Na ovom mestu pozabavićemo se problemom u prosveti, koji iako nije nov u poslednjih godinu ipo dana dobija novu dimenziju. Kako god se u praksi nazivao prekovremeni, prekonormni ili rad preko pune norme svakako podrazumeva odgovarajuću nadoknadu odnosno uvećanu platu za takav rad.
Različita terminologija ovde pomenuta, koja je korišćenja u praksi, je imala za posledicu dodatno nerazumevanje prava odnosno zbunjenost kod zaposlenih, čime se između ostalog pribegavalo da bi se izbegla isplata odgovarajuće naknade za takav rad.
Ovaj problem u prosveti nije nov, ali dobija posebnu dimenziju usled COVID 19, imajući u vidu da se zbog još uvek aktuelne epidemiološke situacije nastava u poslednjih godinu ipo održavala na različite moguće načine, uključujući i neposrednu nastavu u pojedinim periodima kada je epidemiološka situacija to dozvoljavala, koja je iziskivala rad sa manjim grupama a što je dovodilo do uvećanog rada nastavnog kadra, neretko i dupliranog. Kada ovome dodamo i online nastavu, jasno je da je opterećenje zaposlenih u prosveti bilo značajno povećano.
Relevantni propisi
Pre svega pozabavićemo se relevantnim propisima.
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), kao krovni zakon u oblasti radnih odnosa na teritoriji Republike Srbije u čl. 53. reguliše prekovrmeni rad na sledeći način:
„Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.“
Takođe, nije na odmet ovde pomenuti da je u skladu sa čl. 55. stav 6 Zakona o radu poslodavac dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.
U skladu sa čl. 108. stav 1 tač 3) Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni, 10/2019 i 6/2020) ne reguliše ni prekovremeni ni prekonormni rad, već pominje rad preko pune norme. Naime, u čl. 160. stav 8 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
„Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova.“
Takođe, čl. 158. Zakona o osnovama sistema obrazvanja i vaspitanja regulisan je tzv. Ugovor o izvođenju nastave na sledeći način:
„Direktor škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za najviše 30% od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, u slučajevima i pod uslovima propisanim za lica iz člana 155. stav 3. ovog zakona.
Direktor škole pre zaključenja ugovora o izvođenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove.
Lice angažovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne zasniva radni odnos u školi.
Pravo na naknadu za obavljeni rad stiče na osnovu izveštaja o obavljenom radu.
Lice iz stava 1. ovog člana učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja, osim u radu odeljenjskog veća, u skladu sa zakonom.“
Članom 155. stav 3 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja na koji se navedena odredba poziva je regulisan radni odnos na određeno vreme bez konkursa na sledeći način:
„Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice:
1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;
2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
4) radi izvođenja verske nastave.“
Navedeno angažovanje zaposlenog iz druge ustanove nije prekovremeni rad u smislu čl. 53. Zakona o radu, već više odgovara dopunskom radu, regulisanom čl. 202. Zakona o radu koji glasi:
„Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.“
O prekovremenom radu u skladu sa čl. 53. Zakona o radu može se govoriti jedino u slučaju kada zaposleni takav rad obavlja kod svog poslodavca u ovom slučaju u svojoj ustanovi u kojoj je u radnom odnosu.
Radno vreme zaposlenog u ustanovi regulisano je čl. 159. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kroz 40-časovnu radnu nedelju na sledeći način:
„Puno radno vreme zaposlenog u ustanovi iznosi 40 sati nedeljno.
Nepuno radno vreme zaposlenog u ustanovi, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.
Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.“
Članom 160. istog zakona regulisana je norma neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika na sledeći način:
„U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada nastavnika je:
1) 24 školska časa (u daljem tekstu: čas) neposrednog rada sa učenicima, od čega 20 časova nastave obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti, s tim da se neposredni rad do 24 časa dopunjuje drugim aktivnostima (dopunski, dodatni, individualni, pripremni rad i drugi oblici rada) u skladu sa nastavnim planom;
2) 26 časova nastave sa učenicima za nastavnike praktične nastave;
3) 20 časova radnog vremena za nastavnika u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju koji izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa učenicima;
4) 20 časova radnog vremena za nastavnika razredne nastave u školi za obrazovanje odraslih koji izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa učenicima/polaznicima.
