Iako naslov ovog teksta podseća na naziv čuvenog filma u režiji Slobodana Šijana, „Ko to tamo peva?“, konkretan povod za pisanje ovog komentara je nešto što se pojavilo nakon radova na i oko centralnog trga u Beogradu (Trg republike ili slobode, kako ga neki zovu). Ne, u ovom tekstu se neću baviti analizom izvedenih radova (kvalitet, idejno i građevinsko-tehničko rešenje…), time se bave relevantni stručnjaci. Govorim o onome u šta se lično razumem. Naime, „upale su mi u oči“ nekakve crvene površine – trake koje se protežu preko kolovoza. I sad, meni je potpuno nejasno značenje tih površina (šta je to), iako se bavim saobraćajnim propisima. A to nije jedini problem u postavljanju saobraćajne signalizacije i obeležavanju saobraćajnih površina, što uočavam svakodnevno u delu gradu gde živim (centar Beograda) kada šetam psa. Inače, stanje je isto u svim delovima grada kroz koje prolazim automobilom, samo one u neposrednoj blizini najviše uočavam i mogu da ih detaljno analiziram.
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu niti optužiti za nešto. U pitanju su samo konstatacije onog što je urađeno i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje uopštenih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema.
Važno da napomenom, svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički.
1. Šta je saobraćajna signalizacija?
U ovom delu ću ukratko objasniti neke pojmove, čisto radi razumevanja daljeg teksta.
Kretanje vozila i svih drugih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista…) spada u oblast saobraćaja na putevima, koja je uređena Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 4/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) – u daljem tekstu: ZOBS. Tačka 1) stava 1. člana 7. ZOBS kaže, saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja.
Tačka 67) istog člana kaže, učesnik u saobraćaju je lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju, dakle to su i vozači, i pešaci, i biciklisti.
Prema istom članu ZOBS, put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu koriste učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim propisima, a javni put je put od opšteg značaja koji pod jednakim uslovima mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju (određena kategorija) i koji je nadležni organ proglasio kao takav. Da ne širim previše, i autoput, i moto put, i ulica, i pešačka staza, i biciklsitička staza … su vrste puteva.
Za ovu priču, bitne su odredbe čl. 132.-155. ZOBS, iz kojih ću izdvojiti ono najvažnije. Javni putevi moraju da se obeleže propisanom saobraćajnom signalizacijom, kojom se učesnici u saobraćaju upozoravaju na opasnost koja im preti na putu, odnosno delu puta, stavljaju do znanja ograničenja, zabrane i obaveze kojih se učesnici u saobraćaju moraju pridržavati i daju potrebna obaveštenja za bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja. Saobraćajnom signalizacijom moraju da se obeleže i opasnosti privremenog karaktera, naročito one koje nastanu usled iznenadnog oštećenja ili onesposobljavanja puta, kao i privremena ograničenja i privremene zabrane u saobraćaju, a ti znakovi se moraju ukloniti čim prestanu razlozi zbog kojih su postavljeni.
Učesnici u saobraćaju dužni su da se pridržavaju ograničenja, zabrana i obaveza izraženih saobraćajnom signalizacijom i da postupe u skladu sa njihovim značenjem.
Šta je saobraćajna signalizacija (definiciju) nećemo naći u važećem Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji ( „Sl. glasnik RS“, br. 85/2017) – u daljem tekstu: Pravilnik. Ali, u prethodnim pravilnicima identičnog naziva, Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji („Sl. glasnik RS”, br. 134/2014) i Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji („Sl. glasnik RS”, br. 26/2010), postojala je jasna definicija, prepisana iz tačke 97) stava 1. člana 7. ZOBS, koja kaže, saobraćajna signalizacija je sistem sredstava, uređaja i oznaka za regulisanje i vođenje saobraćaja. Tako da, u daljem tekstu, objašnjenja koja dajem su kombinacija onoga što je rečeno u ZOBS, navedenim pravilnicima i Pravilniku o načinu regulisanja saobraćaja na putevima u zoni radova („Sl. glasnik RS”, br. 134/2014).
Da kažemo uopšteno, saobraćajnom signalizacijom se učesnici u saobraćaju upozoravaju na opasnosti koje prete na putu (uključujući i privremene), da bi svoje kretanje prilagodili opasnostima na koje ih ti znakovi upozoravaju, dalje, stavljaju im se do znanja ograničenja, zabrane i obaveze kojih se moraju pridržavati i postupati u skladu sa njihovim značenjem, te im se daju potrebna obaveštenja za bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja.
