Poklon
Zakonom o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2019) (u daljem tekstu: Zakon) koji se primenjuje od 1. septembra 2020. godine su između ostalog u glavi VI koja nosi naziv POKLONI, regulisani pokloni koje primi javni funkcioner ili član njegove porodice.
U smislu čl. 57. Zakona poklon je stvar, pravo ili usluga, data ili učinjena bez odgovarajuće naknade, odnosno korist ili pogodnost učinjena javnom funkcioneru ili članu porodice.
Na ovom mestu nije na odmet osvrnuti se i na pojam javnog funkcionera i člana porodice u smislu čl. 2. Zakona:
– „javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti;
– „član porodice” je supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera;
Zakonom je u čl. 58. propisano da javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona.
Protokolarni poklon je poklon koji javni funkcioner ili član porodice prima od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.
Prigodni poklon je poklon koji se prima u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni.
Članom 59. Zakona propisano je da takvi pokloni, prigodni i protokolarni, postaju javna svojina, u skladu sa zakonom koji uređuje javnu svojinu.
U skladu sa pomenutim članom javni funkcioner dužan je da u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona, odnosno od povratka u zemlju preda poklon organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, a organ javne vlasti da poklon dalje preda organu nadležnom za postupanje sa stvarima u javnoj svojini.
Podsećamo, u skladu sa čl. 3. Zakona „organ javne vlasti” je organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.
Izuzetno protokolarni i prigodni pokloni se mogu zadržati. Naime, čl. 60. Zakona je propisano da izuzetno, javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojinu protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali tako da ukupna vrednost u svojinu zadržanih poklona ne pređe u kalendarskoj godini iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji. Poklon koji je zadržao u svojinu član porodice računa se javnom funkcioneru u ukupnu vrednost poklona koje je zadržao u svojini u kalendarskoj godini.
Vrednost poklona čini tržišna cena poklona na dan kada je ponuđen ili primljen.
Tržišna cena poklona je prosečna cena predmeta ili usluge koji su predmet poklona na tržištu, odnosno prosečna cena predmeta ili usluge slične vrste i vrednosti u slobodnoj prodaji na tržištu.
Obaveza obaveštavanja
Javni funkcioner je dužan da o svakom poklonu primljenom u vezi sa vršenjem javne funkcije pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, u roku od deset dana od dana prijema poklona, odnosno od povratka u zemlju. Bližu sadržinu i obrazac obaveštenja o primljenom poklonu propisuje Agencija za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija).
Obaveštenje o primljenom poklonu u skladu sa čl. 62. Zakona, sadrži:
1) ime i prezime javnog funkcionera i javnu funkciju;
2) ime, prezime i adresu poklonodavca ili naziv i sedište pravnog lica ili organa ako je poklon dat u njihovo ime;
3) datum prijema poklona;
4) povod za davanje poklona;
5) opis poklona;
6) vrednost poklona ili podatak da je procena vrednosti u toku;
7) podatak da li je reč o protokolarnom ili prigodnom poklonu;
8) podatak o tome da li je protokolaran ili prigodan poklon postao svojina javnog funkcionera ili javna svojina.
Pored navedenog, obaveštenje sadrži i datum njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera.
Obaveza predaje obaveštenja za javnog funkcionera u skladu sa pomenutim članom postoji i kada je poklon primio član porodice.
Evidencija i katalog poklona
Organ javne vlasti vodi evidenciju o poklonima koji su primili njegovi javni funkcioneri i članovi porodice. Evidencija sadrži naziv organa javne vlasti, mesto i datum popunjavanja evidencije, potpis odgovornog lica organa javne vlasti i podatke koje sadrži obaveštenje javnog funkcionera o primljenom poklonu i to sve podatke iz obaveštenja koje javni funkcioner organu dostavlja osim imena, prezimena i adrese poklonodavca ili naziva i sedišta pravnog lica ili organa ako je poklon dat u njihovo ime. Sam obrazac evidencije propisuje Agencija.
Organ javne vlasti dužan je da preda kopiju evidencije poklona Agenciji do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu i ti podaci predati Agenciji su javni.
U skladu sa čl. 65. Zakona Agencija proverava da li je evidencija poklona blagovremeno predata i da li sadrži potpune podatke. Agencija proverava da li je javni funkcioner ili član porodice primio, odnosno zadržao poklon na koji prema ovom zakonu nema pravo ili zadržao poklon na koji prema ovom zakonu ima pravo, a koji je mogao da utiče na nepristrasnost javnog funkcionera i ako jeste – pokreće postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i obaveštava nadležni organ.
