U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, državni organi, nezavisna regulatorna tela, sudovi, tužilaštva i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Ovde ću se još jednom pozabaviti odredbama koje suštinski ništa ne znače, zbog toga što pisci teksta propisa ne poznaju osnovna pravila nomotehnike (a i logike).
O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, koji se može pročitati na Pravnom portalu.
Da ne bih bio shvaćen pogrešno, ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je negde napisano i postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Šta je legalizacija oružja?
Kao pokazni primer uzeću Naredbu o legalizaciji oružja („Sl. glasnik RS“, br. 25/2020 i 81/2020) – u daljem tekstu: naredba. Prema naredbi vlasnici oružja iz kategorije B i C, koji na dan stupanja na snagu ove naredbe nisu imali ispravu izdatu od nadležnog organa, mogli su u roku od 16. marta do 17. avgusta 2020. god., podneti zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave. Inače, rok je izmenom produžen, prvobitno je bio dva meseca kraći. Takođe, u navedenom roku vlasnici oružja svih kategorija mogli su predati neregistrovano oružje nadležnom organu. Za one koji bi postupili u skladu sa napred navedenim ne sprovodi se postupak u vezi sa dokazivanjem porekla oružja, niti postupak utvrđivanja odgovornosti za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.
Dakle, vrši se legalizacija neregistrovanog oružja. A šta je legalizacija? Uopšteno, to je proces ozakonjenja, kojim se nečemu što nema pravnu osnovu daje legalnost.
Inače, po Zakonu o oružju i municiji (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2015, 10/2019 i 20/2020), oružje se deli u kategorije:
1) A – minsko-eksplozivna sredstva, automatsko kratko i dugo vatreno oružje, oružje skriveno u drugim predmetima i vatreno oružje sa prigušivačem pucnja, koje ne mogu nabavljati, držati i nositi fizička lica, pravna lica i preduzetnici, osim u slučajevima predviđenim ovim i drugim zakonom
2) B – svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima), osim onog iz kategorije A i C i konvertibilno oružje, može se nabavljati, držati i nositi na osnovu isprave nadležnog organa;
3) C – onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem, vazdušno oružje čija kinetička energija je 10,5 J ili veća ili čija je brzina projektila 200 m/s ili veća i kalibra većeg od 4,5 mm i oružje s tetivom ili oprugom čija je sila zatezanja tetive veća od 450 N, odnosno čija je natezna težina veća od 101 libri, koje se može slobodno nabavljati u slučajevima predviđenim ovim zakonom, a držati uz prijavu nadležnom organu;
4) D – hladno oružje, gasni sprejevi, uređaji za izazivanje elektrošokova, vazdušno oružje čija kinetička energija je manja od 10,5 J ili je brzina projektila manja od 200 m/s i kalibra 4,5 mm ili manjeg, kao i oružje sa tetivom ili oprugom čija je sila zatezanja tetive do 450 N, odnosno čija je natezna težina do 101 libre, koje se može nabavljati i držati bez isprave i prijave nadležnom organu u skladu sa ovim zakonom.
Član 11. navedenog zakona za fizička lica predviđa i uslove nabavke i držanja oružja iz kategorije B (punoletstvo, državljanstvo ili stalno nastanjenje, zdravstvenu sposobnost, neosuđivanost, obučenost za rukovanje, prethodnu bezbednosnu proveru, postojanje opravdanog razloga i uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje).
Navedeni zakon predviđa razne prekršaje u vezi nabavke, držanja i otuđenja oružja, ali za ovo razmatranje bitno je reći da Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), članom 348. propisuje krivično delo „Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“. Ovo delo u osnovnom obliku čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, za šta može biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. Ako je predmet dela vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi ekslozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom. Ako je predmet dela veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći ili se delo vrši protivno pravilima međunarodnog prava, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Za neovlašćeno nošenje oružja i municije, eksplozivnih materija ili minsko-eksplozivnih sredstava, predviđena je kazna zatvora od dve do dvanaest godina. Kaznom zatvora (od šest meseci do pet godina) kazniće se i onaj ko za nabavljanje i držanje oružja ima odobrenje nadležnog organa ako isto neovlašćeno nosi.
U svakom slučaju predviđeno je da se oružje, njegovi delovi, municija i navedene materije obavezno oduzimaju.
2. Šta je problem kod svake legalizacije?
Za ovo razmatranje, najvažniji je član 46. Zakona o oružju i municiji, koji propisuje da ministar unutrašnjih poslova može periodično raspisati legalizaciju oružja i municije kada to zahtevaju razlozi očuvanja bezbednosti građana i javnog reda i mira.
Inače, po mom mišljenju svaka legalizacija je uopšteno besmislena i nepravedna (objekata, vozila, oružja…), jer nekome dajete mogućnost da dobije pravni osnov za ono što je stvorio ili stekao na nezakonit način, i to obično po povlašćenim uslovima (skraćena procedura, umanjenje ili bez naknade, odsustvo dokazivanja osnova i porekla…), što je tek apsurd. Jer, već je povlašćen samom činjenicom da će biti ozakonjeno nešto što je nelegalno pribavio, a onda mu još i dodatno date benefite. A time (opet po mom mišljenju), nećete sprečiti druge da krše zakon, već ih podstaći, jer ako je prošlo jednom a zašto ne bi i drugi, treći ili bilo koji naredni put. Time samo ponižavate one koji nešto rade u skladu sa zakonom.