Saobraćajnu signalizaciju čine: saobraćajni znakovi, uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova – semafori, oznake na putu (na kolovozu i trotoaru), svetlosne i druge oznake na putu, branici ili polubranici na prelazu puta preko železničke pruge, privremena saobraćajna signalizacija i oprema puta.
Saobraćajna signalizacija se postavlja tako da se može uočiti na vreme, u svim vremenskim uslovima, danju i noću, da bi se blagovremeno postupilo u skladu sa njenim značenjem.
Zabranjeno je neovlašćeno postavljanje, uklanjanje, oštećivanje i izmena značenja saobraćajne signalizacije i opreme puta, te postavljanje bilo čega što nije u vezi sa značenjem same signalizacije, zaklanjanje ili umanjivanje uočljivosti postavljene saobraćajne signalizacije, kao i postavljanje predmeta koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja podražavaju ili liče na saobraćajnu signalizaciju, ili zaslepljuju učesnike u saobraćaju ili odvraćaju njihovu pažnju.
U ovm tekstu ću se fokusirati na saobraćajne znakove i oznake na kolovozu i trotoaru.
Saobraćajni znak je znak kojim se učesnicima u saobraćaju prenose informacije upotrebom grafičkih, svetlosnih, brojčanih, slovnih oznaka ili drugih simbola. Uz saobraćajni znak može biti postavljena dopunska tabla koja je sastavni deo istog i koja bliže određuje njegovo značenje. Učesnicima u saobraćaju poruke mogu biti prenete putem znakova koji u celini ili delimično mogu da menjaju sadržaj (aktivirani stalno ili prema potrebi, sa ili bez svetlećih elemenata), koji mogu biti postavljeni na portalima iznad kolovoza, stubovima pored puta, signalnim tablama i radnim vozilima. Znakovi sa izmenljivim sadržajem poruka imaju izgled i sadržaj propisanih znakova i imaju isto značenje.
Uobičajeno je da se saobraćajni znakovi postavljaju s desne strane puta pored kolovoza, u smeru kretanja vozila, na sopstveni stub, osim kada nije moguće tako postaviti znak ili ako preti opasnost da znak neće biti uočljiv.Tada se znak može postaviti na suprotnoj, levoj strani puta, ili iznad kolovozne trake, ili na stub semafora ili stub javne rasvete, na zapreku, na bankinu ili objekat pored puta, na signalnu tablu ili vozilo za označavanje radova na putu. Dimenzije saobraćajnih znakova, visina na kojoj se postavljaju, veličina slova i simbola na znakovima, stepen refleksije, način postavljanja i sl., zavise od vrste i kategorije puta, brzine kojom se vozila kreću po njima, uslova saobraćaja na konkretnom mestu i sl.
Saobraćajni znakovi mogu biti: znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi i znakovi obaveštenja.
Znakovi opasnosti služe da se učesnici u saobraćaju upozore na opasnost koja im preti na određenom mestu, odnosno delu puta i da se obaveste o prirodi te opasnosti. Znakovi opasnosti uglavnom imaju oblik jednakostraničnog trougla, sa osnovom bele boje, okvirom trougla crvene boje i simbolima crne boje. Znakovima izričitih naredbi učesnicima u saobraćaju na putu stavljaju se do znanja zabrane, ograničenja i obaveze kojih se moraju pridržavati. Znakovi izričitih naredbi uglavnom imaju oblik kruga. Znakovi izričitih naredbi kojima se određuju zabrane ili ograničenja uglavnom imaju osnovu bele boje, okvir kruga crvene boje, a simboli i natpisi su crne boje. Znakovi izričitih naredbi kojima se određuju obaveze uglavnom imaju osnovu plave boje sa simbolima i natpisima bele boje.
Znakovi izričitih naredbi postavljaju se neposredno ispred mesta odakle za učesnike u saobraćaju nastaje obaveza da se pridržavaju naredbe izražene saobraćajnim znakom, a na kraju te deonice puta postavlja se znak obaveštenja o prestanku važenja znaka izričite naredbe. Ako je potrebno da učesnici u saobraćaju budu unapred obavešteni, znak izričite naredbe može biti postavljen i na odgovarajućoj udaljenosti od mesta odakle naredba važi, uz dopunsku tablu sa udaljenošću do tog mesta. Ako izričita naredba važi na deonici određene dužine, uz saobraćajni znak postavlja se dopunska tabla sa oznakom te dužine.
