Konkretan povod za pisanje ovog komentara su velike gužve u stanicama policije izazvane zamenom putnih isprava, a što je bilo za očekivati, s obzirom da je masovno izdavanje novih pasoša krenulo 2009. god. i da im ove godine ističe rok od 10 godina važnosti. Naime, izdavanje posoša po važećem Zakonu o putnim ispravama („Sl. glasnik RS“, br. 90/2007, 116/2008, 104/2009, 76/2010 i 62/2014) i važećem Pravilniku o obrascima pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša („Sl. glasniku RS“, broj 7/2008, 37/2008 i 9/2016), bilo je odloženo dok se ne steknu tehnički i drugi uslovi za izradu obrazaca propisanih ovim pravilnikom, a što se konačno dogodilo 2009. god.
Smatram da se nije moralo čekati na poslednji momenat pre isteka. A ovde ću pokušati da dam odgovor na pitanje da li su imaoci pasoša bili u mogućnosti da pasoše zamene ranije te da li je problem samo do njih?
A nekad jednostavno morate zameniti važeći pasoš. Neke zemlje traže da pasoš važi najmanje onoliko meseci od datuma ulaska koliko traje maksimalni boravak u istim, da ne bi došlo do isteka pasoša u periodu dozvoljenog boravka.
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Da ne bude zabune oko toga i pogrešnog tumačenja namere, ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu niti optužiti za nešto. Zato se unapred izvinjavam svima koji se prepoznaju u daljim navodima. U pitanju su samo konstatacije i citiranje onoga što su neka lica sama uradila, iznela odnosno negde napisala, onoga što piše na zvaničnim web prezentacijama i u zvaničnim dokumentima, te postavljanje uopštenih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički tako da se ne odnose konkretne osobe ili institucije.
I još jedna napomena, kao ilustraciju za komentar uzeću slučaj iz sopstvenog iskustva. Dakle, sve što opisujem i navodim je iz ličnog saznanja, tako da za svaku napisanu reč i tvrdnju imam i pismeni dokaz.
Ovde se bavim pasošima kao vrstom putnih isprava, koju koriste svi državljani Republike Srbije. U smislu navedenog zakona, putna isprava je javna isprava koja državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju. Putnа isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Putne isprave su: pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, putni list, kao i putne isprave koje se izdaju na osnovu međunarodnog ugovora.
1.Konkretna situacija
Prošle godine, moja ćerka je napunila 16 godina. Znajući da ima obavezu posedovanja lične karte, a pasoš joj je istekao, zakazao sam termin u policijskoj stanici na našoj gradskoj opštini. Kako je u pasošima supruge i mom, upisana naša stara adresa (u međuvremenu od izdavanja pasoša promenjena na novu) a i očekujući gužve u toku 2019. god. kada ti pasoši ističu, odlučili smo da zamenimo iste, kada već oboje dolazimo u stanicu policije, te sam zakazao i to.
Detaljno sam proučio uputstvo na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (u daljem tekstu: MUP), a pošto ništa ne prepuštam slučaju otišao sam i lično u prostorije službe, da se raspitam. Od osobe koju sam zatekao u kancelariji rukovodioca odeljenja, nakon što sam izožio činjenično stanje dobio sam informaciju da je obavezno potreban Izvod iz Matične knjige rođenih i Uverenje o državljanstvu za ćerku, jer je u pitanju prva lična karta. Iako znam da postoji zakonska obaveza pribavljanja uverenja iz službenih evidencija u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018-aut.tumačenje), a koja je uzgred postojala i po starom zakonu, da bih ubrzao postupak i sprečio eventualne poteškoće, pribavio sam tražene izvode. Uplatio sam naknade i takse za svo troje (za jednu ličnu kartu i tri pasoša).
U zakazanom terminu uspešno smo završili proceduru za izdavanje lične karte i pasoša za ćerku. Doduše, službenica na obradi je rekla da smo bespotrebno pribavljali izvode i platili taksu (1.200,00 din. inače.) jer su i ćerkina dokumenta skenirana kad joj je izdat prvi pasoš. Bespotreban trošak i gubljenje vremena, ali nebitno.
U tom smislu je bitnije što korišćenje skeniranih dokumenta (njihovu važnost i validnost) koje MUP drži u svojoj bazi nije uređeno zakonom niti podzakoniskim aktom. Ali, uzećemo da MUP ima uvid u relevantne baze podataka i da može proveriti ista, da time praktično skraćuju postupak te da stranke imaju koristi od toga.
