Konkretan povod za pisanje ovog komentara je nešto što je nazvano „Obaveštenje o reprogramu duga za korisnike komunalnih usluga“ (u daljem tekstu: Obaveštenje) a dostavljeno je uz račune JKP „Infostan tehnologije“ svim korisnicima komunalnih usluga u gradu Beogradu.
U pomenutom obaveštenju stoji:
„JKP „Infostan tehnologije“ će od od 1. novembra do 31. decembra 2019. godine sprovesti akciju reprograma duga za neizmirene komunalne usluge po veoma povoljnim uslovima za sve korisnike koji se nalaze u Sistemu objeduinjene naplate.
Gradsko veće grada Beograda donelo je Zaključak koji omogućava reprogram duga za fizička lica koja su utužena kod nadležnih sudova i javnih izvršitelja, za koje su donesene pravosnažne presude i rešenja o izvršenju, postupke koji su u toku pred nadležnim sudovima, korisnike koji duguju više od tri meseca, a za koje nije pokrenut postupak prinudne naplate, kao i za dužnike koji su u prethodnim godinama pristupili reprogramu duga, a nisu poštovali dinamiku otplate.
Svim korisnicima koji reprogramiraju dug otpisuje se celokupna kamata u slučaju ispunjenja ugovornih odredbi, pri čemu mogu da odaberu željeni model otplate preostalog duga, i to: plaćanjem duga u celosti otpisuje se 15% preostalog duga, za plaćanje duga na 3 mesečne rate otpisuje se 12% preostalog duga, za 6 rata otpisuje se 10% preostalog duga, dok se za 12 rata otpisuje 5% preostalog duga. Tokom primene i poštovanja uslova reprograma obračun kamate miruje, a potpisnici su u obavezi da plaćaju tekuće obaveze pored rate za reprogramirani dug.
Svi zainteresovani za reprogram duga mogu da dođu u bilo koju ekspozituru ili sedište preduzeća […], gde će na licu mesta dobiti predlog Ugovora o priznanju duga. Svi potpisnici Ugovora dužni su da overe potpis kod javnih beležnika i dostave ga JKP „Infostan tehnologije“, o čemu će preduzeće blagovremeno obaveštavati nadležne sudove i javne izvršitelje. Korisnici će nakon potpisivanja i overe dobiti kompletan plan otplate sa rokovima dospeća ugovorenih rata. U slučaju neplaćanja dve uzastopne rate celokupna dugovanja prema JKP „Infostan tehnologije“ dospevaju na naplatu odmah zajedno sa otpisanim kamatom i obračunatim potpisom.[…]“.
U vezi ove teme na web sajtu pomenutog komunalnog preduzeća stoji još:
„Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji se primenjuje od 01.01.2020. godine, predviđeno je da se svi izvršni postupci koji se sprovode pred sudovima nastave pred javnim izvršiteljima. Upravo iz tog razloga, Grad Beograd i JKP „Infostan tehnologije“ su još jednom izašli u susret korisnicima komunalnih usluga koji imaju zaostala dugovanja, kako ne bi bili izloženi dodatnim troškovima izvršnog postupka.“.
Moram reći, lepo veoma, humano. To je briga za čoveka na delu. E sad, da li je pravično, moralno, to je stvar pogleda. Mene jedino zanima da li je zakonito?
Na početku, pre analize, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu niti optužiti za nešto. U pitanju su samo konstatacije onog što je urađeno i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje uopštenih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema.
Važno da napomenom, svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički.
Da krenem redom, iako zaista ne znam odakle bih počeo. Možda da najpre pokušam da objasnim neke pojmove.
1. Šta su javna komunalna preduzeća – JKP?
JKP se osnivaju radi obavljanja komunalnih delatnosti.
A šta su komunalne delatnosti?
Prema Zakonu o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018), komunalne delatnosti su delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa.
Komunalne delatnosti su: snabdevanje vodom za piće, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom, upravljanje komunalnim otpadom, gradski i prigradski prevoz putnika, upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebna delatnost, upravljanje javnim parkiralištima, obezbeđivanje javnog osvetljenja, upravljanje pijacama, održavanje ulica i puteva, održavanje čistoće na površinama javne namene, održavanje javnih zelenih površina, dimničarske usluge, delatnost zoohigijene te druge delatnosti od lokalnog interesa koje kao komunalne odredi jedinice lokalne samouprave.