Koristeći podatke iz evidencije poklona, Agencija objavljuje Katalog poklona na svojoj internet stranici do 1. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Postupak u slučaju korupcije
U glavi VIII Zakona uređen je postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede Zakona o sprečavanju korupcije
Nadležnost za odlučivanje o povredi zakona ima Agencija.
Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona vodi se u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa (čl. 40-44), postojanje nespojivosti (čl. 45-55), kumulaciju javnih funkcija (član 56), prijema poklona (čl. 57-66) i prijavljivanja imovine i prihoda (čl. 67-76).
Agencija pokreće postupak po službenoj dužnosti,a može da pokrene postupak po zahtevu organa javne vlasti koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao ili u kome je javni funkcioner na javnoj funkciji ili po prijavi fizičkog ili pravnog lica.
Takođe, Agencija može da pokrene postupak po službenoj dužnosti i na osnovu prijave fizičkog ili pravnog lica.
Zahtev za pokretanje postupka ili prijava, u skladu sa čl. 78. Zakona moraju da budu u pismenom obliku i da sadrže:
1) naziv i sedište, odnosno ime i prezime i adresu podnosioca prijave;
2) ime i prezime javnog funkcionera, javnu funkciju na kojoj se nalazi i organ javne vlasti u kome je javni funkcioner;
3) činjenice iz kojih proizlazi sumnja da postoji povreda ovog zakona;
4) potpis podnosioca prijave, odnosno potpis ovlašćenog lica.
U skladu sa pomenutim članom, izuzetno, prijava može biti i anonimna, ali i u tom slučaju mora da sadrži: ime i prezime javnog funkcionera, javnu funkciju na kojoj se nalazi i organ javne vlasti u kome je javni funkcioner; kao i činjenice iz kojih proizlazi sumnja da postoji povreda ovog zakona;
Ako je podneta prijava za pokretanje postupka, Agencija može da zahteva od podnosioca prijave da dostavi dokumenta i informacije kojima raspolaže, a koji su značajni za odlučivanje o pokretanju postupka.
Agencija štiti identitet podnosioca prijave, tako što podatke o njemu ne može dostaviti nikome izuzev sudu, radi donošenja odluke o tome da li identitet podnosioca prijave može biti otkriven u cilju očuvanja javnog interesa ili zaštite prava trećih lica.
Nakon pokretanja postupka, Agencija obaveštava javnog funkcionera da je protiv njega pokrenut postupak i poziva ga da se u roku od 15 dana od prijema obaveštenja pismeno izjasni. Obaveštenje upućeno javnom funkcioneru sadrži navodnu povredu ovog zakona zbog koje je i pokrenut postupak kao i činjenice iz kojih proizlazi da je učinjena povreda. Ukoliko se funkcioner ne izjasni, to ne zadržava vođenje postupka.
Sa druge strane, javni funkcioner, u skladu sa čl. 79. Zadržava pravo da se, sve do donošenja odluke izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist.
Odluku kojom se utvrđuje povreda zakona i izriče mera ili obustavlja postupak donosi direktor Agencije. Postupak se obustavlja ukoliko se utvrdida ne postoji povreda zakona.
Protiv odluke direktora Agencije može da se izjavi žalba Veću Agencije, u roku od 15 dana od prijema odluke direktora Agencije. Odluka Veća Agencije je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor. U upravnom sporu sud je dužan da presudom reši upravnu stvar.
Kada je u pitanju javnost u postupku, članom 81. Zakona propisano je da je javnosti dostupan samo podataka o tome da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak i ishod postupka.
U skladu sa pomenutim članom, ako postupak bude obustavljen, podaci iz spisa predmeta, ne mogu postati dostupni javnosti bez saglasnosti funkcionera, izuzev onih o ishodu postupka i onih koji su javnosti dostupni prema drugim propisima.
Agencija je u skladu sa pomenutim članom dužna i da obavesti podnosioca prijave o ishodu postupka koji je pokrenut na osnovu zahteva ili prijave.
Javnom funksioneru za koga se utvrdi u postupku da je povredio zakon, može se izreći mera opomene ili mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije. Izuzetno, javnom funkcioneru koji je izabran neposredno od građana, kao i licu kome je prestala javna funkcija, može da se izrekne mera opomene ili mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
U skladu sa čl. 82. Zakona pri izricanju mere uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja, naročito težina i posledica povrede ovog zakona i mogućnost otklanjanja povrede.
