanih s namenskim računima, platnim prometom i tekućim računima). Najveći deo njih čine pritužbe po osnovu usluga povezanih s tekućim računom – čak 81% ukupnog broja pritužbi po osnovu usluga u vezi s platnim prometom. One se odnose na otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa, kao i na naplatu naknada po osnovu vođenja tekućih računa, odnosno netransparentnost navedenih naknada.
III. Jednostavniji postupak promene računa (prelazak iz jedne u drugu banku)
Drugo pitanje koje je detaljnije uređuje jeste pitanje lakše zamene jednog pružaoca platnih usluga drugim, tj. jednostavnijeg postupka promene računa. Naime, prepoznato je da mnogi korisnici platnih usluga, nakon zaključenja ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa, vremenom dođu do zaključka da način i uslovi pružanja platnih usluga povezanih s platnim računom više ne odgovaraju njihovim interesima ili da bi im drugi pružalac platnih usluga pružio povoljnije uslove.
Međutim, iako svesni tih činjenica, korisnici ostaju pasivni i često se ne odlučuju lako da promene platni račun i pružaoca platnih usluga. Promena platnog računa je složen proces koji obuhvata otvaranje novog platnog računa, prebacivanje trajnih naloga i eventualno zatvaranje starog platnog računa, a uključuje različite učesnike. Naime, iako već postoji osnov za promenu platnog računa (kroz redovnu proceduru za raskid ugovora s jednim pružaocem i naknadnim zaključenjem ugovora s drugim), u praksi je primećeno da postupak neretko traje duže nego što je to realno potrebno i uz brojne administrativne prepreke koje nameću pružaoci platnih usluga. Propisivanjem posebnih pravila kojima se detaljnije uređuje postupak promene platnog računa, na svojevrstan način se upotpunjuju odredbe kojima se uređuje uporedivost naknada, jer će potrošač moći da se opredeli da efikasno i brzo promeni platni račun ili da samo prenese određene platne usluge koje je koristio kod jednog pružaoca platnih usluga (npr. određene trajne naloge i sl.) na novi platni račun. Sve što je potrebno da uradi u tom slučaju jeste da podnese zahtev u obliku ovlašćenja novom pružaocu platnih usluga, kojim će započeti s postupkom promene platnog računa, sa ili bez gašenja platnog računa otvorenog kod prethodnog pružaoca platnih usluga, brzo i jednostavno i bez nepotrebnih administrativnih zahteva pružaoca platnih usluga. Korisnici će moći da zahtevaju i dobiju svu neophodnu pomoć od zaposlenih kod pružaoca platnih usluga i imaće pravovremenu i tačnu informaciju o uslovima i trajanju postupka za promenu računa, a uštedeće i vreme tako što će za započinjanje i okončanje postupka promene računa moći da se obrate samo jednom – novom pružaocu platnih usluga. Ove odredbe primenjuju se i u slučaju promene platnog računa kod istog pružaoca platnih usluga.
Jednostavniji postupak za promenu računa koristiće i pružaocima platnih usluga. Naime, kada je korisnik platnih usluga svestan da relativno lako i jednostavno može promeniti platni račun i pružaoca platnih usluga povezanih s platnim računom – i pružaoci platnih usluga mogu korisnicima predstaviti nove i primamljivije ponude i time na obostrano zadovoljstvo doprineti da korisnik donese odluku o promeni platnog računa. Na taj način, pojednostavljen postupak za promenu računa stvara osnov i za dalji razvoj tržišne konkurencije među pružaocima platnih usluga i snižavanje cena usluga u ovoj oblasti.
