Povod za ovaj tekst je najnovija odluka o osiguranju kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: NKOSK) i netačne informacije o stavu iz ove odluke koje se objavljuju na raznim sajtovima. Naime, nakon prve odluke, odnosno odluke Višeg suda u Beogradu, sada se oglasio u Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom broj 2445/2019 od 17. oktobra 2019. godine.
1. Relevante odredbe
Zbog ograničenog prostora navešćemo samo pojedine odredbe Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO), koje su sudovi primenjivali donoseći odluku. Naime, sudovi se pozivaju na odredbe čl. 12, 15, 46, 47, 10, 101, 103. st. 1, čl. 105. st. 1. i 2, čl. 210. i 214, 1065, 1068. Zakona o obligacionim odnosima.
Članom 1065. ZOO propisano je:
„Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.“
Članom 1066. propisana je forma i sadržina ugovora o kreditu:
„(1) Ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi.
(2) Ugovorom o kreditu utvrđuje se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.“
Pravila odustajanja od ugovora i vraćanje kredita pre roka određena su članom 1068;
„(1) Korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo koristiti kredit.
(2) Korisnik kredita može vratiti kredit i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan o tome unapred obavestiti banku.
(3) U oba slučaja korisnik kredita dužan je naknaditi štetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo.
(4) U slučaju vraćanja kredita pre određenog roka, banka ne može da zaračuna kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraćen.“
2. Odluka Višeg suda
Presudom Višeg suda u Beogradu od 18. novembra 2019. godine, potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu, a u kojoj je, između ostalog, zauzet stav da tužena banka nije dokazala da je opravdano ugovaranje obaveze tužilje da tuženoj banci plati premiju osiguranja kredita kod NKOSK, jer to predstavlja obavezu banke.
Navodi se da spornim odredbama ugovora o kreditu nije precizno navedeno koji su to stvarni troškovi premije osiguranja i zađšto se vezuju za iznos kredita, te je tužilji, tj. korisniku kredita, nepoznat mehanizam kako se dobija njihov iznos, što je stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na banku.
Takođe, ponavlja se stav zauzet i u ranijim odlukama drugih sudova povodom troškova obrade kredita da banka sve usluge naplaćuje kroz kamatnu stopu, u skladu sa članom 1065. ZOO (presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev 2038/2019 od 26. juna 2019. godine, rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rev 1655/2017 od 1. novembra 2017. godine, presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž 5061/2017 od 14. decembra 2017. godine i dr.).
Ovakvo postupanje, prema Višem sudu, protivno je i načelu savesnosti i poštenja, jer je stvorena nesrazmerna obaveza za korisnika kredita.
3. Odluka Apelacionog suda, presuda broj 2445/2019
Prvostepenom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev, tužena (banka) je obavezana da tužiocu na ime neosnovane naplate naknade na ime obrade kreditnog zahteva po ugovoru o hipotekarnom stambenom kreditu br. … od 05.12.2007. godine, isplati iznos od 42.845,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.01.2008. godine pa sve do dana isplate,… obavezana je tužena da tužiocu, po osnovu sticanja bez osnova na ime neosnovane naplate na ime premije osiguranja kod … br. … od 05.12.2007. godine, isplati iznos od 160.568,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.12.2007. godine pa sve do dana isplate…
Odbijen je deo tužbenog zahteva kojim se traži da sud obaveže tuženu da tužiocu po osnovu sticanja bez osnova na ime jednokratne naknade za osiguranje kod … br. … od 05.12.2007. godine, isplati iznos od 2.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.12.2007. godine pa sve do dana isplate.
Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu iz svih zakonskih razloga, pobijajući navedenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i delu kojim je odlučeno o troškovima spora. Predložio je da ovaj sud preinači prvostepenu presudu i usvoji tužbeni zahtev u celosti, a tuženu obaveže na troškove prvostepenog i žalbenog postupka, ili da je ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv usvajajućeg dela navedene presude i dela kojim je odlučeno o troškovima spora tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da ovaj sud preinači pobijanu presudu i odbije tužbeni zahtev u celosti, a tužioca obaveže na troškove prvostepenog i žalbenog postupka, odnosno da je ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Između ostalog, prvostepenom presudom je utvrđeno da je u članu 4 je ugovoreno da korisnik preuzima na sebe obavezu da pre puštanja kredita u tečaj plati: – fiksne troškove obrade kreditnog zahteva banke u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu; – iznos od 1% od iznosa odobrenog kredita, a na ime administrativnih troškova banke u vezi sa odobravanjem, praćenjem i naplatom kredita tako što korisnik kredita ovlašćuje banku da navedene troškove naplati iz odobrenog kredita, u momentu puštanja kredita u tečaj; – fiksni administrativni trošak prema važećem tarifniku …, a na ime naknade za obradu zahteva. Ukoliko … konačno odbije da osigura kredit korisnik kredita nema pravo da od banke potražuje iznos administrativnog troška; – premiju osiguranja kod … u iznosu od 3,95% od iznosa kredita. Ukoliko … odbije da izda polisu osiguranja korisnik kredita nema pravo da od banke potražuje iznos već plaćene premije; – sve sudske troškove u vezi obezbeđenja ovog kredita kao i sve troškove advokata banke i ovlašćenog procenitelja banke.
Dalje, se navodi da je suprotno žalbenim navodima tužene, kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava u usvajajućem delu pobijane presude, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su ništave odredbe predmetnog ugovora o stambenom kreditu navedene u čl. 4 kojim je ugovoreno da korisnik preuzima na sebe obavezu da pre puštanja kredita u tečaj plati fiksne troškove obrade kreditnog zahteva banke u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu u iznos od 1% od iznosa odobrenog kredita, a na ime administrativnih troškova banke u vezi sa odobravanjem, praćenjem i naplatom kredita tako što korisnik kredita ovlašćuje banku da navedene troškove naplati iz odobrenog kredita, u momentu puštanja kredita u tečaj, kao i premiju osiguranja kod … u iznosu od 3,95% od iznosa kredita.
Sud navodi da spornim ugovorom nije precizirano na šta se odnose troškovi obrade kredita i premija osiguranja i zašto se vezuju za iznos odobrenog kredita, pa ugovaranje troškova čiji iznos i struktura korisniku kredita ne samo da nisu bili poznati u vreme zaključenja ugovora, već nisu bili ni odredivi, stavlja korisnika kredita u neravnopravan položaj u odnosu na banku. Ugovaranjem takvih odredaba banka u svom poslovanju postupa suprotno načelima našeg pravnog poretka, narušavajući načela ravnopravnosti strana i jednake vrednosti uzajamnih davanja propisanih odredbama čl. 11. i 15. st. 1. ZOO.
S druge strane, ne stoje žalbeni navodi tužioca kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava u delu kojim je odbijen zahtev tužioca isplatu iznosa koji je tužena naplatila na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje kod … Pravilan je zaključak prvostepenog suda da nisu ništave ugovorne odredbe iz čl. 4. predmetnog ugovora o kreditu kojima je utvrđena obaveza korisnika kredita da na ime naknade za obradu zahteva plati fiksni administrativni trošak prema važećem tarifniku …, jer je u ugovoru jasno i nedvosmisleno precizirano na šta se odnosi taj trošak, i isti je odrediv, jer je pomenuti tarifnik javno objavljen i svima dostupan. Sledom navedenog, suprotno žalbenim navodima tužioca, iznos koji je tužena naplatila na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje kod … nije proistekao iz ništave ugovorne odredbe, tj. nije stečen bez osnova, već ima valjan pravni osnov sadržan u čl. 4. ugovora kojim je ugovorena jasna i odrediva obaveza tužioca da plati ovu naknadu. S tim u vezi ne stoje navodi žalbe tužioca kojima se ukazuje na odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, s obzirom da se isti primenjuje od 2011. godine, a u prelaznim i završnim odredbama nije propisana mogućnost primene odredaba koje se tiču jednokratne naknade za osiguranje kod … iz ugovornih odnosa koji su zaključeni pre 2011. godine.
4. Analiza
Šta je ovde nelogično, bar meni? Odredba ugovora o premiji osiguranja u određenom procentu od iznosa kredita je ništava, a odredba o naknadi za obradu zahteva za osiguranje kredita zbog kojeg se plaća premija, nije ništava.
