Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice). Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Naime, pre nekog vremena pažnju mi je privukla Odluka o izmenama Odluke o osnivanju privrednog društva „Centar za istraživanje rekaˮ d.o.o. Stara Palanka („Sl. glasnik RSˮ, br. 114/2020), kojom je izmenjena Odluka o osnivanju privrednog društva „Centar za istraživanje rekaˮ d.o.o. Stara Palanka („Sl. glasnik RS”, br. 107/2020). Inače, navedene odluke spadaju u osnivačke akte koje donosi Vlada RS. Jer, kada je RS osnivač nekog privrednog subjekta ili ustanove, prava osnivača u ime RS vrši Vlada.
Šta je čudno? Pre svega, što se osnivački akt donet 13. avgusta 2020. god. menja 3. septembra iste god. (nakon samo 3 nedelje).
Inače, Vlada je navedene odluke donela (po preambuli) na osnovu osnovu čl. 11. i 141. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RSˮ, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), člana 26. Zakona o inovacionoj delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 110/2005, 18/2010 i 55/2013), te člana 17. stav 1. i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi („Sl. Glasnik RS”, br. 55/2005, 71/2005 – ispravka, 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 – US, 72/2012, 7/2014 – US, 44/2014 i 30/2018 – dr. zakon), i bar formalno, neke stvari su ispravne. Jer, navedne odredbe Zakona o Vladi govore o ovlašćenjima Vlade posle prestanka mandata i vrsti akta kojom Vlada osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije. Član 26. Zakona o inovacionoj delatnosti predviđa da RS može biti osnivač ili suosnivači inovacionih organizacija ili privrednih društava za infrastrukturnu podršku inovacionoj delatnosti, kao što su razvojno-proizvodni centar, istraživačko-razvojni centar, inovacioni centar, poslovno-tehnološki inkubator, naučno-tehnološki park, organizacija za podsticaj inovacionih aktivnosti u prioritetnoj oblasti nauke i tehnologije i centar za transfer tehnologija. A odredbe Zakona o privrednim društvima na koje se Vlada poziva, govore o osnivačkim aktima i statutima, te sadržini osnivačkog akta (šta obavezno sadrži).
Neću ulaziti u opravdanost i realne potrebe za osnivanjem ovakvog centra i koliko će to imati značaja. Možda i bude neke koristi. Baviću se samo izmenom, koja se u najkraćem sastoji u tome što se u nazivu odluke i svuda gde se pominju u istoj, reči: ,,Stara Palanka” zamenjuju se rečima: ,,Banatska Palanka”, i što se decidno kaže da je sedište društva u Banatskoj Palanci, ulica Dunavska br. 16.
Izgleda da je osnivač pogrešio naziv mesta u kome se nalazi to što osniva?!?
I sad, navedena promena jeste bila nužna, jer član 14. Zakona o inovacionoj delatnosti predviđa da pravno lice može biti upisano u Registar inovacione delatnosti kao organizacija za obavljanje inovacione delatnosti, ako je registrovano u skladu sa zakonom koji uređuje osnivanje i poslovanje privrednih društava i zakonom koji reguliše postupak za upis u registar privrednih subjekata,i to u osnovi za obavljanje delatnosti u oblasti istraživanja i eksperimentalnog rada u prirodnim naukama i tehnološkom razvoju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti i registar jedinica razvrstavanja, uz mogućnost obavljanja i drugih delatnosti.
A član 22. Zakona o privrednim društvima kaže da privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovalo, a koje obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva. Član 19. istog zakona kaže, sedište društva je mesto na teritoriji RS iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, te da adresa sedišta društva takođe registruje. Inače, zakon o registraciji (o postupku upisa) koji se pominje je Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“ br. 99/2011, 83/2014 i 31/2019).
E sad, svi navedeni propisi pominju adresu, kao mnogo bitnu stvar, ali nijedan ne daje definiciju iste. Isto je i sa procesnim zakonima (odredbe o dostavljanju itd.), svi je pominju ali ne definišu. Nekakvu definiciji adrese možemo naći u Zakonu o poštanskim uslugama („Sl. glasnik RS“, br. 77/2019) po kome, adresa je skup oznaka na poštanskoj pošiljci koje označavaju primaoca i mesto uručenja poštanske pošiljke. Prema Zakonu o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru („Sl. glasnik RS“, br. 9/2020), adresa je strukturirani skup geoprostornih podataka koji jedinstveno određuju lokaciju i identifikaciju nepokretnosti na koju se odnose.