Problem je nastao kada smo supruga i ja hteli da zamenimo svoje pasoše. Rečeno nam je da to ne možemo učiniti do isteka istih, jer nisu ispunjeni vizama do kraja, iako sam kao osnov naveo promenu adrese, te stalni problem na granici, jer vozilo je registrovano na novoj adresi a u pasošima stoji stara. A dodatno mi je bilo čudno sve ovo, jer sam se i o ovome raspitivao ranije, pri prijavi promene prebivališta, kada mi je službenica koja je izvršila promenu u ličnoj karti rekla (citiram): „Niste u obavezi, ali poželjno je da zamenite pasoš zbog toga“.
Na pitanje, šta sa uplaćenim taksama, rečeno nam je da možemo iskoristi uplate sledeće godine pri zameni pasoša. Službenik koji nas je odbio, inače mi je i pokazao da nema „opciju“ u programu pod koju da zavede ovu zamenu. Na moju sugestiju da iskoristi opciju „na zahtev“ dao je neko nesuvislo objašnjenje, da to nije taj slučaj, a koji jeste, nije znao.
I ovde bi priča bila završena da tumačenje propisa nije moj posao. Zato sam se obratio MUP, dopisom u kome sam decidno naveo da nije reč o zvaničnom prigovoru, niti žalbi na rad neke konkretne osobe, i zamolio ih da dopis shvate kao krajnje dobronamran. Naprosto, želeo sam da raščistim situaciju za ubuduće.
Opisao sam sitaciju, naveo da zakonski osnov postoji (o čemu će kasnije biti više reči), te postavio dva vrlo konkretna pitanja, na koja sam zahtevao pismeni odgovor (da u slučaju potrebe imam pismeni dokaz koji ću i prezentovati sužbenicima MUP u konkretnoj policijskoj stanici):
- Da li je (na osnovu iznetog) ipak moguće izvršiti zamenu pasoša u tom trenutku?
- Da li će takse koje su već uplaćene važiti kada budemo podnosili zahtev za zamenu pasoša za godinu dana ili već kada? Ako neće, koji je postupak da se uplaćena novčana sredstva povrate?
I onda je na moje veliko iznenađenje, situacija ekspresno rešena. Naime, već sutradan me pozvala osoba koja se predstavila kao načelnik službe, rekla da sam potpuno u pravu da se zamena pasoša može izvršiti i pitala me kada želim da nam zakažu termin. Malo smo popričali oko toga kako MUP tumači propise, odnosno da zamenu pasoša u stvari vrše samo kada isti ne može više da se koristi (zbog isteka roka, oštećenja ili ispunjenosti vizama). A potvrdila mi je i ono što sam već znao (samo sam želeo da potvrdim). Takse koje su tada uplaćene ne bi važile dogodine, već bi se morao zahtevati njihov povraćaj (što je malo komplikovaniji poduhvat s obzirom da su takse prihod budžeta…).
Epilog priče je da smo otišli još jednom u zakazano vreme, i bez problema izvršili zamenu pasoša. A nakon par dana dobio sam čak i dopis od Uprave za upravne poslove policijske uprave grada, u kome su konstatovali da je sitacija već rešena i potvrdili sve ono usmeno rečeno. Iako često kritikujem rad policije i MUP, moram ih pohvaliti za efikasnu reakciju u ovom slučaju.
2.Zakonski osnov za zamenu pasoša kojima nije istekla važnost
Da krenem od onog što stoji na web sajtu MUP, budući da se većina građana tamo obaveštava o svemu, a isto (ili slično) obaveštenje može se videti i na zidovima policijskih stanica (citat):
„Za izdavanje biometrijskog pasoša za punoletno lice potrebno je lično podneti zahtev u policijskoj upravi ili stanici prema mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva, odnosno u nadležnom diplomatsko – konzularnom predstavništvu, pri čemu je neophodno priložiti sledeća dokumenta:
- važeću ličnu kartu ili, ukoliko se zahtev podnosi u nadležnom diplomatsko – konzularnom predstavništvu Republike Srbije, drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi identitet podnosioca zahteva,
- pasoš čiji je rok važenja istekao ili koji ne može služiti svojoj nameni;
- dokaz o uplaćenoj naknadi za obrazac pasoša;
- nije obavezno, ali se po želji podnosioca zahteva može priložiti i fotografija veličine 50x50mm („an fas“, na jednobojnoj sivoj pozadini);
- za hitne slučajeve – dokaz koji potvrđuje razlog hitnosti postupka ( u pisanoj formi).