Kako bih bio siguran da nešto nisam krivo shvatio, pozvao sam dugogodišnjeg prijatelja koji igrom slučaja radi u NKOSK. Pitao sam ga da li se ovde radi o naknadi za obradu zahteva za osiguranje kredita zbog kojeg se plaća premija ili je to neki drugi zahtev koji se ne odnosi na osiguranje konkretnog kredita. Odgovor je bio da su „sve to troškovi koje banka plaća NKOSK, a prebacila je na teret korisnika kredita“.
Prema nalaženju suda, kako je u ugovoru precizno utvrđena obaveza korisnika kredita da na ime naknade za obradu zahteva plati fiksni administrativni trošak prema važećem tarifniku, i jasno i nedvosmisleno precizirano na šta se odnosi taj trošak, i isti je odrediv, jer je pomenuti tarifnik javno objavljen i svima dostupan, korisnik je dužan da plati tu naknadu kako bi kredit bio osiguran, ali premiju za osiguranje tog kredita ne može plaćati korisnik kredita.
Na sajtu NKOSK u delu „Pitanja i odgovori“[1], stoji sledeće:
„7. Koji su troškovi osiguranja kredita?
Za osiguranje kredita naplaćuju se trošak obrade zahteva u visini od 30 evra[2] (u dinarskoj protivvrednosti) i premija osiguranja, u procentualnom iznosu u odnosu na visinu kredita i vrednost nekretnine koja se zalaže.“
Dakle, izvršenje i jedne i druge obaveze je neophodno da se osiguranje kredita kod NKOSK.
„9. Kako se plaća premija osiguranja?
Trošak obrade zahteva i premija osiguranja plaćaju se JEDNOKRATNO i važe za ceo period otplate kredita.“
Drugo, sud izražava stav da banka nije dokazala da je opravdano ugovaranje obaveze tužilje da tuženoj banci plati premiju osiguranja kredita kod NKOSK, jer to predstavlja obavezu banke. Da li je dozvoljeno prenositi obavezu na drugoga, u konkretnom slučaju određeni iznos koji banka dugije NKOSK?
Na sajtu NKOSK objavljen je i ugovor, tj. model ugovora između NKOSK i banke.[3]
Iz Ugovora se jasno vidi da je to ugovor između NKOSK i banke, a prikazaćemo samo odredbe relevantne za ovaj tekst, pod pretpostavkom da je ovako izgledao i ugovor zaključen između NKOSK i konkretne banke u ovom slučaju:
„Član 1.
Ugovorom o regulisanju međusobnih obaveza u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita (u daljem tekstu: Ugovor) uspostavlja se međusobna saradnja između Korporacije, koja u skladu sa Zakonom o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita («Službeni glasnik RS», broj 55/04 – u daljem tekstu: Zakon), Statutom, Pravilima poslovanja (prilog broj 1.), Programom rada i drugim aktima Korporacije obavlja poslove osiguranja potraživanja od fizičkih lica po osnovu stambenih kredita obezbeđenih hipotekom, i Banke, koja odobrava stambene kredite obezbeđenih hipotekom fizičkim licima za kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina (u daljem tekstu: Kredit).
Član 2.
Ovim ugovorom regulišu se uslovi pod kojima Korporacija osigurava Kredite, kao i naplatu Banke od Korporacije u slučaju nastupanja osiguranog slučaja, kontrole namenskog korišćenja Kredita osiguranih kod Korporacije, plaćanja premije osiguranja kao i sva druga pitanja od značaja za ugovorni odnos Korporacije i Banke.
Član 3.
(stav 2.)
Banka se obavezuje da prikupi svu neophodnu dokumentaciju i obavi sve druge administrativne radnje vezane za odobrenje Kredita, kao i da sa pažnjom dobrog privrednika proveri verodostojnost i validnost prikupljene dokumentacije.
Član 6.
Korporacija osigurava Kredite po individualnoj šemi osiguranja na osnovu ovog ugovora, pismenog zahteva Banke (prilog 3.)[4] za osiguranje Kredita i odluke Korporacije.