Kako god, postavlja se pitanje kako je moguće napraviti gore navedenu grešku? I to u eri tzv. E-uprave, gde je sve proverivo putem Interneta. Jer, nazivi naseljenih mesta su upisani u Adresnom registru, gde se beleže naziv i matični broj naseljenog mesta. Uvidom u taj registar moguće je utvrditi šta je naseljeno mesto a šta mesna zajednica.
Štaviše, dovoljno je bilo potražiti podatake preko Google pretraživača. Kao polazna informacija, moglo se poslužiti onim što Wikipedia kaže (ma koliko to nepouzdano bilo). A tamo stoji, Stara Palanka je naselje od 13 kuća koje se nalazi na obali Dunava i odakle saobraća skela do Rama na drugoj obali. Danas se ovo naselje smatra delom Banatske Palanke iako je udaljeno 2 km. Znači, Stara Palanka je naselje a ne naseljeno mesto.
Doduše, postoji objektivan problem uzrokovan onime što sam pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, koji se može pročitati na Pravnom portalu. Naime, ovi pojmovi nisu istovetno definisani u propisima kod nas. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009-ispr., 64/2010-OUS 24/2011, 121/2012, 42/2013-OUS, 50/2013-OUS, 98/2013-OUS, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019-dr.zakon i 9/2020) naseljeno mesto jeste izgrađeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika, dok recimo Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, br.41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) pod navedenim podrazumeva naselje. Pominjani Zakon o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru ne daje definicije navedenih pojmova (što je neverovatno jer reguliše upis istih u registar), ali kao vrste prostornih jedinica nabraja: RS, autonomnu pokrajinu, upravni okrug, jedinicu lokalne samouprave (grad Beograd, grad, opština), gradsku opštinu, katastarski srez, katastarsku opštinu, naseljeno mesto, mesnu zajednicu, statistički krug, popisni krug i područje biračkog mesta. Ali rekoh, taj zakon precizira da se u registru vode naziv i matični broj naseljenog mesta a ne naselja, tako da se može izvući posredna odrednica pojmova. Da uprostim, pod naseljnim mestom se podrazumeva mesto koje ima svoj naziv (grad, opština, selo) i poštanski broj, a naselja su delovi tog mesta (mesne zajednice, kvartovi, blokovi…).
Ali, ako zanemarimo navedeno, ovo sve nekako implicira da je odluka doneta bez uvida u zvanične evidencije, čak ni u jedan validan dokument. Jer, kako god, sedište društva je na nekoj adresi, a za to mora postojati objekat, a isti mora pratiti nekakva dokumentacija, E tu bi trebalo da piše i naziv mesta. Ako ne tu, pa piše u nečijoj ličnoj karti. Trebalo je samo proveriti.
Znam da premijer ne piše lično (iako ih potpisuje) akte Vlade. Ali, zar Vlada nema neke stručne službe? A kako znamo da ima, šta nam sve ovo govori o njihovoj stručnosti i znanju i sledstveno tome kvalitetu rada cele institucije?
Uvek mi je čudno kako razni besmisleni akti (i odredbe u njima) uopšte prođu put do usvajanja. Da zanemarimo čak i stručnost pisaca teksta istih, postavlja se pitanje, zar taj tekst ne prođe još par kontrola (raznih stručnih službi, savetnika, konsultanata, članova kabineta, odbora…) pre nego što postane zvaničan predlog? I niko ne primeti nelogičnosti bar. Šta reći na to?
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (i pisaca propisa i onih koji ih primenjuju) a ne korupcija, glavni problem našeg pravnog sistema? Za svaki posao je potrebna određena stručnost, teorijsko znanje, ali i iskustvo. Kako god, uvek je problem u neukosti (nedostatku formalnog pravnog ali i opšteg obrazovanja). Nažalost, ovde se još jednom pokazalo, koliko institucije kod nas svojim činjenjem urušavaju sistem koji kako tako funkcioniše.
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke. Lično ću izneti samo sopstveni utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“, koji se može videti na Pravnom portalu.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima u RS želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