U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada vaspitača je:
1) 30 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u predškolskoj ustanovi;
2) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u pripremnom predškolskom programu, u poludnevnom trajanju u predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi;
3) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom na ostvarivanju različitih programa i oblika, u poludnevnom trajanju u predškolskoj ustanovi.
Vaspitač u školi sa domom u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje ostvaruje 30 sati neposrednog vaspitnog rada sa učenicima.
Stručni saradnik u ustanovi u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje ostvaruje 30 sati svih oblika neposrednog rada sa decom, učenicima, nastavnicima, vaspitačima, pedagoškim asistentima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika i drugim saradnicima.
Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada.
Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da budu različiti u okviru radnih nedelja.
Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godišnjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno može rasporediti na druge izvršioce, propisuje ministar.
Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova.
Nastavniku koji nema punu normu časova, raspoređivanje časova iz stava 8. ovog člana, smatra se dopunom norme.“
Dakle, pomenutim rešenjem o strukturi radne nedelje direktor nastavniku pored neposrednog rada sa učenicima, određuje i satnicu za pripremu nastave, razgovor sa roditeljima, pedagošku dokumentaciju, dežurstva i dr. Za slabo upućene to bi značilo da nastavnik pored časova koje drži ima još veliki broj obaveza i poslova koji često nisu vidljivi, a sve u okviru 40-časovne radne nedelje. Što je regulisano posebnim podzakonskim aktima kojima se reguliše pedagoška norma, a o kojima će biti reči kasnije u tekstu.
Članom 11. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Sl. glasnik RS”, broj 21/2015, 16/2018-sporazum, 8/2019-sporazum i 92/2020) regulisan je prekovremeni rad na sledeći način:
„Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, i to u slučaju:
1) više sile,
2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit,
3) obavljanja završnog i prijemnog ispita,
4) zamene privremeno odsutnog zaposlenog do pet radnih dana u mesecu,
5) izvršavanja drugih poslova – kada je neophodno da se u određenom roku završi posao.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uvećane plate u skladu sa zakonom.“
Dakle, u konkretnom slučaju prekovremeni rad je propisan u tačno određenim slučajevima i ni jedan od njih se ne odnosi na rad preko pune norme nastavnog kadra.
U skladu sa čl. 22. stav 1 tač 3) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika zaposleni ima pravo na dodatak na platu za prekovremeni rad – 26% od osnovice.
Stavom 2,3 i 4 navedenog člana je propisano:
„Poslodavcem, u smislu ovog člana ugovora, smatra se predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, visokoškolska ustanova (uključujući i naučne institute u sastavu univerziteta) i ustanove učeničkog i studentskog standarda na teritoriji Republike Srbije i to kao ustanove koje su utvrđene odgovarajućom mrežom ustanova kao planskim aktom koji donosi osnivač, odnosno konkursom koji se raspisuje svake školske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajućim zakonom, imajući u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava.
U slučajevima rada preko pune norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, plata se uvećava po času, a vrednost časa se izračunava tako što se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesečnim brojem časova redovne nastave.
Osnovica za obračun dodataka na platu iz stava 1 ovog člana je proizvod osnovice za obračun plate i koeficijenta iz propisa kojim se utvrđuju koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.“
Pravilnikom o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi (“Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 2/92 i 2/2000) utvrđuje se norma časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi, okviru 40-časovne radne nedelje.
U skladu sa pomenutim Pravilnikom rad nastavnika raspoređuje se na:
1. izvođenje obavezne nastave;
2. obavljanje popravnog, razrednog i drugih ispita;
3. neposredni rad sa učenicima u izbornoj nastavi i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada;
4. pripremanje i planiranje nastave; i
5. ostale poslove.
Članom 3 Pravilnika o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi je propisano:
„Nastavnik ima 24 časa nedeljno neposrednog rada sa učenicima.
Nastavnik razredne nastave ima do 20 časova obavezne nastave nedeljno, saglasno nastavnom planu i programu.
Nastavnik predmetne nastave ima 20 časova, a nastavnik predmeta jezika i književnosti i matematike ima 18 časova obavezne nastave nedeljno.
Nastavnik stranog jezika kao izbornog predmeta, u III i IV razredu ima 20, a u ostalim razredima 18 časova nastave nedeljno.