Član 8.
(stav 1.)
Dokumenta koja Banka mora dostaviti Korporaciji uz zahtev za osiguranje Kredita definisana
su u prilogu 4.[5] ovog ugovora.
Član 9.
(verovatno ključni član)
Korporacija se obavezuje da 15. tog i poslednjeg dana u mesecu banci elektronskim putem dostavi spisak svih kredita za koje je prihvaćeno osiguranje a premije osiguranja nisu uplaćene.
Banka se obavezuje da dopuni spisak iz predhodnog stava Korporacije informacijama o datumima izvršene realizacije kredita i dospeća poslednjih anuiteta banke za sve realizovane kredite i dostavi ga Korporaciji i to istog dana po prijemu spiska a najkasnije narednog radnog dana.
Nedostavljanje spiska realizovanih kredita Korporaciji u roku iz stava 2. ovog člana ne oslobađa Banku obaveze plaćanja premije u roku iz stava 5. ovog člana za kredite za koje je prihvaćeno osiguranje.
Na osnovu podataka o realizovanim kreditima Banke od 1. do 15. tog odnosno od 16. tog do poslednjeg dana u mesecu Korporacija dostavlja Banci predračun u pismenoj formi. Na ime osiguranja Kredita, Banka uplaćuje Korporaciji premiju osiguranja u visini utvrđenoj u predračunu Korporacije iz predhodnog stava, do 20. u mesecu za Kredite realizovane u periodu od 1. do 15. u mesecu i do 5. u mesecu za kredite realizovane u periodu od 15. do kraja prethodnog meseca.
Na ime administrativnih troškova, Banka uplaćuje Korporaciji jednokratnu naknadu od 30 evra po zahtevu za osiguranje, naplativu u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Administrativni troškovi se naplaćuju do 20. u mesecu za svaki upućen zahtev u periodu od 1. do 15. u mesecu i do 5. u mesecu za za svaki upućen zahtev u periodu od 15. do kraja prethodnog meseca.
U slučaju kašnjenja u plaćanju premije osiguranja i/ili administrativnih troškova Banka će platiti kamatu po stopi od 0,02% dnevno.
Premija se obračunava u odnosu na iznos Kredita, jednokratno, prilikom izdavanja polise osiguranja.
Raspon premija osiguranja u neto iznosu definisan je odlukom Upravnog odbora Korporacije, u prilogu ovog ugovora (prilog broj 5.).
Za Kredite koji imaju valutnu klauzulu, premija se naplaćuje u dinarskoj protivvrednosti, obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja premije.
U određenim slučajevima, Upravni odbor Korporacije može odlučiti da za osiguranje Kredita neće naplatiti premiju ili da će premiju naplatiti po nižoj stopi od stope utvrđene odlukom iz stava 6. ovog člana, ili na drugi odgovarajući način u skladu sa odlukom Upravnog odbora Korporacije.“
Dakle, iz ugovora se vidi da banka duguje NKOSK, ali da li se dug može preneti, odnosno preuzeti ili je to zabranjeno.
Članom 446. ZOO propisano je:
„(1) Preuzimanje duga vrši se ugovorom između dužnika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.
(2) O zaključenom ugovoru može poverioca izvestiti svaki od njih, i svakome od njih može poverilac saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga.
(3) Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj učinio u svoje ime.
(4) Ugovarači, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, pa ako se poverilac u određenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.
(5) Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da da pristanak.“
Članom 448. ZOO propisano je:
(1) Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze.
(2) Ali, ako je u vreme poveriočevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, pređašnji dužnik ne oslobađa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu.
(3) Između preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala između pređašnjeg dužnika i poverioca.