Znakovi izričitih naredbi moraju se ponovo postaviti posle svake raskrsnice sa drugim putem, ako naredba važi i posle raskrsnice, a znakovi u vezi ograničenja brzine kretanja moraju se ponovo postaviti i posle određenih znakova (za naselje, za zonu…), ako ograničenje brzine važi i nakon tih znakova.
Za označavanje izričitih naredbi koje važe samo za određeno vreme u toku dana ili samo u određene dane, mogu se postavljati i znakovi sa simbolima i dopunskim tablama kojima je značenje vidljivo samo u vreme kada važi naredba izražena znakom.
Znakovi obaveštenja pružaju učesnicima u saobraćaju potrebna obaveštenja o putu kojim se kreću, nazivima mesta kroz koja put prolazi i udaljenosti do tih mesta, prestanku važenja znakova izričitih naredbi, kao i druga obaveštenja koja im mogu biti korisna. Znakovi obaveštenja imaju oblik kvadrata, pravougaonika ili kruga. Znakovi obaveštenja mogu biti plave ili zelene boje osnove sa simbolima i natpisima bele ili crne boje, žute boje osnove sa simbolima i natpisima crne boje, bele boje osnove sa simbolima i natpisima crne boje, te braon boje osnove sa natpisima bele boje i simbolima crne boje na beloj osnovi za znakove turističke signalizacije.
Znakovi obaveštenja postavljaju se tako da pruže prethodna obaveštenja, o prestrojavanju, o skretanju, o pravcu kretanja, kao i da označe objekat, teren, ulicu ili delove puta na koje se odnose. Ako se objekat ili teren na koji se znak odnosi ne nalazi na putu na kome je znak postavljen, obaveštenje može biti postavljeno na dopunskoj tabli ili na samom znaku tako da omogući lako i brzo pronalaženje istih.
Pored opštih znakova obaveštenja, postoje posebne grupe znakova obaveštenja: znakovi za vođenje saobraćaja, znakovi za obeležavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode radovi na putu i znakovi koji se odnose na turističku signalizaciju.
Oznakama na putu (na kolovozu, trotoaru, stazi itd.) učesnicima u saobraćaju stavljaju se do znanja ograničenja, zabrane i obaveze, daju obaveštenja, odnosno vrši se usmeravanje kretanja učesnika u saobraćaju. Oznake na putu čine linije, strelice, natpisi i druge oznake. Oznake na putu se dele na uzdužne (razdelne i ivične linije), poprečne (linija zaustavljanja, kosnik, graničnik, pešački prelaz, prelaz biciklističke staze preko kolovoza) i ostale oznake na putu – kolovozu (strelice, polja za usmeravanje saobraćaja, linije usmeravanja, natpisi, oznake sa dodatnim obaveštenjima, oznake za obeležavanje drugih i saobraćajnih površina za posebne namene, oznake za obeležavanje parking mesta i parking mesta za osobe sa invaliditetom, te tačke na kolovozu).
Oznake na putu mogu biti izvedene samostalno ili uz saobraćajne znakove, kada njihovo značenje mora biti međusobno usaglašeno.
Oznake na kolovozu su bele (uglavnom) ili žute boje (privremene oznake u zoni radova na putu, oznake za odvajanje saobraćajnih traka – za kretanje vozila javnog gradskog prevoza putnika ili za elektronsku naplatu putarine, oznake kojima se obeležavaju mesta posebne namene – parking za vozila osoba sa invaliditetom, autobuska stajališta, zabrana parkiranja, mesta rezervisana za taksi vozila i dr.). Delovi oznaka parking mesta za osobe sa invaliditetom mogu se obeležavati i plavom bojom.
2. Šta predstavlja crvena površina na kolovozu?
Po meni ne predstavlja ništa, ali ako sam uspeo pravilno da protumačim, te crvene površine na kolovozu (prikazane ispod na fotografijama sa lica mesta) koje se nalaze pored pešačkog prelaza, a nastavljaju se na biciklističku stazu, u stvari predstavljaju nekakav prelaz biciklističke staze preko kolovoza.
Inače, prelaz biciklističke staze preko kolovoza spada u poprečne oznake na kolovozu, i prema članu 66. Pravilnika (pododsek 2.2.5.), to je deo površine kolovoza namenjen za prelaz biciklista, i obeležava se oznakom „prelaz biciklističke staze preko kolovoza” (V-5), koji bi po Pravilniku bi trebao izgledati kao na slici ispod.