Nadležni organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost stranke, pribavlja podatke iz sledećih dokumenata:
- uverenja o državljanstvu ( u slučaju prvog izdavanja biometrijskog pasoša);
- izvoda iz matične knjige rođenih, izvoda iz matične knjige venčanih (u slučaju promene nekog od podataka podnosioca zahteva evidentiranog u istima).
Građani mogu i sami da pribave, odnosno da stave na uvid navedena dokumenta ukoliko im ne odgovara pribavljanje podataka po službenoj dužnosti u roku od 15 dana, a kako bi njihov zahtev bio rešen u što kraćem roku.
Napominjemo da će se podaci pribavljati po službenoj dužnosti samo ukoliko se isti nalaze u evidencijama Republike Srbije, odnosno ukoliko su građani upisani u matične knjige rođenih i evidencije državljana Republike Srbije, a koje vode nadležni organi Republike Srbije.“.
Vidmo da nema informacija, kada se pasoš može zameniti i zbog čega, postoji samo indicija da se može zameniti pasoš čiji je rok važenja istekao ili koji ne može služiti svojoj nameni, ali nije rečeno kada pasoš ne može služiti svojoj nameni.
U pominjanom Zakonu o putnim ispravama (u daljem tekstu: Zakon,) u delu „VI. POSTUPАK IZDАVАNJА PUTNIH ISPRАVА“ postoji odsek „Izdavanje nove putne isprave iako postojećoj nije istekla važnost“, gde se u članu 33. stav 1. kaže (citat):
„Licu koje poseduje putnu ispravu čiji rok važenja nije istekao na zahtev izdaće se nova putna isprava u sledećim slučajevima:
1) ako je putna isprava popunjena;
2) ako je putna isprava oštećena ili dotrajala, tako da ne može da služi svojoj svrsi;
3) ako je došlo do promene ličnih podataka imaoca putne isprave upisanih u putnu ispravu;
4) ako fotografija ili slika na putnoj ispravi ne odgovara izgledu lica;
5) ako strana država odbije da izda vizu i reguliše boravak jer preostali rok važenja putne isprave iznosi manje od šest meseci.“.
A šta se smatra ličnim podatkom koji se upisuje u obrazac pasoša, propisano je takođe Zakonom, u delu „V. OBRАZАC PUTNE ISPRАVE“, u odseku „Propisivanje obrasca. Sadržina obrasca“. Stav 1. člana 24. Zakona kaže da se putne isprave izdaju na propisanim obrascima, a stav 3. istog člana glasi:
„Obrazac putne isprave iz stava 2. ovog člana sadrži prostor za upis sledećih podataka imaoca te isprave:
1) prezime i ime;
2) dan, mesec i godina rođenja;
3) mesto i država rođenja;
4) pol;
5) državljanstvo;
6) jedinstveni matični broj građana;
6а) prebivаlište
7) strana država u kojoj živi, za lica bez prebivališta na teritoriji Republike Srbije.“.
Inače, definiciju prebivališta daje Zakon o prebivalištu i boravištu građana ( „Sl. glasnik RS“, br. 87/2011) koji u članu 2. kaže, prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio. Adresa stanovanja u smislu tog zakona, podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu s propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.
Dakle, u Zakonu sve jasno i decidno piše, nije potrebno tumačenje. Možda je jedino objašnjenje da je tačka 6a) koja govori o prebivalištu (adresi) kao ličnom podatku dodata izmenama iz 2014. god. a da su uputstva u vezi izdavanja pasoša od ranije. Da ne špekulišem, odredbe su jasne, treba ih samo pročitati.
Da dodam, stav 4. člana 4. Zakona kaže i da obrazac pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša i putnog lista ima i prostor za fotografiju i potpis imaoca isprave, a već smo videli da se pasoš može zameniti i ako fotografija ili slika na putnoj ispravi ne odgovara izgledu lica, što bi značilo da se i u slučaju promene fizičkog izgleda imaoca pasoša (npr. puštanje ili uklanjanje brade, promene lica usled starenja, ožiljci…) treba izvršiti zamena istog.
Dakle, moguće je izvršiti zamenu putnih isprava pre isteka njihovog važenja, i kada pasoš nije oštećen ili ispunjen vizama, postoji više osnova za to.
3.Šta činiti ukoliko vam odbiju zamenu pasoša?
Umesto zaključka, ovde ću dati praktično uputstvo, jer ako ne reagujete nećete ni ostvariti svoja prava. Ono što je zanimljivo kako svi koji su sigurni da su u pravu, brzo promene ploču, čim se podsete na neke stvari (na zakon recimo).
