Povod za pisanje ovog komentara je situacija u vezi naplate parkiranja u Beogradu, koju većina ne razume, pa ni oni koji to kontrolišu i nešto naplaćuju.
Na početku, kao i uvek, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko izjavio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice). I važno, ovo nisu paušalne ocene, ništa ne tvrdim tek onako, za sve o čemu govorim imam pisane dokaze (sve je javno objavljeno).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
I još nešto mora biti potpuno jasno. Nemam ništa protiv komunalne milicije, Parking servisa, niti protv bilo koje službe ili institucije. Nisam ni za „ove“ ni za „one“ (od svih mi je…), već sam isključivo za poštovanje zakona i profesionalizam (stručni ljudi, sa znanjem i iskustvom, na odgovarajućim pozicijama). Ovde govorim o nekim problemima, te onom što je zaista neverovatno. A to su odluke gradske vlasti u Beogradu, kojima se izlazi iz okvira onoga što predstavlja ustavnu i zakonsku nadležnost lokalnih samouprava i pravi haos na terenu.
1. Da li su Komunalna milicija i Parking servis isto?
Ovde mislim na službe pod tim nazivima u gradu Beogradu. I one nisu jedno te isto. Možda im je osnivač isti (grad Beograd), ali to su različite službe.
Parking servis je javno komunalno preduzeće (JKP) koje vrši kontrolu i naplatu parkiranja na obeleženim parking mestima. Na web prezentaciji tog JKP stoji: „Osnovna delatnost JKP „Parking servis“ je upravljanje, korišćenje i održavanje javnih parkirališta i garaža na teritoriji 10 opština grada Beograda. U Beogradu je oko 30.000 parking mesta pod režimom naplate u zoniranom području, dok se oko 9.000 parking mesta nalazi u garažama i na parkiralištima.“. I jasno je šta je posao ovog JKP.
Po Zakonu o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019), komunalna milicija je organ lokalne samouprave nadležan u oblastima i pitanjima komunalne delatnosti. Ukratko, komunalna milicija je nadležna za održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost.
Koga zanima šta je sve problematično u vezi rada komunalne milicije može pročitati „Da li će milicija efikasnije održavati komunalni red od policije?“, „Ovlašćenja komunalne policije kod primene sredstava prinude“, „Koje procesne manipulacije se čine kod izdavanja prekršajnih naloga?“, „Odakle se stručna javnost obaveštava o pravu?“ i „Čudne dužnosti komunalne milicije u Beogradu“.
Ovde se neću osvrtati na probleme u vezi ovlašćenja komunalne milicije da uopšte sprovodi nekakve postupke i bavi se pitanjima koja su iz oblasti saobraćaja, koga interesuje ova problematika može pročitati „Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?“.
Tehnički sistem poznat kao „oko sokolovo“ zamišljen je da pomaže u kontroli nepropisnog zaustavljanja i parkiranja, ali i kontrole naplate parkiranja na mestima na kojima se isto naplaćuje. I to nije sporno, već nešto drugo. Dakle, jedna služba može da pomaže drugoj, da prosleđuje informacije, to je sve u redu. Inače, o problemima rada ovog sistema pisao sam u komenatru „Šta je problem sa „okom sokolovim“?“.
Dakle, tehnički jeste moguće izvesti da sistem poput „oka sokolovog“ kontroliše i naplatu parkiranja, ali rad nekog organa po prekršajima ne treba mešati sa radom nekog JKP na naplati usluge. To nisu iste stvari (bar po propisima). Na vozilima „oka sokolovog“ piše jasno komunalna milicija.
Kaznenim postupcima u vezi parkiranja i zaustavljanja koje sprovode pripadnici komunalane milicije bavio sam se u više tekstova („ Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?, Da li je u pravu važna i logika?, Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?“), tako da se ovde neću ponavljati.
Dakle, da razjasnimo. Komunalna milicija kažnjava za prekršaje, odnosno povrede komunalnog reda a Parking servis naplaćuje parkiranje, odnosno zauzimanje javne površine u određenom vremenu. Kakve veze Parking servis ima sa nepropisnim parkiranjem na javnim površinama? Po mom mišljenju nikakve, kao ni komunalna milicija sa parkiranjem na saobraćajnim površinama, ali…
2. Gde i zašto se naplaćuje parkiranje?
Ovde ću se fokusirati na parkiranje na obeleženim parking mestima gde je predviđena naplata (u zoniranim područjima i na posebnim parkiralištima).
O naplati nekakve „doplatne karte“ kao svojevrsne „kazne“ za zauzeće parking mesta bez plaćanja, koje je bilo uobičajeno ranije, pisao sam u tekstu „Pravna priroda doplatne karte“. Sada su u Beogradu stvari malo drugačije (bar su tako zamislili gradski čelnici).
Ovde ću navesti neke odredbe Odluke o javnim parkiralištima („Sl. listu grad Beograda“, br. 12/2010, 37/2011, 42/2011-isp., 11/2014, 30/2014, 34/2014, 89/2014, 96/2016, 36/2017, 118/2018, 26/2019, 52/2019 i 65/2020).