Napomena, ova i druge prikazane ilustracije, ne prikazuju prave dimenzije
oznaka u odnosu na trotoar i kolovoz, već su predimenzionirane radi jasnijeg
pojašnjenja. Na ilustracijama, tamno sivo predstavlja kolovoz, svetlije sivo je
trotoar.
Inače uz ovu oznaku na kolovozu postavlja se i saobraćajni znak „prelaz biciklističke staze preko kolovoza” (III-5), koji prema Pravilniku izgleda kao na slici ispod.
Na konkretnom mestu koje analiziram, prelaz biciklističke staze preko kolovoza je postavljen uz pešački prelaz, pa bi po članu 66. Pravilnika (pododsek 2.2.6.), to u stvari trebao biti deo površine kolovoza namenjen za prelaz biciklista i pešaka, koji se na kolovozu obeležava oznakom: „prelaz biciklističke staze preko kolovoza i pešački prelaz” (V-6), koji bi po Pravilniku trebao izgedati kao na slici ispod.
Inače uz ovu oznaku na kolovozu postavlja se i saobraćajni znak „pešački prelaz i prelaz biciklističke staze preko kolovoza” (III-7), koji prema Pravilniku izgleda kao na slici ispod.
Po propisima, sve gore navedene oznake na kolovozu moraju biti bele boje. Na kolovozu su dozvoljene još samo žuta i eventualno plava boja. Crvena boja na kolovozu ne sme postojati, nigde i nikad. Odakle onda ova oznaka na kolovozu? Očito, neko je izmislio oznaku ili je video da takvo nešto postoji negde u inostranstvu.
A čak i da prihvatim da se površina kolovoza može obojiti u neku boju (da ne bude siva i ružna), oznaka za prelaz biciklističke staze preko kolovoza ima „bele kvadrate“ (u stvari to su široke isprekidane linije), sa obe strane prelaza. A prelazi na slikama ih nemaju, imaju ih samo sa spoljne strane, dok sa druge strane imaju oznaku za pešački prelaz, ono što se kolokvijalno naziva „zebra“. Znači, čak i da je crvena površina samo boja kolovoza, oznaka je nepotpuna.
Inače, ova crvena površina sa belim oznakama mi najviše liči na „zone izletanja“ koje se postavljaju na stazama po kojima se voze trke Formula 1 i MotoGP šampionata, da bi se označila ivica staze, i da bi bilo lakše uočiti da li je vozilo sišlo sa staze (što se sankcioniše u tim takmičenjima). Ali, te površine na trkačkim stazama su i taktilne, jer su neravne (bela polja su izbočine) i usporavaju vozilo, što je jedan od načina da se spreči korišćenje ivica staze. Kako te površine izgledaju može se videti ispod na fotografijama sa staze u Ostinu, Teksas, Sjedinjene američke države („Circuit of the Americas“, Austin, Texas, USA).
E sad, ako nam postavljanjem ovakvih površina poručuju da će se po centru Beograda voziti auto-moto trke, kao veliki ljubitelj auto-moto sporta, povlačim sve što sam rekao i pozdravljam postavljanje istih. Ne zamerite na ovoj „duhovitosti“, i sami procenite koliko je to realno.
Ali, na gore navedenom se „izmislilac nove saobraćajne signalizacije“ nije zaustavio. U neposrednoj blizini trga, po ulicama i trotoarima mogu se videti još neke čudne oznake na kolovozu. Recimo ove prikazane ispod.
Ako sam dobro razumeo, zbog upotrebljenih simbola i mesta i načina kako je obeleženo, ovo su valjda biciklističke trake.
Tačka 13) stava 1. člana 7. ZOBS kaže, biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i lakih tricikala, dok tačka 26) kaže, biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala, I biciklistička staza i biciklistička traka se obeležavaju oznakom „simbol bicikla” (V-15.5), koji je prikazan na slici ispod, a postavlja se na početku saobraćajne trake, odnosno staze i posle svake raskrsnice.
Pravilnikom to nije baš najbolje precizirano, ali pošto je biciklistička traka jedna od saobraćajnih traka, onda se njeno razdvajanje u odnosu na drugu saobraćajnu traku obeležava običnom razdelnom isprekidanom linijom, a prema članu 63. Pravilnika, pododsek „2.1.1. Razdelne linije“. Sa druge strane se obeležava ivičnom linijom (neisprekidana „puna“ linija obične širine), a koja se koristi za označavanje ivice površine kolovoza prema članu 64. Pravilnika, pododsek „2.1.2. Ivične linije“.