Savet svim korisnicima usluga koje pružaju organi uprave (državne ili lokalne samouprave, bilo koji) je da insistiraju na pismenoj komunikaciji i da se obraćaju pismeno organima uprave. Jer, ono što službenici uprave na šalterima po pravilu zaboravljaju, je, da bez obzira da li neko podnosi zahtev na propisanom obrascu ili u slobodnoj formi ili preko portala, da su time započeli nekakav upravni postupak. Za našu temu bitno je da član 6. Zakona kaže da se na postupak izdavanja putnih isprava primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno. Način izdavanja pasoša dodatno je uređen Pravilnikom o putnim ispravama („Sl. glasnik RS”, broj 54/2008, 34/2010 i 3/2016), koji u suštini samo ponavlja ono što je već propisano Zakonom.
Da rezimiramo, imamo zakazivanje putem portala MUP (znači zahtev elektronskim putem) i dodatno, potpisivanje obrazaca zahteva i propratne dokumentacije na licu mesta u prostorijama MUP, pri obradi zahteva. Znači, i formalno imamo pismeni zahtev u postupku. Član 31. Zakona predviđa da se pri podnošenju zahteva za izdavanje putne isprave podnosiocu izdaje potvrda, koja služi kao dokaz o podnetom zahtevu.
Čisto radi podsećanja, prema Zakonu o opštem upravnom postupku organ i stranka opšte u pisanom ili usmenom obliku, tako da se omogući pravna sigurnost i ekonomičnost postupka. Opštenje u pisanom obliku obuhvata opštenje elektronskim putem i u papirnom obliku. Jedan od načina pokretanja upravnog postupka je po zahtevu stranke (drugi je po službenoj dužnosti), a postupak se okonočava rešenjem kojim se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Zaključak je akt kojim organ upravlja postupkom i koji se donosi kada se ne donosi rešenje. Rešenje se donosi u pisanom obliku (elektronski ili papirni dokument), a izuzetno u usmenom obliku. Usmeno rešenje donosi se samo kada se preduzimaju hitne mere u javnom interesu, da bi se obezbedio javni red i mir i javna bezbednost ili otklonila neposredna opasnost po život ili zdravlje ljudi ili imovinu. A i tada organ mora da izradi i dostavi stranci pismeno rešenje na zahtev stranke, u roku od osam dana (od podnošenja zahetva), ako je zahtev podnet u roku od 60 dana od donošenja usmenog rešenja. Rešenje u pisanom obliku sadrži uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis ovlašćenog službenog lica i pečat organa ili drugi vid potvrde o autentičnosti.
A Zakonom su propisani i slučajevi kada organ može odbiti zahtev za izdavanje putne isprave (član 35.), koji su vrlo specifični i nisu primenjivi na situaciju o kojoj raspravljamo:
1) ako je protiv lica koje traži izdavanje putne isprave doneto rešenje o sprovođenju istrage ili je podignuta optužnica – na zahtev nadležnog suda, odnosno javnog tužilaštva;
2) ako je lice koje traži izdavanje putne isprave osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca, odnosno dok kaznu ne izdrži;
3) ako je licu koje traži izdavanje putne isprave u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje;
4) u slučajevima da je, u skladu sa važećim propisima, licu koje traži izdavanje putne isprave zabranjeno kretanje radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti, odnosno epidemije;
5) ako iz razloga odbrane zemlje propisano odobrenje za putovanje u inostranstvo nije izdato ili postoji druga smetnja predviđena zakonom kojim se uređuje vojna obaveza, u slučaju da je proglašeno ratno stanje ili vanredno stanje.
A Zakon kaže i da postoji obaveza donošenja rešenja u slučaju odbijanja zahteva, jer u članu 40. predviđa da je nadležni organ u rešenju kojim odbija zahtev za izdavanje putne isprave, dužan da navede razloge kojima se rukovodio prilikom donošenja takvog rešenja.
Dakle, iz izloženog vidimo da i u slučaju kada organ odbija stranku, u stvari mora da donese rešenje o tome, sa obrazloženjem i uputstvom o pravnom sredstvu, na koje stranka ima pravo žalbe. Izdavanje putnih isprava (ili bilo kojih drugih) sigurno nije sitacija koja opravdava donošenje usmenog rešenja, jer tu nema otklanjanja neke neposredne opasnosti i sl. a čak i da jeste organ mora sačinit rešenje u pisanom obliku kada stranka to od njega zatraži. Zato je savet, kad god vam u nekoj službi kažu da nešto nije moguće, da nemate pravo na nešto… tražite to napismeno. Videćete, situacija će se odmah promeniti.
Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet je iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