Sredstva za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti obezbeđuju se iz prihoda od prodaje komunalnih usluga, prihoda od komunalne naknade, prihoda od koncesione naknade, odnosno naknade koju plaća privatni partner na osnovu javnog ugovora (ako je ima), prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, namenskih sredstava drugih nivoa vlasti i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
A prema zakonu komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt kojima se poveri vršenje komunalne delatnosti.
Zakon o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016) kaže, javno preduzeće osniva se i posluje radi obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga, razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa, obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanja dobiti i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.
Javno preduzeće mogu osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Akt o osnivanju javnog preduzeća, između ostalog, sadrži odredbe o pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema javnom preduzeću i javnog preduzeća prema osnivaču, te načinu pokrića gubitka i snošenju rizika.
Prema decidnoj odredbi navedenog zakona, javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. a osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost od opšteg interesa obavlja u kontinuitetu. U slučaju poremećaja u poslovanju javnog preduzeća osnivač preduzima mere kojima će se obezbediti uslovi za nesmetano obavljanje delatnosti od opšteg interesa, osim ako je osnivačkim aktom i zakonom kojim se određuje delatnost od opšteg interesa drugačije određeno (npr. promenu unutrašnje organizacije, razrešenje organa, ograničenje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u javnoj svojini…). Radi obezbeđivanja zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću osnivač daje razne saglasnosti javnom preduzeću (na statut i druge akte, na garancije, avale, jemsta, zaloge …, na tarifu – cene, na raspolaganje sredstvima u javnoj svojini… ). I to je to.
2. Postoji li zakonski osnov za otpis i reprogram dugova za komunalne usluge?
U stvari, iskreno, ne znam koji je taj osnov za ovu akciju. Možda i postoji, ali ne znam koji je, jer nema informacija o tome. Znam samo ono što stoji u Obaveštenju, da se isto poziva na nekakav Zaključak Gradskog veća grada Beograda koji omogućava reprogram duga za fizička lica. Ali ne znam šta je sadržaj tog zaključka, kakav je to akt, na osnovu čega je donet (kojih ovlašćenja), jer i pored sve dobre volje nisam uspeo da nađem tekst istog, ni na web prezentaciji grada Beograda, odnosno gradske uprave, niti u „Sl. listu grada Beograda“ (nije objavljen do dana pisanja ovog komentara). A nigde nije rečeno ni kada je taj zaključak donet, pod kojim brojem… Dakle, ne znam kako, zašto, ko, na osnovu kakvih ovlašćenja otpisuje dugove i daje popuste.
Znam jedino da korisnici komunalnih usluga nisu u stvari dužni JKP „Infostan tehnologije“, već drugim preduzećima, pružaocima komunalnih usluga (npr. JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, JKP „Beogradske elektrane“ itd.).
Jer, JKP „Infostan tehnologije“ inače samo obavlja delatnost objedinjene obrade i naplate komunalnih usluga za druge isporučioce usluga, kao im inače stoji u onome što ima danas predstavlja osnivački akt – Odluka o promeni osnivačkog akta Javnog komunalnog preduzeća „Infostan tehnologije“ („Sl. list grada Beograda”, br. 57/2016 i 119/2018). Kao pretežna delatnost preduzeća navedena je šifra: 63.11 – Obrada podataka, hosting i sl. U tom aktu stoj da komunalnu delatnost objedinjene obrade i naplate komunalnih usluga preduzeće obavlja kao delatnost od opšteg interesa, na području gradskih opština određenih aktima grada i nosilac je isključivog prava za obavljanje te delatnosti, a da u skladu sa raspoloživim resursima, može komercijalno obavljati tu delatnost a da to ne utiče na obim, kvalitet, dostupnost i kontinuitet obavljanja komunalne delatnosti za koju je osnovano. Ako preduzeće obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, u obavezi je da u svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne delatnosti.
Da uprostimo, JKP „Infostan tehnologije“ obavlja tehničke i administrativne poslove vezane za naplatu računa za usluge koje pružajuu druga komunalna preduzeća (za grejanje, utrošenu vodu….) za teritoriju grada Beograda, da bi se tehnički olakšalo plaćanje korisnicima usluga (jedan umesto ko zna koliko računa), ali i administriranje samim pružaocima usluga. U drugim gradovima (Valjevu npr.) svako komunalno preduzeće isporučuje poseban račun za svoje usluge.