Uz oznaku na kolovozu, postavlja se i znak „saobraćajna traka za bicikliste” (III-101), koji je prikazan na slici ispod, propisan članom 35. Pravilnika, pododsek „1.3.1. Opšti znakovi obaveštenja“.
Mesto gde prestaje saobraćajna traka za bicikliste označava se znakom „završetak saobraćajne trake za bicikliste” (III-101.1), iz istog člana Pravilnika, a prikazan je na slici ispod.
Biciklistička staza se s druge strane, ako je jednosmerna obeležava se posebnom vrstom oznake V-16.8, koja u stvari sadrži više oznaka (linije i simbole), a izgleda kao na ilustraciji ispod, i propisana je članom 67. Pravilnika, pododsek „2.3.7. Oznake na kolovozu za obeležavanje drugih saobraćajnih površina“.
Uz ovu oznaku na kolovozu postavlja se i znak „biciklistička staza” (II-40), a mesto gde prestaje biciklistička staza obeležava se znakom „završetak biciklističke staze” (III-19), prikazanim ispod.
Dakle, biciklistička staza i biciklistička traka na kolovozu se obeležavaju simbolima i linijama isključivo bele boje.
A na početku ove čudne biciklističke trake ili šta je već, postavljen je i znak prikazan ispod (fotografija je sa lica mesta), koji ne postoji u Pravilniku (niti je ikada bio predviđen prethodnim propisima).
Po bojama i upotrebljenim simbolima, to bi bio nekakav znak obaveštenja kojim se objašnjava namena površine koja počinje od mesta na kome je postavljen. Ali, ovaj znak ne izgleda kao znak za saobraćajnu traku, jer saobraćajne trake se razdvajaju običnim isprekidanim linijama. Po upotrebljenim simbolima ovo predstavlja biciklističku stazu koja se nalazi na kolovozu uz saobraćajnu traku kojom se kreću druga vozila. A videli smo da se sporna površina nalazi na kolovozu (nije na trotoaru), znači ako je namenjena biciklistima mora biti biciklistička traka a ne staza, jer se bicilkističke staze prave i označavaju tamo gde postoji poseban put, samo za bicikliste.
Šta je dakle površina na kolovozu o kojoj govorim (staza, traka…)? Ko sme, a ko mora da se kreće istom? Ne znam zbunjen sam, a ja se razumem u saobraćajne propise. Šta onda možemo očekivati od prosečnog učesnika u saobraćaju?
Ali nažalost, ovo nisu jedine izmišljene oznake na kolovozu ili nepostojeći saobraćajni znakovi koji se mogu videti kod nas.
Iako nije predviđen propisima, na raskrsnicama u Beogradu se mogao videti i saobraćajni znak „ne blokiraj raskrsnicu”, koji izgleda kao na slici ispod, a upozorava vozače da, iako je to prvenstvom prolaza ili svetlosnim signalom dozvoljeno, ne smeju ulaziti u raskrsnicu ukoliko iz nje ne mogu bezbedno ili na vreme izaći. Ovaj znak po formi, obliku i upotrebljenim bojama liči na znakove obaveštenja, a po sadržaju je znak zabrane, a postavljao se na raskrsnicama uz mrežu od crvenih traka na kolovozu, koja takođe nije predviđena propisima kao oznaka na kolovozu. Znači, ovim znakom se praktično upozorava na obavezu poštovanja opšteg pravila saobraćaja, što je besmisleno u potpunosti. Jer, ako se krene tim putem u smišljanju znakova, mogli bi dobiti i znakove za vožnju desnom stranom, zaustavljanje na crvenom signalu na semaforu i ko zna šta sve još.
Takođe, na putevima u Republici Srbiji još uvek se može videti i saobraćajni znak „crna tačka”, koji izgleda kao na slici ispod (ili sa belim osnovnim poljem), a trebalo bi da označava blizinu dela puta ili mesta na putu gde se često dešavaju saobraćajne nezgode. Štaviše, jako često čujemo u medijima da su negde meštani zahtevali postavljanje takvog znaka, iako isti, niti sada niti ikada, nije bio predviđen propisima. Nije sporno da se propiše i takav znak, ali pitanje je svrsishodnosti. Znakovima opasnosti upozorava se na konkretnu opasnost i njenu vrstu, da bi se vožnja prilagodila prirodi te opasnosti. Upozoravanje na mesto gde se dešavaju saobraćajne nezgode bez pojašnjenja zbog čega je besmisleno, te verovatno zato nikada nije ni bio propisan ovaj znak.