Ono što je problematično kod legalizacije oružja je pozivanje ne neke neodređene razloge očuvanja bezbednosti građana i javnog reda i mira. Koji to razlozi očuvanja bezbednosti građana i javnog reda i mira opravdavaju davanje dozvole da drži oružje onome ko je isto nelegalno pribavio? Razumem da se tim razlozima može opravdati predaja i oduzimanje takvog oružja, ali ozakonjenje?!?!
Ne treba smetnuti s uma da legalizacija oružja pored gore navedenog, podrazumeva i aboliranje učinioca krivičnog dela (oslobađanje od krivičnog gonjenja).
A najviše mi “para uši” to što se naredba govori o vlasnicima oružja a ne držaocima nelegalnog oružja. Ne, oni koji nelegalno nabave i drže oružje, nisu njegovi vlasnici već samo držaoci, jer oružje spada u pokretne stvari za čiju je nabavku i držanje potrebna dozvola i registracija. Neću sada detaljno razmatrati ovo pitanje, ali svako pravo (pa i svojine) zahteva legalnost u postupku sticanja istog.
3. Šta izaziva besmislena odredba?
Da se vratim na ono što je zapravo tema ovog komentara, na prekluzivan rok koji ne znači ništa. Naime, naredba kaže da neko može legalizovati (ili predati) oružje koje nelegalno drži do isteka nekog roka, koji je u svojoj biti prekluzivan. Prekluzija inače podrazumeva gubitak nekog prava, uspostavljenog posebnim propisima, nakon isteka roka. Ovde konkretno govorimo o pravu na legalizaciju i predaju oružja u nelegalnom posedu, kao i pravu na aboliranje od krivičnog gonjenja. I to je bar jasno.
Međutim, kako naredbom nije propisano ništa drugo, a predviđeno je da se ne sprovodi se postupak u vezi sa dokazivanjem porekla i utvrđivanja odgovornosti za neovlašćeno držanje oružja, ko god, kako god i kad god da je nabavio oružje može da ga i legalizuje.
Jer, kako proveriti da li je neko nabavio oružje do dana stupanja naredbe na snagu? Uvek može da kaže da ga je nabavio ranije, to se ne proverava, niti je praktično moguće to učiniti ako nemate osnov za istragu, a to nemate jer je abolicija podrazumevana. Praktično, donošenje naredbe predstavlja signal da svi oni koji žele da nabave oružje u skraćenom postupku nabave isto, bilo kako, jer postoji mogućnost da ga legalizuju.
Naredbom nije propisano čak ni to da tim “vlasnicima” nelegalnog oružja koji ne ispunjavaju uslove neće biti omogućeno da legalizuju isto. Greška ili namera? I šta to može proizvesti?
Ostaje nam da se uzdamo u znanje i profesionalizam nadležnih (koji nije baš dokazan poslednjih godina) i da će u postupcima sprovođenjem svojih ovlašćenja po službenoj dužnosti sprečiti gore navedeno. Jer, srećom rečeno je “Vlasnici oružja iz kategorije B i C, koji […] nemaju ispravu izdatu od nadležnog organa, mogu […] podneti zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave”. Podnošenje zahteva obično podrazumeva i redovan postupak po zahtevu u kome bi trebalo biti provereno sve ono što se odnosi na uslove. Kažem tako bi trebalo biti, jer zakon kada govori o izdavanju oružnog lista (za držanje ili nošenje) u stvari govori o postupku po zahtevu lica koje je izvršilo nabavljanje oružja na osnovu odobrenja nadležnog organa. A u tom postupku nabavke se proveravaju uslovi. Ovi držaoci nelegalnog oružja su već nabavili isto, znači oni traže odobrenje za držanje ili nošenje.
Ako se ne proverava zdravstvena sposobnost, znanje u vezi rukovanja i ako nema bezbednosne provere, da li to znači da i neobučene osobe sa psihičkim problemima ili kriminalnom prošlošću, mogu imatu oružje? Ako se ne proveravaju uslovi za bezvedno držanje oružja, zar ne postoji opasnost da neko dete dođe do istog?
A ako se ne proverava poreklo oružja, da li to znači da nema provere ni samog oružja, da je i ukradeno oružje moguće legalizovati? Svako oružje ima svoj broj, zna mu se poreklo. Iako je namera da se ne gone držaoci, zašto se ipak ne sprovede istraga kako je određeni komad oružja dospeo u ruke nelegalnog držaoca, gde ga je i kako nabavio, ko mu je prodao isto? I šta ćemo sa oružjem kojem je broj obrisan? Utisnuti novi broj i legalizovati i to? I da li će se proveravati da li je nekim od komada oružja koja prođu legalizaciju ili budu predate izvršeno neko krivično delo u prošlosti? Nije predviđeno, ali uzdam se u logiku nadležnih.
Važno je pomenuti i da su ovakve akcije vršene i 2016. i 2017. Izgleda da je zaboravljeno da je pre nekog vremena jedna osoba (sa po svemu sudeći ozbiljnim psihičkim problemima) izvršila ubistvo (na radnom mestu) upravo oružjem koje je (i to više komada) na navedeni način imala u posedu (ograda, ako je verovati onome što su mediji preneli).
4. Umesto zaključka
Lično ću izneti samo sopstveni utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“, koji se takođe može videti na Pravnom portalu.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima nama želim mnogo sreće, jer gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći. A pogotovo kada je naoružano mnogo ljudi koji to (po zakonu) ne bi smeli biti.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