Još jedna nelogičnost, barem po meni, je što se u presudi Apelacionog suda ističe da kao što je to prvostepeni sud pravilno zaključio, navedene ugovorne odredbe u suprotnosti su sa čl. 1065. ZOO, kojim je propisano da se korisnik kredita obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Naime, korisniku kredita banka stavlja na raspolaganje određeni novčani iznos za utvrđeni period, za šta mu obračunava i naplaćuje kamatu, kao cenu usluge koju pruža. U tom smislu, nema ekonomske opravdanosti da pored iznosa na ime cene pružene usluge, banka dodatno i posebno naplaćuje još jedan vid svoje usluge označavajući ga kao naknada troškova obrade kreditnog zahteva i premija osiguranja, jer banka sve svoje usluge koja pruža korisniku kredita naplaćuje kroz kamatu na kredit, tj. korisnik kredita sve bančine usluge plaća kroz kamatu na uzeti kredit.
Dakle, sve usluge se plaćaju kroz kamatu. Kako je onda trošak na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje opravdani trošak, tj. nije ta odredba u ugovoru nije ništava, bez obzira što je sve precizno navedeno ugovoru.
Još jedna stvar, gde u ZOO piše da je zabranjeno da banka naplati i neke druge usluge u vezi sa kreditom. Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.
5. Umesto zaključka
Dakle, da li je banka svoju obavezu, odnosno dug mogla je preneti na korisnika kredita? Koliko vidimo mogla je, nije zabranjeno ZOO, a očigledno je da je i poverilac tj. NKOSK na to pristao.
Sudovi se u ovakvim slučajevima pozovu na opšta načela, kod kredita najčešće na ravnopravnost strana (član 11. ZOO), načelo savesnosti i poštenja (član 12. ZOO) i načelo jednake vrednosti davanja (član 15. ZOO) i time derogiraju ostale odredbe ZOO.
Ali šta je zapravo problem, ili šta je zaključak iz presude, iako to nije eksplicitno navedeno u presudi. Banka u ugovoru sa korisnikom nije navela odredbe iz ugovornog odnosa između nje i NKOSK, ako je već prebacila obavezu na korisnika kredita, a koje se odnose na obavezu plaćanja premije, odnosno ugovorom nije precizirano na šta se odnose troškovi obrade kredita i premija osiguranja i zašto se vezuju za iznos odobrenog kredita, pa ugovaranje troškova čiji iznos i struktura korisniku kredita ne samo da nisu bili poznati u vreme zaključenja ugovora, već nisu bili ni odredivi. S druge strane, precizno je navela obaveze u vezi sa naknadom za zahtev za obradu osiguranja tog kredita, i na te troškove ima pravo.
U ovom trenutku, smatram da bi trebalo odustati od dalje analize, tj. bolje je sačekati i nove odluke i eventualno stav Vrhovnog kasacionog suda.
Cilj ovog teksta nije da se stane na bilo čiji stranu ili protiv bilo koje strane, banke, korisnika kredita ili suda, već da se ukaže da se odluke po određenim pitanjima donose u talasima (naročito kod kredita), sa istim ili sličnim zaključcima bez obzira na konkretno činjenično stanje u svakom pojedinom slučaju. Naročito smatram da sudovima nije lako, što zbog velikog broja predmeta, što zbog nepostojanja adekvatnih, tj. preciznih normi, te su primorani da primenjuju, u konkretnom slučaju samo opšte odredbe ZOO. Naravno da banka ima jači položaj, da su određeni krediti nametali previsoke obaveze korisnicima, ali ako je cilj socijalna pravda u datom, odnosno povoljnom političkom trenutku, neka se to uradi na pravi način, izmenom postojećih ili donošenjem novih zakona.
Izvor: Izvodi iz propisa i sudske prakse preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Napomena: Tekst prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska
Kancelarija”, broj 64, decembar 2019. god.
[1] www.nkosk.rs/srlat/content/pitanja-i-odgovori
[2] U presudi Apelacionog suda pominje se iznos od 2.400,00 dinara što je tadašnja dinarska protivvrednost.
[3]nkosk.rs/sites/default/files/info_page_documents/UGOVOR_О_РЕГУЛИСАЊУ_МЕЂУСОБНИХ_ОБАВЕЗА_У_ПОСЛОВИМА_ОСИГУРАЊА_cyr.pdf
[4]https://www.nkosk.rs/sites/default/files/info_page_documents/%20%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%203.pdf
[5]https://www.nkosk.rs/sites/default/files/info_page_documents/%20%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%204.pdf