Tako, pomenuta odluka predviđa da parkiranjem vozila na parking mestu, korisnik započinje korišćenje usluge parkiranja i prihvata uslove propisane ovom odlukom za uslugu korišćenja javnog parkirališta, za šta je dužan da plati odgovarajuću cenu za određeno vreme korišćenja. I to jedino nije sporno po mom mišljenju, to je obligacioni odnos. Sporno je samo da li se javne površine na taj način mogu komercijalizovati, ali to nije tema ovde.
Navedena odluka dalje kaže da korisnik plaća uslugu korišćenja opšteg parkirališta unapred, kupovinom elektronske parking karte kao satne ili polusatne (slanjem SMS poruke preko mobilnih operatera, mobilnom aplikacijom za plaćanje ili na odgovarajućim prodajnim mestima). Izuzetno, korisnik može platiti uslugu parkiranja naknadno, po izdatom elektronskom nalogu za plaćanje dnevne parking karte (eDPK).
Kontrolu korišćenja opštih parkirališta vrše kontrolori preduzeća neposredno ili elektronskim putem, na osnovu podataka o registarskim tablicama parkiranih vozila dobijenih od strane komunalne milicije.
Na web sajtu Parking servisa stoji uprošćeno objašenjenje postupka naplate eDPK, gde se kaže da se ista izdaje korisniku koji na parkiralištu u zoniranom području nije unapred platio uslugu parkiranja (nema parking kartu) ili kome je isteklo ograničeno (produženo) vreme parkiranja. eDPK važi od momenta izdavanja do istog vremena u prvom sledećem danu u kome se vrši naplata parkiranja i samo u zoni za koju je izdata. Korisnik parkirališta (vozač ili poslednji registrovani vlasnik vozila ako vozač nije identifikovan) je dužan da postupi po elektronskom nalogu za plaćanje eDPK i isti plati u roku od 8 dana od dana isteka važenja eDPK, putem opšte uplatnice, na pošti/banci ili blagajnama preduzeća ili elektronskim putem. Korisnik ima pravo na 50% popusta na cenu eDPK, ukoliko istu plati u roku od 8 dana od dana isteka važenja eDPK. Ako korisnik parkirališta ne izvrši plaćanje u propisanom roku, preduzeće će pokrenuti postupak naplate potraživanja, a troškovi prinudne naplate, zakonska zatezna kamata i drugi troškovi padaju na njegov teret, shodno zakonu.
Ako je elektronski nalog za plaćanje eDPK izdat za vozilo za koje je kontrolom utvrđeno da postoje dospela, a nenaplaćena potraživanja po osnovu najmanje dva izdata naloga, da nije moguće identifikovati vozača, odnosno vlasnika vozila preko evidencije nadležnog državnog organa i da nije moguće pokrenuti postupak za naplatu potraživanja, preduzeće je ovlašćeno da zadrži vozilo uklanjanjem vozila sa opšteg ili posebnog parkirališta, na mesto koje je za to određeno ili postavljanjem uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila do naplate dospelih potraživanja i troškova.
U navedenom po mom mišljenju ima mnogo toga spornog, čime lokalna samouprava izlazi iz okvira svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti, ali tome ću posvetiti poseban komentar. Samo ću reći da ovako kako je predviđeno, ispada da se izdavanjem eDPK izriče nekakva kazna, a da je sama eDPK nešto poput prekršajnog naloga. Da li je to baš u potpunosti zakonito, neću komentarisati ovde.
Po mom mišljenju, iz teksta navedene odluke nejasno je i da li i ko postupa u slučaju neplaćanja parkiranja na obeleženim parking mestima? Samo kontrolori Parking servisa ili i komunalna milicija za povredu komunalnog reda? Jer, član 23. navedene odluke predviđa i kaznu koju prekršajnim nalogom može izreći komunalna milicija, a zbog postupanja suprotnog saobraćajnom znaku, horizontalnoj i vertikalnoj signalizaciji. Jer, uz znakove kojima je označeno parkiralište u zoniranim područjima stoje i dopunske table, kojima se objašnjava način i uslovi korišćenja obeleženih parking mesta. I postupanje komunalne milicije u ovom slučaju po mom mišljenju ne bi bilo sporno, jer korišćenje parking mesta bez plaćanja naknade za zauzeće javne površine može se posmatrati kao komunalni prekršaj.
3. Da li je zaustavljanje i parkiranje isto?
Ali, kod korišćenja parking mesta bez plaćanja naknade za zauzeće javne površine postoji jedan problem, koji dolazi do izražaja ako se upotrebljava „oko sokolovo“, bez obzira ko kasnije postupa. A problem pravi pitanje postavljeno u naslovu ovog dela. A ova razlika pravi sve ono što ovde razmatram kao problematično.