Nastavnik koji nastavu izvodi individualno sa učenicima ima 22 časa obavezne nastave nedeljno.“
Član 4 Pravilnika glasi:
„Nastavniku predmetne nastave može se odrediti najviše 26 časova obavezne nastave nedeljno u toku jedne školske godine, ukoliko se konkursom ne može obezbediti nastavnik koji ispunjava propisane uslove.“
Članom 9. Pravilnika je propisano:
„Nastavnik može imati i veći broj od 24, odnosno 26 časova nastave nedeljno, utvrđeni u čl. 3 i 4 ovog pravilnika. Ako nastavnik ima veći broj od propisanih časova obavezne nastave, neće obavljati druge poslove iz člana 5 ovog pravilnika, tako da mu ukupan broj časova ne prelazi 40 časova rada nedeljno.“
Pravilnikom o pedagoškoj normi svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika i stručnih saradnika u srednjoj školi (“Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 1/92, 23/97, 2/2000 i 15/2019) utvrđuje se pedagoška norma svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika i saradnika u srednjoj školi u okviru 40-časovne radne nedelje i godišnja norma rada u ostvarivanju nastavnog plana i programa.
Navedeni Pravilnik kojim se reguliše pedagoška norma nastavnika u srednjoj školi na drugačiji način reguliše normu kroz navođenje godišnjeg fonda časova.
Članom 5. Pravilnika je propisano:
„Ukupan rad nastavnika od 1760 časova godišnje ostvaruje se u 44 radne nedelje.
Neposredan rad sa učenicima ostvaruje se u 39 radnih nedelja sa 1560 časova godišnje svih oblika obrazovno-vaspitnog rada, od čega nastavnici teorijske nastave i nastavnici teorijske nastave sa vežbama sa 936 časova obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada, a nastavnici praktične nastave sa 1092 časa.
U matematičkoj gimnaziji nastavnici teorijske nastave sa vežbama iz matematičkih, informatičkih predmeta i fizike imaju 468 časova godišnje obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada.
U filološkoj gimnaziji nastavnici teorijske nastave iz srpskog jezika, književnosti, živih stranih i klasičnih jezika, retorike i uvoda u opštu lingvistiku imaju 468 časova obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada.“
Članom 6 je propisano:
„U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 20 časova teorijske nastave ili teorijske nastave sa vežbama, (najmanje 700 časova nastave godišnje), odnosno 24 časa vežbi u bloku (najmanje 840 časova godišnje).
U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 18 časova iz predmeta srpski jezik, odnosno jezik narodnosti, matematika i strani jezik (odnosno najmanje 630 časova nastave godišnje) i dva časa nedeljno za ispravku pismenih zadataka.
U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 26 časova praktične nastave (najmanje 910 časova godišnje), odnosno 28 časova praktične nastave u bloku (najmanje 980 časova godišnje).
U okviru nedeljnog punog radnog vremena u matematičkoj gimnaziji nastavnik ima nedeljnu normu časova: 12 iz matematičke grupe predmeta, informatike i računarstva i fizike.
U okviru nedeljnog punog radnog vremena u filološkoj gimnaziji nastavnik ima nedeljnu normu časova: 12 iz srpskog jezika, književnosti, živih stranih i klasičnih jezika, retorike i uvoda u opštu lingvistiku.
U okviru nedeljnog punog radnog vremena u odeljenjima koja ostvaruju nastavni plan i program za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku nastavnik ima nedeljnu normu časova: 16 iz predmeta primene računara, programiranja, računarskih sistema, operativnih sistema i računarskih mreža, objektno orijentisanog programiranja, baza podataka, programskih paradigmi i veb programiranja.“
Ostalim članovima pravilnika reguliše se broj časova na nedeljnom i godišnjem nivou za dodatni odnosno dopunski rad, pripremni i društveno-korisni rad, odeljensko starešinstvo, nastava na fakultativnim predmetima, sekcije, pripremanje nastave, rad sa roditeljima i dr. u šta detaljnije nećemo ulaziti imajući u vidu da se u praksi najčešće krše odredbe o neposrednom radu nastavnika sa učenicima.
Prekovremeni, prekonormni ili rad preko pune norme
Problem koji je nastao u praksi je najčešći kod nastavnika matematike i jezika i književnosti, a najbolje vidljiv na primeru ovih nastavnika u osnovnoj školi kroz pomenuti Pravilnik o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi, te ćemo se na ovom mestu time baviti.