A lično sam na putu video i saobraćajni znak za nepostojeću zonu („zona 50“) i znak za prestanak te zone, te mnoge druge „bisere“.
Još jedna stvar je veoma diskutabilna. Znakom „parkiralište” (III-30), koji izgleda kao na slici ispod, označava se parkiralište kao površina namenjena, uređena i označena za parkiranje vozila (sa jednim ili više parking mesta).
U gradovima i mnogim mestima u Republici Srbiji, uz znak „parkiralište” postavljaju se table raznih dimenzija i boja (crvene, plave, zelene, žute…) sa obaveštenjima o zonama parkiranja, uslovima korišćenja parking mesta i načinima plaćanja, a koje izgledaju različito (slika ispod je jedna od varijacija).
Inače, prema Pravilniku, ako govorimo o znaku „parkiralište”, na samom znaku ili na dopunskoj tabli odgovarajućim simbolima ili natpisima može biti označen: način parkiranja, smer u kome se nalazi parkiralište, udaljenost parkirališta, kategorije vozila kojima je parkiralište namenjeno, kao i eventualno vremensko ograničenje parkiranja.
Ali, ovim tablama su označene parking zone po vrstama, a sadrže infomacije o načinima plaćanja, ceni, broj telefona za SMS poruku… tako da izlaze iz onog što dopunska tabla može da sadrži. Drugo, njihova veličina je sporna, jer su većih dimenzija nego ostale dopunske table, pa čak i veće od znaka na koji se odnose (u Beogradu npr.).
A uz ove dopunske table, sporne su i linije istih boja kao table, koje se iscrtavaju na parking mestima da označe kojoj zoni pripada određeno mesto, jer ni one nisu ničim propisane, a svakako su nedozvoljenih boja za oznake na kolovozu.
3. Sme li se crtati i postavljati nešto što nije predviđeno propisima?
Možda se pitanje iz naslova ovog dela čini besmislenim, ali kada na ulicama vidim ovo što sam gore opisivao, ne mogu a da se ne zapitam.
Prema članu 134. ZOBS, na saobraćajnu signalizaciju i na njenom nosaču, zabranjeno je postavljanje bilo čega što nije u vezi sa značenjem same signalizacije. Dalje, zabranjeno je neovlašćeno postavljanje, uklanjanje, oštećivanje i izmena značenja saobraćajne signalizacije kao i opreme puta. Ne smeju da se postavljaju table, znakovi, svetla, stubovi ili drugi slični predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje uočljivost postavljene saobraćajne signalizacije. Zabranjeno je postavljati predmete koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja podražavaju ili liče na saobraćajnu signalizaciju, ili zaslepljuju učesnike u saobraćaju ili odvraćaju njihovu pažnju u meri koja može biti opasna za bezbednost saobraćaja.
Štaviše, čl. 326., 327., 328., 332. i 333. ZOBS propisuju novčane kazne u raznim iznosima (i do 800.000 din. za pravno lice, i do 500.000 din. za preduzetnika, i do. 20.000 din. za fizičko lice) za prekršaje koji se sastoje u nepoštovanju navedenih zabrana. Za prekršaj pravnog lica iz čl. 326. i 327. kažnjava se novčanom kaznom (od 5.000 do 50.000 din.) i odgovorno lice u pravnom licu odnosno odgovorno lice u državnom organu, odnosno organu jedinica lokalne samouprave.
Dakle, postavljanje onog što sam gore opisivao, kažnjivo je po zakonu. Jer, svaki upotrebljeni simbol, znak, slovo, linija… ima svoje značenje (obavezu, zabranu…). To ne služi ukrašavanju ulica. I zato se ne sme postavljati ni crtati ništa što nije propisano, jer može da zbuni učesnike u saobraćaju, i da pogrešnu informaciju, jednostavno da ih dovede u zabludu.
A ako neko smisli nešto novo ili je video da se negde u inostranstvu nešto upotrebljava, to ne znači da može to jednostavno da nacrta ili postavi na ulicu kod nas, prethodno se to mora uneti u tekst propisa.