Naime, u tekstu Odluke o javnim parkiralištima koji analiziram i svuda gde se govori o naknadi za zauzeće javne površine vozilom, govori se o parkiranju. A parkiranje nije zaustavljanje. A i jedno i drugo su radnje upravljanja vozilom.
Ovde ću po ko zna koji put ponoviti, pitanja vezana za saobraćaj regulisana su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) – u daljem tekstu: ZOBS. Ono što je ovde važno je, da ZOBS (a ne neki drugi propis) propisuje pravila u vezi kretanja i zaustavljanja vozila, kao i ovlašćenja nadležnih organa u vezi s tim.
Tačka 71) stava 1. člana 7. ZOBS kaže, zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, a tačka 72) parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koji se ne smatra zaustavljanjem.
Šta je ovde važno? To što upotreba izraza i definicija u pravu pravi distinktivnu razliku, o čemu sam pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?“.
Znači, ako se koristi termin, koji ima svoju definiciju u zakonu (ovde konkretno „parkiranje“), onda se moraju koristiti i sva pravila i odrednice u vezi s istim. Jer parkiranje vozila nije isto što i ostavljanje vozila koje može predstavljati komunalni a ne saobraćajni problem.
Posao komunalne milicije jeste održavanje komunalnog reda, a naročito zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećivanja (koje se čini ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta, postavljanjem privremenih montažnih objekata i slično). A „ostavljanje“ bilo koje stvari (pa i vozila) tamo gde joj mesto nije, predstavlja narušavanje komunalnog reda. Ostavljanje je radnja napuštanja predmeta (bilo kog, pa i vozila), dakle ne sama tehnička radnja postavljanja nekog predmeta na neko mesto, već radnja kojom se taj predmet neko vreme zadržava na tom nestu, bez nadzora. I za to ZOBS, daje indicije, kada u članu 68. kaže: “Vozač koji ostavlja vozilo na putu, pre nego što napusti vozilo, dužan je da ...“. Dakle jasno je da se pod ostavljanjem vozila podrazumeva privremeno ili trajno napuštanje istog. Trajno napuštanje se odnosi na „odbačeno vozilo“ što je u smislu tačke 89) stava 1. člana 7. ZOBS, vidno zapušteno vozilo parkirano na putu, koje nije upisano u jedinstveni registar vozila, odnosno kojem je istekla važnost registracione nalepnice duže od šest meseci. Tome sam posvetio poseban komentar „Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?“.
Uslovno, u smislu komunalnog reda, mogli bi poistovetiti parkiranje koje je vremenski ograničeno sa privremenim ostavljanjem vozila ne nekom mestu. Ali, nikako ne možemo poistovetiti zaustavljanje sa parkiranjem. Jer, kod zaustavljanja vozač ostaje u vozilu i ono traje samo do tri minuta.
Dakle, pitanje svih pitanja, je, kako „oko sokolovo“ zna da li je vozilo parkirano ili zaustavljeno? Pogotovo ako je vozač u vozilu. U tom slučaju bi „oko sokolovo“moralo danapravi snimke u vremenskom kontinuitetu od najmanje tri minuta da bi mogli znati šta je učinjeno vozilom. Ne, to ne rešava ni tvrdnja da vozač ima pet mnuta vremena da plati parkiranje, da ga sistem neće procesuirati pre isteka tog roka, jer videli smo on može da bude zaustavljen do tri minuta bez ikakve obaveze. Vozila „oka sokolovog“ bi moralo stajati pored i najmanje tri minuta snimati zaustavljeno vozilo.
Obaveza plaćanja postoji samo za parkiranje, a ne i za zaustavljanje, jer u tekstu odluke koju analiziram nigde nije pomenuta naplata za zaustavljanje na obeleženom parking mestu. Ako su hteli da naplate svako zauzeće parking mesta, onda nije trebalo upotrebljavati izraz „parkiranje“, već govoriti o zauzeću parking mesta, pri čemu bi bilo korektno ostaviti mogućnost da se parking mesto koristi par minuta bez plaćanja naknade (recimo kada se vozilo zaustavi na parking mestu da ne bi ometalo druga vozila u kretanju kolovozom da bi putnik izašao iz vozila).
Drugo pitanje je, kako uopšte „oko sokolovo“ zna zašto vozilo stoji na nekom mestu, jer možda se pokvarilo tog trenutka, ili čeka ulazak u garažu, da se uključi u saobraćaj, čeka da postupi po saobraćajnom znaku ili pravilu saobraćaja ili čak naredbi ovlašćenog službenog lica.
4. Umesto zaključka
Na kraju, ponoviću sopstveni utisak, da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Opet se pokazalo da neke dobre ideje (kao što je upotreba tehničkih sistema kakav je „oko sokolovo“) zahtevaju dosta znanja da bi se sprovele u delo.
Ostaje nada da će nadležni početi da čitaju (najpre propise a potom i stručna izdanja), i da se bar zamisle. Dok se to ne desi, svima nama želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