Kako se navodi u gore citiranim odredbama Pravilnika ovi nastavnici imaju 18 časova obavezne nastave nedeljno. Problem nastaje zbog činjenice što navedeni broj nije deljiv sa 4 ( koliko časova matematike nedeljno imaju učenici od petog do osmog razreda) te u praksi ovi nastavnici mogu imati 16 ili 20 časova obavezne nastave, u protivnom bi bilo potrebno da za sporna dva časa odeljenju navedeni predmet drži drugi nastavnik, što je svakako besmisleno.
U praksi se nailazi na rešenja o strukturi radne nedelje kojima se ovaj prekonormni rad želi prikriti smanjivanjem nekih drugih obaveza, da kada bi se podvukla crta na kraju broj časova ne prelazi 40. Nekada je to moguće, ali nekada predstavlja izigravanje propisanih pravila, npr. nastavniku se smanjuje broj časova za pripremanje i planiranje obavezne nastave i neposrednog rada. Broj tih časova propisan navedenim podzakonskim aktima je predviđen srazmerno broju časova obavezne nastave odn. neposrednog rada sa učenicima i ne može se broj časova obavezne nastave povećavati a da navedeno ne prati i broj časova za pripremu.
Jedno od „prihvatljivih“ rešenja na koje se naišlo u praksi je rešavanje gore pomenutog problema sa 20 časova obavezne nastave (iako je propisano 18) tako što zaposleni jedne godine dobije 20, a naredne 16, te se prve godine ne obračunava rad preko pune norme, a druge ne smanjuje zarada zbog manjeg broja časova. Dakle, zaposleni konstantno prima zaradu za pun fond časova, tj. 100% s tim što jedne godine radi preko pune norme, a godinu potom manje od pune norme i tako naizmenično.
Takođe, u praksi se nailazilo na rešenja o strukturi radne nedelje, najčešće u srednjim školama, gde je situacija dodatno komplikovana iskazivanjem fonda i na godišnjem nivou gde se u rešenju o strukturi obaveza nastavnika jasno može videti na nedeljnom nivou veći broj časova neposredne nastave od propisanog broja, ili veći broj ukupnih radnih obaveza od 40 časova nedeljno, a onda se takve cifre „ispeglaju“ u okviru godišnjeg fonda iako je i laiku jasno da se prostim sabiranjem časova po svakoj od obaveza dobija drugačiji broj od onog koji je prikazan za godišnji fond.
Imajući u vidu gore navedene odredbe, takav rad zaposlenog ne može biti prekovremeni rad i u skladu sa tim plaćati prema pravilima i u iznosu propisanom za isti, već se ima tretirati kao rad preko pune norme (formulacija koju koristi i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama) i koji se kao takav plaća u skladu sa čl. 22. stav 3 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
Na rešenje o strukturi i rasporedu obaveza u okviru radne nedelje u kom utvrde direktno ili indirektno veći broj časova od propisanih,a koje im nije priznato kao rad preko pune norme zaposleni imaju pravo žalbe školskom odboru u smislu čl. 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Skrećemo pažnju da je Vrhovni kasacioni suda u presudi Rev2 326/2015 od 24. septembra 2015. god. zauzeo stav da je u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja predviđena dvostepenost, što bi značilo da predmet sudske zaštite može biti samo konačna odluka poslodavca, odnosno odluka školskog odbora doneta povodom prigovora zaposlenog, dok odluka prvostepenog organa može biti predmet sudske zaštite samo u slučaju ako je protiv nje podnet prigovor o kome drugostepeni organ nije odlučio.
U slučaju novčanog potraživanja u tužbenom zahtevu na ime uvećane plate zbog povećane pedagoške norme rok zastarelosti je tri godine od dana nastanka obaveze u smislu čl. 196. Zakona o radu.
Navedena problematika nije sporna u sudskoj praksi, tj. sud jasno navodi u svojim odlukama, čije činjenično stanje odgovara navedenom o uvećanoj normi nastavnika, da su osnovana potraživanja zaposlenog na ime uvećanja plate zbog povećanja pedagoške norme.
U nastavku će biti priložen izvod iz obrazloženja presude Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž1 1115/2015 od 22. jula 2015. god.