Ko može biti kažnjen za gore navedeno? Pa svi (u konkretnom slučaju i pravna lica i odgovorna lica u njima). Dakle i onaj ko je radove izvodio (obeležavanje i postavljanje saobraćajne signalizacije u Beogradu izvodi JP “Beograd put”). Ali, i onaj ko je odredio postavljanje (Gradski sekretarijat za saobraćaj), jer postavljanje saobraćajne signalizacije mora biti određeno aktom uprave (rešenje), a ako ne znaju da to treba da čine, onda treba da budu kažnjeni što ne sprovode propisane procedure. Jer, kad se nešto nacrta na tlu, to je kao da je nešto izgrađeno, zato je potreban i akt o tome. A, trebao bi biti kažnjen i idejni tvorac, tj. onaj ko je sve to smislio i naredio (što ostavljam svima da pretpostave ko to može biti).
4. Šta može izazvati pogrešna saobraćajna signalizacija?
Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016-OUS) – u daljem tekstu: ZoP, učlanu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. Prekršaji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda.
Generalno, ZOBS kao prekršaje propisuje postupanje suprotno zabranama, ograničenjima i naredbama na koje upućuje postavljena saobraćajna signalizacija. Dakle, potencijalno imamo izricanje kazne za prekršaj koji ne postoji, jer ne postoji ni saobraćajni znak ili oznaka na kolovozu prema čijem značenju nije postupljeno.
Jer npr., ZOBS u članu 66. predviđa da vozač (bilo koje vrste vozila) ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na biciklističkoj stazi, odnosno traci ili na prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od tog prelaza (osim u jednosmernoj ulici), a članom 333. propisuje novčanu kaznu od 5.000 din. za to.
A u problemu, i to mnogo većem, su i sami biciklisti (i ne samo oni). Jer, član 89. ZOBS predviđa da ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja. A članom 331. ZOBS predviđena je kazna za nepoštovanje navedenog, i to novčana kazna u iznosu od 20.000 do 40.000 din. ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana. A vozačima mopeda i lakog tricikla (biciklistima srećom ne, jer ne postoji vozačka dozvola za bicikl) može se kumulativno izreći 6 kaznenih poena (prema članu 335. ZOBS) i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje tri meseca (prema članu 338. ZOBS). A kako da ta lica znaju da moraju da se kreću tom trakom, ako ne razumeju o čemu je reč i ne mogu ni da pretpostave da ta crvena površina predstavlja biciklističku traku?
A što je najgore, ni prekršajni sudovi ne ulaze previše u analizu i tumačenje, jer su u pogrešnom uverenju da nadležni organi (saobraćajna policija) zna šta čini. A s druge strane ni saobraćajnoj policiji ne možemo zameriti ako procesuira pogrešno postupanje u odnosu na postavljeni znak ili iscrtanu oznaku (to im je posao), jer oni ne postavljaju niti crtaju niti izmišljaju iste.
A neke službe (npr. Komunalna policija grada Beograda) čak ne znaju ni značenje regularno postavljenih saobraćajnih znakova, pa kako onda da očekujemo da prepoznaju one nelegalne ili pogrešno postavljene?
Kao primer navešću slučaj u kome sam sastavljao odbranu. Komunalna policija je najpre izdala prekršajne naloge za pravno lice i odgovorno lice u njemu. U činjeničnom opisu u oba naloga stoji (citat): „Dana […] u […], u ul. Zvornička broj 3 u Beogradu, GO Savski venac, zatečeno je nepropisno parkirano motorno vozilo marke […] registarskih oznaka […], suprotno horizontalnoj i vertikalnoj signalizaciji – taksi stajalištu na način da ometa korišćenje istog, čime je postupljeno suprotno zabrani iz čl. 23. stav 1. t.2. al. 2. Odluke o komunalnom redu. […] Čime je učinjen prekršaj iz člana 64b stav 1. tačka 15. Odluke o komunalnom redu […].”.
Ovde ću čak da zanemarim i nenadležnost navedene službe za saobraćaj, te nenadležnost lokalne samouprave da propisuje prekršaje iz oblasti saobraćaja, nedostatak ostvarenja zabranjene posledice (ometanje korišćenja a ne samo parkiranje), da po opštim pravilima za prekršaj koji spada u radnje vozilom ne može odgovarati pravno lice, povrede postupka (procesne manipulacije koje su kaznena dela) itd., čime sam se bavio u mnogim tekstovima (Da li će milicija efikasnije održavati komunalni red od policije?, Nadležnost komunalne policije u vezi parkiranja i zaustavljanja vozila, Nadležnost komunalne policije u vezi saobraćajnih prekršaja, Nadležnost lokalne samouprave da propisuje saobraćajne prekršaje,), a koji su objavljivani u časopisu Advokatska kancelarija i na Pravnom portalu.
