od 2010.

Sniženje i „navođenje“ na kupovinu prema novom zakonu

Novi Zakon o trgovini objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 52/2019, koji se primenjuje od 30. jula 2019. godine. Danom početka primene ovog zakona prestao je da važi Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 53/10, 10/13 i 44/18 – dr. zakon), kao i odredbe Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), koje su sada predviđene novim Zakonom o trgovini (u daljem tekstu: zakon).

1. Prodajni podsticaj

Prodajni podsticaj u skladu sa članom 36. zakona je ponuda robe/usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu, i to naročito:

– sa sniženom cenom,

– posebnim uslovima prodaje, isporuke,

– sa obećanjem nagrade,

– sa pratećim poklonima,

– u programima lojalnosti,

– odnosno drugim pogodnostima.

1.1. Sadržaj ponude prodajnog podsticaja

Ponuda prodajnog podsticaja naročito sadrži:

1) vrstu podsticaja;

2) precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi;

3) period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka i datuma isteka, a u slučaju rasprodaje sa naznakom „dok traju zalihe”;

4) sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj.

1.2. Roba sa greškom

Ako se prodajni podsticaj nudi za robu kojoj je umanjena upotrebna vrednost (roba sa greškom, oštećenje, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora jasno i nedvosmisleno istaći na prodajnom mestu.

1.3. Vaučer, kupon ili drugo sredstvo

Vaučer, kupon ili drugo sredstvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na podsticaj, pored podataka iz ponude prodajnog podsticaja, mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i novčanoj vrednosti ili visini popusta.

1.4. Kartice lojalnosti

Prodaja robe/usluge u okviru posebnih programa lojalnosti (kartice lojalnosti, sakupljanje bodova i sl.) predstavlja poseban prodajni podsticaj gde trgovac i pružalac usluge pod jasno definisanim i objavljenim uslovima određenim pogodnostima nagrađuju kupce za njihovu vernost.

1.5. Poklon uz kupovinu

Pri ponudi prodajnog podsticaja sa pratećim poklonom, trgovac može da koristi reči „besplatno”, „plati jedan, uzmi dva”, „dva za jedan” i sl. samo ako kupac ne snosi nikakav trošak osim neizbežnog troška isporuke.

Ponuda pratećeg poklona moguća je samo ako trgovac, odnosno pružalac usluge već nudi robu/uslugu bez pratećeg poklona.

Ukoliko se poklon odnosi na dodatnu količinu prethodno upakovanog proizvoda, jedinična cena ne sme da bude viša od jedinične cene proizvoda bez poklona i u tom slučaju trgovac snosi teret dokazivanja.

1.6. Promotivna prodaja

Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja se stoga nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi.

2. Prodaja sa sniženom cenom

U ovom delu su možda i najinteresantnije novine koje donosi novi zakon. Prodaja sa sniženom cenom regulisana je članom 37. zakona.

Prodaja sa sniženom cenom može da bude:

1) rasprodaja;

2) sezonsko sniženje;

3) akcijska prodaja.

U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom cenom, trgovac, odnosno pružalac usluge je dužan da pored ponude prodajnog podsticaja, na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu.

Dakle, pored snižene cene, mora stajati i prethodna cena. Većina kupaca susrela se sa problem da je na robi istaknuta nova cena, koja je navodno niža od prethodne, ali da nema uvid u prethodnu cenu, ili da je prelepljena, „zacrnjena“ tako da se ne može videti.

2.1. Rasprodaja robe

Rasprodaja robe je prodaja po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu:

– u slučaju prestanka poslovanja trgovca,

– prestanka poslovanja u određenim objektima, ili

– prestanka prodaje određene robe.

Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.

2.2. Sezonsko sniženje

Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula.

Dakle, jasno su propisani čak i termini u kojima može početi sezonsko sniženje, zimsko i letnje.

Ukupno trajnje sezonskog sniženja iznosi najviše 60 dana po sezonskom sniženju.

2.3. Akcijska prodaja

Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan.

Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.

Prema obrazloženju predloga ovog zakona definisanje perioda sniženja je dato na osnovu analize uporedne prakse zemalja članica Evropske unije.

Sezonska sniženja su propisana u 10 zemalja članica i to uglavnom dva puta godišnje, zimsko i letnje sniženje u trajanju od 60 dana i odnose se na tekstil i obuću.

Npr. Slovenija ima dva utvrđena termina, zimsko ne može započeti pre prvog radnog ponedeljka u januaru, a drugo pre drugog radnog ponedeljka u julu i u tom utvrđenom razdoblju trgovci sami određuju kada im počinje sniženje i ne sme trajati duže od 60 dana.

Dva termina sezonskih sniženja ima i Hrvatska u kojoj se sprovode od 27. decembra zimsko i od 1. jula letnje koja ne smeju trajati duže od 60 dana.

U Italiji svaka regija određuje svoje termine sniženja. U Francuskoj trgovci mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje, zimsko i letnje i mogu trajati najduže 6 nedelja.

3. Oglašavanje prodajnih podsticaja

Oglašavanje, odnosno reklamiranje prodajnih podsticaja propisano je članom 38. zakona. Određeno je šta ne sme da sadrži oglasna poruka koja se odnosi na prodajni podsticaj. Prema obrаzloženju predlog ovog zakona, jasno je da će oglasna poruka biti kraća, naročito kada se emituje preko medija masovnog

komuniciranja, ali je jako važno da odlučujuće informacije budu transparentne. Ovim članom definisan je minimum o kome se mora voditi računa prilikom oglašavanja kako bi potrošač dobio preciznu informaciju.

3.1. Zabrana navođenja na kupovinu druge robe

Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja za robu koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe, osim ako nije naznačena jasno raspoloživa količina na dan početka prodajnog podsticaja.

3.2. Oglašavanje procenta sniženja

Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi.

Dakle, ako npr. u izlogu stoji neko od „čuvenih“ sniženja do 70%, 20% robe u prodavnici mora biti na sniženju koje iznosi 70%.

Isto važi i kod daljinske trgovine ili trgovine ličnim nuđenjem.

3.3. Zabrana navodne rasprodaje ili prividnog sniženja cene

Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili sl., ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.

3.4. Povlašćene cene za određene kategorije lica

Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje, prodajno mesto i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje, prodajno mesto i period za koji cena važi.

Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.

4. Prekršaji

Novim zakonom propisani su i sledeći prekršaji.

Novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako nudi robu, odnosno usluge potrošačima sa naročitim prodajnim podsticajima suprotno čl. 36. i 37. ovog zakona ili oglašava prodajne podsticaje suprotno članu 38. ovog zakona.

Za ove radnje kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara, a preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Uz prekršajnu kaznu, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine, a preduzetniku i fizičkom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a

Najnoviji tekstovi