Skrećemo pažnju, iako je presuda doneta za vreme važenja starog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i prethodnog Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, navedeno je i sada primenljivo imajući u vidu da se relevantne odredbe nisu menjale po svojoj sadržini samo je drugačija numeracija relevantnih članova.
Takođe, Pravilnik o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS“- prosvetni glasnik broj 2/92 i 2/00) je i sada na snazi, nepromenjen u odnosu na trenutak donošenja ove presude.
„Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilja je radila kod tužene na radnom mestu nastavnika matematike.
Rešenjem o strukturi i rasporedu obaveza u okviru radne nedelje u školskoj 2010/2011 godini od 01.09.2010.godine tužilji je utvrđeno 20 časova redovne nastave, rešenjem od 30.09.2011.godine tužilji je za 2011/2012 godinu utvrđeno 24 časa redovne nastave, a rešenjem od 10.10.2012.godine tužilji je u okviru radne nedelje u školskoj 2012/2013 godini utvrđeno 20 časova redovne nastave. Protiv poslednjeg rešenja tužilja je podnela prigovor Školskom odboru zahtevajući da se rešenje izmeni tako što će se 18 časova nedeljno odrediti kao obavezna nastava,a da se 2 časa odrede kao prekovremeni rad i da joj se isplate kao dodatak na platu.
Tužilja je u školskoj 2010/2011 godini radila prekonormno 2 časa, školske 2011/2012 godine radila je prekonormno 6 časova i školske 2012/2013 godine je radila prekonormno 2 časa, a tužena joj u spornom periodu časove prekonormnog rada nije obračunavala niti isplaćivala. Tužena je bila u mogućnosti da u spornom periodu preraspodeli časove prekonormnog rada, ali ovu preraspodelu tužena nije izvršila odnosno direktor tužene nije raspisao konkurs za nastavnika matematike koji bi radio broj časova koji je prevazilazio zbir nedeljne obaveze nastave tužilje.
Odredbom člana 136 stav 1 tačka 1 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“ broj 72/2009 i 52/2011) propisano je da u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje nastavnik izvodi nastavu 20 časova i 4 časa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, inividualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnim zakonom) – 60% radnog vremena, a nastavnik praktične nastave 26 časova.
Odredbom člana 136 stav 5 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da kada škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše 6 časova nastave sedmično iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine, koji rad se ne smatra prekovremenim radom. Navedeni stav izmenjen je Zakonom o izmenama i dopunama ovog Zakona od 25.06.2013.godine („Službeni glasnik RS“ broj 55/13) i propisano da se ovaj rad smatra radom preko pune norme časova.
Odredbom 3 Pravilnika o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS“- prosvetni glasnik broj 2/92 i 2/00) propisano je stavom 1 da nastavnik ima 24 časa nedeljno neposrednog rada sa učenicima. Nastavnik razredne nastave ima 20 časova, saglasno nastavnom planu i programu (stav 2). Nastavnik predmetne nastave ima 20 časova, a nastavnik predmeta jezika i književnosti i matematike ima 18 časova obavezne nastave (stav 3). Nastavnik stranog jezika, kao izbornog predmeta, u 3. i 4. razredu ima 20, a u ostalim razredima 18 časova nastave nedeljno (stav 4). Odredbom čl. 4 ovog Pravilnika propisano je da se nastavniku predmetne nastave može odrediti najviše 26 časova obavezne nedeljne nastave u toku jedne školske godine ukoliko se konkursom ne može obezbediti nastavnik koji ispunjava propisane uslove.
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, koji je stupio na snagu 21.09.2011.godine, čl. 22 st. 2 propisano je da u slučajevima povećanja pedagoške norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, plata se uvećava po času, a vrednost boda izračunava se tako što se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesečnim brojem časova redovne nastave.