Ovde ću se fokusirati da je navodni komualni prekršaj koji se procesuira, odnosno na ometanje korišćenje taksi stajališta parkiranjem vozila na istom.
U Zvorničkoj ulici u Beogradu (koja je zbog radova trenutno zatvorena) nikada nije postojalo taksi stajalište kao mesto određeno i uređeno za pristajanje taksi vozila, čekanje i prijem putnika. U Zvorničkoj ulici postojao je samo parking, gde se vozila parkiraju podužno uz desnu stranu kolovoza, obeležen znakom “parkiralište” (III-30), sa dopunskom tablom koja kaže da je za taksi vozila rezervisan određen broj mesta, što se vidi na fotografiji ispod. Dakle, po znaku ovde se taksi vozila samo parkiraju kada nisu u vožnji, nije u pitanju stajalište.
Oznake za stajalište i parking poPravilniku veoma se razlikuju.
Znakom „taksi stajalište” (III-49.1), označava se mesto na kome se nalazi taksi stajalište, a na kolovozu se postavlja oznaka za označavanje mesta rezervisanih za taksi vozila, kao što je prikazano ispod.
Znakom „parkiralište” (III-30), o kom je već ranije bilo reči, označava se parkiralište, što je u smislu člana 7. stav 1. tačka 22) ZOBS deo puta namenjen, uređen i označen prvenstveno za parkiranje vozila, koji se sastoji od jednog ili više parking mesta, a u smislu tačke 23), parking mesto je označeni deo parkirališta isključivo namenjen za parkiranje jednog vozila. A na samom znaku ili na dopunskoj tabli odgovarajućim simbolima ili natpisima može biti označen: način parkiranja, smer u kome se nalazi parkiralište, udaljenost parkirališta, kategorije vozila kojima je parkiralište namenjeno, kao i eventualno vremensko ograničenje parkiranja. Oznakom „parking mesto” (V-17), (V-17.1) i (V-17.2), na kolovozu se označava mesto i način parkiranja vozila (podužno, koso i upravno u odnosu na osu puta). Na konkretnom mestu u Zvorničkoj ulici je podužno, sa oznakom na kolovozu (V-17), prikazanoj na slici ispod.
Znači, na kritičnom mestu uopšte nije mogao biti skrivljen prekršaj koji je po Komunalnoj policiji učinjen. Ovde je moglo biti reči samo o parkiranju na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu označeno kao mesto rezervisano za vozila određenih korisnika, što je kao prekršaj predviđeno čl. 333. stav 1. tačka 29) ZOBS, za postupanje suprotno odredbi člana 66. stava 1. tačka 21), za šta Komunalna policija nije nadležna po decidnoj odredbi ZOBS, jer je posredi saobraćani prekršaj. A čak i da je u pitanju povreda komunalnog reda, za šta je Komunalana policija jedino nadležna, ovakav prekršaj nije predviđen Odlukom o komunalnom redu (“Sl. list grada Beograda”, br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019 i 60/2019). Jer, po toj odluci zаbrаnjeno je ometanje korišćenja pаrkirаlišta parkiranjem izvаn grаnice obeleženih pаrking mestа (član 23. stav 1. alineja 1.). A čak i za taj prekršaj bi moralo biti dokazano da je vozilo zaista zauzimalo dva parking mesta, dok bi za prekršaj parkiranje na parking mestu koje je označeno kao rezervisano po ZOBS, za šta je nadležna saobraćajna policija, bilo potrebno dokazati i da to parking mesto spada u rezervisana i da je to jasno označeno na kolovozu i da je vozilo bilo parkirano baš na tom mestu.
I naravno da je po oba naloga podnet zahtev za sudsko odlučivanje i da do kažnjavanja nije došlo. Ali, sud je radio uzaludan posao, napravljeni su neki troškovi (pre svega okrivljenim licima jer troškovi postupka idu na teret suda, znači budžeta, a što su posredno troškovi svih nas), izgubljeno je vreme, a Komunalna policija nije ništa naučila niti snosila bilo kakve posledice.
5. Umesto zaključka
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje? Da se još jednom pokazalo, da je za svaki posao potrebna određena stručnost, teorijsko znanje, ali i iskustvo?
Ostaviću svakome ko ovo pročita da donese sopstvene zaključke i sud o svemu ovome, samo ću izneti sopstveni utisak. Ono što se trenutno čini u gradu Beogradu (i po celoj zemlji), više nije materijal za stručnu analizu, već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“.