Dakle, JKP „Infostan tehnologije“ ne može samo da odobri nikakav popust niti da otpiše dug. To bi po logici stvari moralo da učini svako javno komunalno preduzeće za svoje korisnike. Dakle, pod jedan, ne znamo kako je to rešeno u odnosima između tih preduzeća. A na web sajtovima gradskih komunalnih preduzeća (ako uopšte ima informacija) stoji nešto poput ovog: „JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ na osnovu Zaključka Gradskog veća, sprovodi akciju Reprograma duga […]“. Ni tu nema dodatnih informacija (ko, na osnovu čega, kako, zašto…). Ali spominje se famozni zaključak. Znači, otpis dugova i popuste je odobrilo Gradsko veće. A šta je Gradsko veće?
Na web sajtu grada Beograda, na stranici „Gradsko veće“ stoji:
„Gradsko veće je organ Grada Beograda koji usklađuje ostvarivanje funkcija gradonačelnika i Skupštine grada i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom Gradske uprave.Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i članovi koje bira Skupština grada, […]
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća. […].
Nadležnosti Gradskog veća:
1. predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi Skupština grada,
2. donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da Skupština grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine,
3. vrši nadzor nad radom Gradske uprave, poništava ili ukida akte Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, Statutom ili drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi Skupština grada,
4. rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija iz nadležnosti grada Beograda,
5. stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti republike,
6. postavlja i razrešava načelnika Gradske uprave odnosno načelnike gradskih uprava za pojedine oblasti. […]“.
Ne znam šta je posredi (nemar, lenjost, smatra se da nije potrebno biti detaljan…) ali Statut grada Beograda („Sl. list grada Beograda”, br. 39/2008, 6/2010, 23/2013, 17/2016-OUS, “Sl. glasnik RS”, br. 7/2016-OUS i „Sl. list grada Beograda”, br. 60/2019), u članu 54. u vezi nadležnosti predviđa da gradsko veće:
– predlaže statut grada, budžet i druge odluke i akte koje donosi Skupština grada;
– donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da Skupština grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine, donosi Plan javnih investicija Grada, koji sadrži i planove javnih investicija gradskih opština;
– daje razne vrste saglasnosti javnim preduzećim čiji je osnivač grad (na odluke o davanju garancija, avala, jemstva, zaloga …na odlukeo raspolaganju sredstvima u javnoj svojini itd;
– prati realizaciju programa poslovanja i vrši koordinaciju rada javnih preduzeća čiji je osnivač grad;
– podnosi Skupštini grada, te razmatra i usvaja razne izveštaje (o radu javnih preduzeća, o izvršenju budžeta grada itd.);
– vrši nadzor nad radom gradske uprave, poništava ili ukida akte Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, ovim statutom ili drugim opštim aktom koji donosi Skupština grada;
– rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija iz nadležnosti Grada;
– stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti republike;
– donosi procenu ugroženosti i plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
– pokreće postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, te žalbe Ustavnom sudu;
– postavlja i razrešava načelnika i druge službenike na položaju u Gradskoj upravi;
– vrši i druge poslove u skladu sa zakonom.
Kako god, gledali ono što piše na web sajtu ili u Statutu, ili pak u Zakonu o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014-dr.zakon, 101/2016 i 47/2018), ne vidim nadležnosti za otpis dugova i direktno mešanje u poslovanje komunalnih preduzeća, jer nadzor nad radom ili davanje saglasnosti na određene akte ne podrazumeva to (osim ako nije reč o načinu pokrića gubitaka nakon usvajanja finansijskog izveštaja).