IV. Propisivanje platnog računa sa osnovnim uslugama
(do sada svaka banka sama određivala šta obuhvata tzv. paketa osnovnih usluga u vezi s platnim računom)
Na osnovu podataka Narodne banke Srbije, na kraju 2017. godine otvoren dinarski tekući račun imao je 6.373.831 potrošač (od čega 6.341.684 rezidenta i 32.147 nerezidenata). Iako ovaj broj nije zanemarljiv, treba imati u vidu da među tim računima ima i onih koji ne nude sve usluge koje su neophodne potrošačima, npr. usluge izvršavanja platnih transakcija putem interneta, korišćenje platne kartice i sl. O ovome svedoči podatak da se prosečno po korisniku putem elektronskog bankarstva iniciraju tri transakcije godišnje. Kada je reč o transakcijama iniciranim korišćenjem mobilnog bankarstva, godišnje se na ovaj način, u proseku, inicira 1,5 transakcija po korisniku. U poređenju sa uplatom gotovine na tuđ račun, kod koje se godišnje prosečno izvrše 22 transakcije, zastupljenost ostalih transakcija i dalje je zanemarljivo mala. Ovo predstavlja značajan problem, jer je pristup platnom računu i savremenim platnim uslugama postao preduslov za potpuno učešće u ekonomskom i društvenom životu, s obzirom na to da se upotreba gotovog novca ubrzano smanjuje. U današnjem svetu, odsustvo platnog računa otežava i poskupljuje svakodnevni život. Naime, građani koji nemaju otvoren platni račun ne mogu preneti novac ili izvršavati transakcije, osim onih koje su zasnovane na gotovom novcu, i isključeni su iz bilo koje vrste onlajn transakcija ili onlajn kupovine, koje neretko mogu biti jeftinije i povoljnije za njih. Kao rezultat toga, često se suočavaju s većim troškovima i većim rizicima. Pored toga, činjenica da veliki broj ljudi nema otvoren platni račun destimuliše i pružaoce platnih usluga da razvijaju nove usluge u vezi s platnim računom koje bi ponudili korisnicima. Važno je istaći da veća finansijska inkluzija i korišćenje instrumenata bezgotovinskog plaćanja predstavljaju preduslov i za smanjenje sive ekonomije u zemlji.
Finansijska inkluzija definiše se kao udeo pojedinaca koji koriste finansijske usluge u ukupnoj populaciji. Brojni su razlozi finansijske isključenosti, a najznačajniji među njima su nezaposlenost, siromaštvo, neredovna i neizvesna primanja i udaljenost od ekspozitura finansijskih institucija. Na primer, kada ne postoji ekspozitura banke u mestu stanovanja, što u ruralnim područjima nije redak slučaj, prepreke su i troškovi i vreme potrebno za odlazak do najbliže ekspoziture. Građanima slabijeg materijalnog stanja problem pričinjavaju i visoki troškovi finansijskih usluga. Problem ne predstavlja samo to što građani nemaju platni račun, već i to što veliki broj onih koji imaju otvoren tekući račun u banci taj račun ne koristi zbog visokih troškova održavanja računa i neredovnih prihoda. Povećanje finansijske inkluzije posredno utiče i na smanjenje rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, budući da se novčani tokovi populacije koja nije imala pristup finansijskim uslugama uključuju u finansijski sistem, čime se smanjuje korišćenje neformalnih kanala za slanje prljavog novca ili novca koji bi se upotrebio za finansiranje terorizma.
Platni račun sa osnovnim uslugama do sada nije bio propisan u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije. Prema postojećoj praksi, svaka banka može da odredi koje će usluge pružati svojim korisnicima u okviru tzv. paketa osnovnih usluga u vezi s platnim računom. U tom smislu, radi ujednačavanja prakse i veće transparentnosti za krajnje korisnike, predlaže se po prvi put da se izričito propiše šta obuhvata platni račun sa osnovnim uslugama – usluge koje omogućavaju uplate i isplate gotovog novca na platni račun, odnosno s platnog računa i usluge prenosa novčanih sredstava s platnog računa, odnosno na platni račun direktnim zaduženjem, korišćenjem platne kartice (uključujući plaćanja putem interneta) i transferom odobrenja, uključujući trajni nalog (na odgovarajućim uređajima, šalterima banaka i korišćenjem interneta). Predlaže se i da se svim potrošačima omogući da koriste osnovne usluge platnog računa, bez obzira na njihovu finansijsku sposobnost.
Pored novih odredaba koje se odnose na transparentnost naknada, pravo na promenu platnog računa i platni račun sa osnovnim uslugama, izmene i dopune pojedinih odredaba Zakona, uvedene su radi njihove jednostavnije primene u praksi i lakšeg ostvarivanja prava korisnika, odnosno efikasnijeg sprovođenja postupka za davanje dozvole za rad platnog sistema.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.