Prvostepeni sud je imajući u vidu napred navedene odredbe, i po nalaženju ovog suda, pravilno našao da je tužilja u spornom periodu radila prekonormno na taj način što je držala po 2 odnosno 6 časova obavezne nastave nedeljno više nego što je to utvrđeno napred navedenim Pravilnikom, a da direktor tužene nije raspisao konkurs za nastavnika matematike koji bi radio broj časova koji je prevazilazio zbir nedeljne obaveze nastave tužilje, već je ove časove raspoređivao tužilji, a za koji rad joj tužena nije uvećavala platu shodno odredbi člana 22 st.2 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je direktor tužene navedenim rešenjima utvrdio fond od 20 odnosno 24 časova nastave nedeljno, suprotno odredbi člana 3 st.3 navedenog Pravilnika po kojima bi tužilja trebala da ima 18 časova obavezne nastave i time joj rasporedio po 2 odnosno 6 časova obavezne nastave više od propisane pedagoške norme utvrđene Pravilnikom, a pri čemu tužilji u navedneom periodu zbog povećane pedagoške norme tužena nije uvećavala platu, čime su osnovana potraživanja tužilje na ime uvećanja plate zbog povećanja pedagoške norme.
Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž1 1115/2015 od 22. jula 2015. god.“
Situacija sa nastavom za vreme epidemije COVID 19 koja još uvek traje je nešto drugačija.
Naime, u određenim periodima, a zbog poštovanja epidemioloških mera određeni broj nastavnika je držao redovan broj časova jednoj grupi da bi potom nakon toga držao drugoj grupi (što se naročito odnosi na učitelje), a zatim imao obaveze u pogledu onih učenika koji su odabrali online nastavu.
Tako se u navedenom periodu, a još uvek aktuelnom, u rešenjima o strukturi radne nedelje i na godišnjem nivou može naći među pobrojanim vrstama poslova nastavnika i određeni broj sati rada sa učenicima koji su odabrali online nastavu. Sam način imenovanja ove obaveze i broj navedenih sati ili minuta je potpuno irelevantan. Ono što je ključno, a što otvara prostor za podnošenje tužbe je činjenica da navedena satnica ne ulazi u ukupan broj sati na nedeljnom (40-časovna radna nedelja) ili godišnjem nivou, što ukazuje da se radi o neplaćenom radu.
Kako se u konkretnom slučaju radi o radu u okviru iste ustanove, a razlog za takvo povećano radno angažovanje se može podvesti pod višu silu (epidemija izazvan a COVIDOM 19), navedeni rad bi se mogao smatrati prekovremenim u kom slučaju bi zaposlenom pripadao dodatak na platu u smislu čl. 22. stav 1 tač 3) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
U skladu sa čl. 11. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, poslodavac je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uvećane plate u skladu sa zakonom. Međutim, Zakon o radu obavezu izdavanja ovakvog rešenja izričito ne propisuje iako se u praksi ono donosi.
Podsećamo, članom 274. Zakona o radu propisana je novčana kazna za poslodavca koji zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama Zakona.
Umesto zaključka
Imajući u vidu sve navedeno, jasno je da se navedenim postupanjem direktora ustanova, verovatno po preporuci nadležnog ministratsva, otvara prostor za ogroman broj tužbi zaposlenih u prosveti kojima nije plaćen rad preko pune norme.
Ovaj broj potencijalnih sporova bi se mogao meriti i desetinama hiljada, imajući u vidu broj prosvetnih radnika na nivou države, kao i činjenicu da je ako ne svima ono barem većini, u periodu COVID 19, a na osnovu rešenja o strukturi radne nedelje, dodeljen određen broj sati na nedeljnom nivou za održavanje online nastave mimo one klasične neposredne u okviru škole, koja nije uzeta u obzir u okviru 40-časovne radne nedelje, te predstavlja neplaćeni rad. Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za tri godine, situacija izazvana aktuelnom epidemiološkom situacijom traje gotovo godinu ipo i ne nazire joj se kraj.
Uzrok svih ovih problema je neusklađenost propisa. Pisci posebnih zakona nikako da shvate šta znači krovni zakon u oblasti radnih odnosa, te da je Zakon o radu krovni zakon u oblasti radnih odnosa i da zaposleni u obrazovanju nisu ništa drugo do zaposleni u smislu Zakona o radu, te da moraju imati ista prava i obaveze kao i drugi, a eventualne specifičnosti koje postoje se moraju upakovati u okvire koji važe za sve. U tom slučaju ne bi bilo ovakvih slučajnih ili namernih neregularnosti. Ovako, još jednom će novcem poreskih obveznika biti plaćano nečije nezakonito ponašanje, pre svega kroz enormne sudske troškove za ovu epidemiju neplaćenog rada.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
Napomena: Tekst prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska Kancelarija”, broj 82 jun 2021. god.