Evo primera. U Odluci o promeni osnivačkog akta Javnog komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“ („Sl. list grada Beograda”, br. 57/2016, 73/2016 i 79/2017), što je aktuelni osnivački akt pomenutog JKP, stoji da je Grad Beograd kao osnivač, dužan da u skladu sa zakonom, obezbedi preduzeću materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano vršenje delatnosti, ostvaruje nadzor i kontrolu obavljanja komunalne delatnosti i preduzima mere na unapređenju delatnosti. Dalje, stoji da osnivač ima pravo da u slučaju poremećaja u poslovanju preduzeća, u skladu sa zakonom, preduzima mere kojima će obezbediti uslove za nesmetan rad, poslovanje i upravljanje preduzećem, i to: izvršiti promenu unutrašnje organizacije preduzeća, razrešiti postojeće organe koje imenuje i imenovati privremene organe preduzeća, ograničiti pravo raspolaganja pojedinim sredstvima u javnoj svojini, preduzeti druge mere predviđene zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa, drugim zakonom i ovom odlukom. A stoji da Nadzorni odbor (pored ostalog) donosi i odluku o načinu pokrića gubitaka.
Zakon o komunalnim delatnostima jedino kaže da jedinica lokalne samouprave može utvrditi kategorije korisnika komunalne usluge koji plaćaju subvencioniranu cenu komunalne usluge (npr. učesnici ratova, ratni, vojni i civilni invalidi, teško obolela lica, socijalno ugrožena lica…), kao i iznos subvencija za svaku kategoriju. Dakle, može davati subvencije određenim kategorijama korisnika, ali neuredne platiše nisu socijalno ugoržena kategorija, oni su samo dužnici u određenom obligacionom odnosu. Da li isti u nekom konkretnom slučaju spadaju u socijalno ugorožene ili povlašćene kategorije, to je potpuno drugo pitanje, i drugačiji mehanizam zaštite njihovih prava i interesa.
Dakle, da zaključimo ovaj deo. Na osnovu izloženog vidimo da u stvari, nadzorni odbor nekog JKP a ne Grad kao osnivač može da učini ono što je u ime Grada kao osnivača učinilo Gradsko veće. Na stranu što se to inače radi tek kad je sastavljen finansijski izveštaj za prethodnu godinu i kad je nešto proglašeno kao gubitak. Jer, nanaplaćenopotraživanje nije gubitak sve dok se ne proglasi nenaplativim i otpiše. Bez obzira, da zanemarimo ovaj „problemčić“, odmah se postavlja odmah par pitanja. Prvo, da li su to učinili nadzorni odbori svih JKP? I šta je onda pravna suština pominjanog zaključka Gradskog veća? Da li je to nekakva poreporuka? Inače, prepruke nemaju nikakvu obavezujuću snagu.
3. Šta izaziva otpis dugova?
Ovde govorim o pravnom akspektu, ne o filozofskim pojmovima, kao što je moral i sl.
Razmatram deo Obaveštenja gde se kaže da je omogućen reprogram duga i plaćanje na rate (što jedino nije sporno), ali takođe, predviđen i otpis celokupne kamate i otpis preostalog (glavnog) duga u određenim procentima. A tokom primene i poštovanja uslova reprograma obračun kamate miruje.
Otpis duga i kamate je u stvari otpuštanje duga, što je predviđeno članom 344. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989 i „Sl. list SRJ“ 31/1993) – u daljem tekstu: ZOO, gde se kaže da obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i dužnik se sa tim saglasi, te da za punovaljanost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je obaveza nastala.
A kamata o kojoj se govori je u stvari zatezna kamata predviđena čl. 277.-279. ZOO, gde se kaže da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj zakonom. Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje.
A bitno obeležje zatezne kamate je njena akcesornost, da deli pravnu sudbinu obaveze na čije se izvršenje odnosi. Naravno, moguće je i zateznu kamatu tretirati kao zasebno potraživanje, te ga kao takvo i otpisati, ali to je onda nešto drugo, potrebno je pre toga razdvojiti potraživanja, te sačinint neki sporazum o tome.
Ovo sve liči na neki prenov (novacija) iz člana 348. ZOO, koji kaže da obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov. Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, i nova nastaje. Međutim, sporazumi poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.
Dakle, ovo je nekakav kvazi-prenov, jer nova obaveza nema različit predmet ili različit pravni osnov, a opet sadrži i neke druge elemente koje nemaju sporazumi poverioca i dužnika koji se smatraju prenovom.
Da ne komplikujem dalje, uzeću da je moguće sklopiti ugovore sa korisnicima o ovome (a ne znam ni šta je zaista predviđeno u tim sporazumima), i da Gradsko veće može da donese odluku o tome, ali ostaje da, kako god okrenemo, dugovi su ipak dugovi, neko mora da ih plati, a tehnička pitanja njihovog otpisa nisu tako jednostavna.