U skladu sa čl. 83. Zakona mera opomene izriče se ako je javni funkcioner lakše povredio ovaj zakon. Lakša povreda zakona je takva povreda koja nije uticala na objektivno obavljanje javne funkcije.
Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona izriču se zbog teže povrede ovog zakona. Težom povredom ovog zakona smatra se takva povreda koja je uticala na objektivno obavljanje javne funkcije, kao i na ugled i poverenje građana na javnog funkcionera i javnu funkciju koju vrši.
Posle konačnosti odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije, Agencija, u skladu sa čl. 84. Zakona dostavlja odluku organu javne vlasti nadležnom za razrešenje, u roku od osam dana od konačnosti odluke, a organ javne vlasti obaveštava Agenciju o merama koje je preduzeo na osnovu konačne odluke, u roku od 60 dana od dana prijema odluke.
Izreka i sažeto obrazloženje konačne odluke kojom je javnom funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona objavljuju se na internet stranici Agencije i u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
U skladu sa čl. 86. Zakona Agencija ima obavezu prijavljivanja povreda zakona nadležnim organima. Naime, kad u toku postupka nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.
Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo.
Odluke Agencije ne utiču na krivičnu i materijalnu odgovornost javnog funkcionera.
Postupak po predstavkama
Agencija u skladu sa zakonom pored pokretanja i vođenja postupka u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona i izriče mere u skladu sa ovim zakonom, između ostalog postupa po predstavkama fizičkih i pravnih lica. Postupanje Agencije po predstavkama bliže se uređuje aktom direktora.
Predstavka je pismeno obraćanje fizičkog ili pravnog lica Agenciji u kome se iznose činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju.
Ako Agencija nije nadležna da postupa po predstavci, prosleđuje predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke.
Agencija štiti identitet podnosioca prijave, tako što podatke o njemu ne može dostaviti nikome izuzev sudu, radi donošenja odluke o tome da li identitet podnosioca predstavke može biti otkriven u cilju očuvanja javnog interesa ili zaštite prava trećih lica.
Predstavka sadrži činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju, naziv organa javne vlasti, ime i prezime lica protiv koga se podnosi, odnosno podatke iz kojih se može utvrditi identitet tog lica, vreme, mesto i opis koruptivne radnje ili koruptivnog ponašanja, kao i potpis i podatke o podnosiocu predstavke, izuzev ako je predstavka anonimna.
Predstavka je neuredna ako ima nedostatke koji Agenciju sprečavaju da postupa po njoj, ako nije razumljiva ili potpuna. Ako je predstavka neuredna, Agencija obaveštava podnosioca kako da uredi predstavku u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja. Ako predstavka ne bude uređena u roku, smatra se da je podnosilac odustao od predstavke.
Ako su tokom postupanja po predstavci utvrđene činjenice i izvedeni dokazi koji izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, Agencija podnosi obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta. Ako odbije predlog Agencije, organ koji nadzire rad organa javne vlasti je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga, Agenciji pismeno obrazloži razloge za odbijanje.
Ako Agencija u postupanju po predstavci oceni da u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu do korupcije, Agencija daje preporuke organu javne vlasti sa merama radi otklanjanja stanja, sa rokom za njihovo preduzimanje. Organ javne vlasti u roku od 30 dana od dana prijema preporuke dužan je da pismeno obavesti Agenciju o preduzetim merama iz preporuke.
Kad u postupku po predstavci nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka. Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo.
Agencija je dužna da o ishodu postupanja po predstavci obavesti podnosioca predstavke.
Zakonom je takođe propisana obaveza Agencije da postupa po anonimnim predstavkama ako navodi iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju.
Takođe, u skladu sa zakonom Agencija je dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak u kome se ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti, ako raspolaže saznanjima koja izazivaju sumnju u korupciju. U postupku po službenoj dužnosti shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupanje po predstavci.
Podsećamo, Zakon o sprečavanju korupcije se primenjuje od 1. septembra 2020. godine izuzev pojedinih odredaba, kada prestaje da važi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11 – US, 67/13 – US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15 – US).
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije se do tada primenjuje, a isti reguliše takođe pitanje prijema poklona i postupanje i odlučivanje u slučaju povrede zakona.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