Recimo, svakome ko se imao razume u računovodstvo, jasno je da takve akcije izazivaju niz problema u sastavljanju finansijskih izveštaja, i po starom Zakonu o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018), koji važi do 1. januara 2020. god. i po novom Zakonu o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019). Prosto, otpis dugova je u stvari prelaz prihoda u rashodnu stranu, a to se mora računovodstveno zatvoriti. Na teret čega knjižiti to? Hoće li možda Grad Beograd pokriti te rashode svim JKP?
Drugo, šta sa porezima, prvenstveno porezom da dodatu vrednost (PDV), koji se obračunava i plaća po Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasniku RS“, br. 84/2004, 86/2004-ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014-dr.zakon, 142/2014, 83/2015, 108/2016, 113/2017, 30/2018 i 72/2019). Dalje, da li se otvaraju neka pitanja u vezi Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014-dr.zakon, 142/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 113/2017 i 95/2018) i Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006-isp., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011-OUS, 93/2012, 114/2012-OUS, 47/2013, 48/2013-isp., 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr.zakon, 112/2015, 113/2017 i 95/2018)? Jer porez se obračunava i plaća i na ono što nekome pogodujete (poklonite, otpišete…). Ko će i kako to da pokrije?
Dalje, pošto se predviđa reprogram duga i za fizička lica koja su utužena kod nadležnih sudova i javnih izvršitelja, za koje su donesene pravosnažne presude i rešenja o izvršenju, za postupke koji su u toku pred nadležnim sudovima, šta sa troškovima tih postupaka koji su već učinjeni (sudske takse, sastav podnesaka…, sve ono što se predujmi unapred a refundira od dužnika na kraju)?Ko će to da pokrije i na osnovu čega?
Sa jedne strane stalno se apeluje na korisnike da se računi uredno plaćaju jer JKP ne mogu da funkcionišu zbog nedostatka sredstava. A sad se otpisuju potraživanja. Zanimljiva logička glavolomka koja to i nije. Više je pitanje, ko tu koga i zašto….?
Hoće li možda Grad Beograd iz budžeta pokriti sve te rashode svim JKP? Ako je tako, koji je osnov za to? Iz kojih sredstava će to biti islaćeno? I kako će biti knjiženo u finansijskom izveštaju Grada, na teret čega?
4. Da li se isplati biti uredan platiša?
Ovime se još jednom pokazalo da u zemlji Srbiji nije isplativo biti pošten, ispravan i savestan.
Ne volim da rabim pravičnost i pravdu, to su filozofske kategorije, više volim da se držim prava i zakona. Ali, moram postaviti pitanje, a šta je od svega u ovom slučaju pravično, kad sagledamo situaciju i problem iz svakog ugla? Rešiće se problem jednoj grupaciji (nesavesnoj, neodgovornoj) a velika većina (ispravna, odgovorna) nek se snalazi sama kao i uvek? Je li to poruka koja se šalje? Da zanemarim što će biti oštećeni i prema njima nepravično postupljeno i što su ponovo ispali… (da ipak ne upotrebim izraz koji mi pada na pamet).
Ista priča je bila i sa legalizacijom (ozakonjenjem) bespravno izgrađenih objekata, preregistracijom vozila „uvezenih“ preko Crne Gore, te kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, o čemu sam pisao u tekstovima objavljenim na Pravnom portalu: „Problem kredita indeksiranih u CHF“, „Da li će stav Vrhovnog kasacionog suda išta promeniti kod problema kredita indeksiranih u CHF?“, „Da li će konverzija rešiti problem stambenih kredita indeksiranih u CHF?“.
I sad zaista ne mogu da dam odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta, jer to niko ne može da predvidi. Ne mogu da zamislim kakav haos bi nastao ako se nekada ustanovi da nešto od svega nije baš u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje, ili ako oni koji redovno izmiruju svoje obaveze odluče da sudski rasprave sa gradom i državom pitanja favorizovanja građana. Setite se, imali smo slučaj čistog kriminala (neko je podigao i zadržao ratne dnevnice nekih jedinica) pa je država tim ljudima kasnije isplatila dnevnice po drugim merilima i na kraju je sve došlo do Evropskog suda za ljudska prava zbog različitog postupanja u odnosu na istu kategoriju lica.
Jer u u nastavku dopisa o kome stalno govorim je i „Obaveštenje o dodatnim popustima za redovne platiše“ u kome piše:
„JKP „Infostan tehnologije“ svim redovnim platišama koji na vreme plaćaju račune, u znak zahvalnosti priprema od novembra dodatne velike popuste i brojne pogodnosti. Pored postojećih popusta pri plaćanju računa od 5%, 6% i 7%, preduzeće će u saradnji sa poslovnim partnerima obezbediti dodatne velike popuste koji će biti istaknuti na sajtu preduzeća, u delu Kutak za redovne platiše. Hvala Vam što redovno izmirujete svoje obaveze i omogućavate normalno funkcionisanje komunalnih preduzeća i bolji kvalitet komunalnih usluga u Beogradu.“.
Šta to znači? Da uredne platiše (oni koji u stvari omogućavaju da JKP redovno posluju) u najboljem slučaju mogu da račnaju na popust od 7%(ako najmanje godinu dana uredno izmiruju račune),a oni koji ne plaćaju račune čak do 15%?!? Pa ako je tako, prosta računica kaže, čak i ako imate novac za plaćnje računa onda bolje da isti ne platite, jer sankcije za to neće biti (kamata će biti otpisana), dobićete veći popust (znači uštedećete), a možete i dodatno da zaradite ako novac predviđen za račune uložite na štednju u banku.
A inače, nije ovo kraj besmisla.
JKP „Infostan tehnologije“ na svom web sajtu na stranici „Kutak za redovne platiše“, kaže želi da se zahvali redovnim platišama i da ih podstakne da i ubuduće na vreme izmiruju svoje obaveze za potrošene komunalne usluge. Na koji način?
Recimo, JKP „Infostan tehnologije“ je uspostavilo poslovno-tehničku saradnju sa Tehnomanijom i na taj način omogućilo redovnim platišama specijalne popuste i pogodnosti pri kupovini tehnike u prodavnicama te kompanije. Dalje, JKP „Infostan tehnologije“ nagrađuje sve redovne platište gledanjem pozorišnih predstava u beogradskim pozorištima po povlašćenim cenama (popust do 50%) u saradnji sa „TICKETING“ d.o.o. Popust pri kupovini bele tehnike i ulaznica za pozorišne predstave ostvaruju se uz poslednji račun objedinjene naplate na kome je naznačeno „Zahvaljujemo što redovno izmirujete svoje obaveze“.
Neću ovo dalje komentarisati, samo pitam koji je interes JKP u gore navedenom? Interes korisnika usluga postoji, njima jeste interes da prođu jeftinije. Ali kakve veze ima plaćanje obaveza za komunalne usluge sa interesima neke privatne kompanije?
Da li je sve ovo jeftin politički marketing (zbog predstojećih izbora možda), a troškove će kao i uvek platiti savesni građani?
A inače, najčudnija mi je priča koju sam čuo. Prema tvrdnji osobe koje me pitala za savet i postoji li zaista zakonska mogućnost, „neko“ iz gradske uprave a preko BEOKOM servisa savetuje građane koji su u skorije vreme platili zaostale komunalne obaveze, da nađu „dobrog advokata“ koji će im povratiti iznos koji su uplatili na ime kamata, jer kamate su otpisane?! Ovo je toliko skandalozno da odbijam da poverujem da je neko toliki šarlatan, i želim da verujem da je osoba koja mi priču prenosi ipak pogrešno razumela. Jer, ako nije, ako je to tačno, šta reći? Svakome ko se imalo razume u pravo, jasno je da ova priča nema nikakvo zakonsko utemeljenje. Uzdam se u ozbiljnost i profesionalizam, te se nadam da se među kolegama neće naći šarlatani koji će ubediti neke građane da zaista mogu to da učine, kao što je to bilo sa raznim „udruženjima“ koja su obećavala povrate koječega (nekakvih razlika penzija, bankarskih troškova, ratnih dnevnica…).
Ostaviću svakome ko ovo pročita da donese sopstvene zaključke i sud o svemu ovome, samo ću izneti sopstveni utisak. Ono što se čini ovih dana u gradu Beogradu, više nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom, ne znam za medicinske stručnjake ili psihologe),već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
