Iako je prošlo mnogo vremena od kako je prekršajni nalog u ovom obliku uveden u naš pravni sistem, on izgleda i dalje zbunjuje službe i ovlašćena lica koja su ovlašćena za izdavanje istog. Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Šta je to prekršajni nalog?“, u kojima ću pokušati da ukažem na neke „greške“ koje izdavaoci prekršajnih naloga namerno ili iz neznanja čine, a koje za rezultat mogu imati da učinioci prekršaja koji su zaista krivi prođu nekažnjeno. Inače, ova serija tekstova je nastala na osnovu stručnog komentara „Kako se pravilno izdaje prekršajni nalog?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 86, oktobar 2021. god.
O greškama kod izdavanja prekršajnih naloga u širem smislu nezakonitosti postupka, pisao sam u mnogim tekstovima. U ovim komentarima ću se baviti nekim konkretnim nepravilnostima koje ovlašćena lica čine pri izdavanju prekršajnih naloga, dakle proceduralnim greškama koje nalog čine nezakonitim.
Inače, sve ograde i napomene date u tekstu „ Šta je to prekršajni nalog?“ (namera, motiv, svrha i manir pisanja teksta, odsustvo namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto, itd.) važe i ovde. Tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu (ili će biti uskoro).
U komentaru „Šta je to prekršajni nalog?“ bavio sam se pojmom, sadržinom te delima za koja se izdaje prekršajni nalog. Na kom mestu se može izdati i kako se uručuje, odnosno dostavlja prekršajni nalog objasnio sam u „Gde se izdaje i kako se dostavlja prekršajni nalog?“. Pitanjima forme, odnosno najčešćim proceduralnim greškama kod izdavanja prekršajnog naloga pozabavio sam se u komentaru „Zašto je kod prekršajnog naloga važna forma?“. A na koji način prekršaj za koji se izdaje prekršajni nalog uopšte može biti otkriven razmatrao sam u „Kako se otkriva prekršaj za koji se izdaje nalog?“ A ovde ću se pozabaviti pitanjima kome se može izdati nalog i ko može izdati nalog.
1. Kome se može izdati prekršajni nalog?
Prekršajni nalog se može izdati i pravnim i fizičkim licima, u zavisnosti kako su prekršaj i njegov učinilac definisani propisom.
Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, u članu 168.predviđa, da se za svakog učinioca prekršaja izdaje poseban prekršajni nalog, te da se prekršajni nalog ne može izdati maloletniku. Ako po ovom zakonu nema uslova za izdavanje prekršajnog naloga u odnosu na pravno ili odgovorno lice, protiv oba lica biće podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Ono što je bitno napomenuti, pri izdavanju prekršajng naloga mora se voditi računa o samom prekršaju, o tome ko uopšte može odgovarati za konkretni prekršaj. Najčešće se greši kada se izriču kazne pravnim licima za radnje koje po zakonu i logici stvari mogu učiniti samo fizička lica. To je greška koju najčešće prave pripadnici saobraćajne policije i komunalne milicije. Znači, u ZOP i propisu kojim je sankcija za prekršaj propisna mora se potražiti odgovor na pitanje da li se neko uopšte može kazniti za konkretni prekršaj. O navedenom sam pisao recimo u tekstu „Prekršajni postupak bez osnova i protiv pogrešnih lica“ i drugim tekstovima o radu saobraćajne policije i komunalne milicije.
Tako recimo, odgovornost pravnog lica za prekršaje u vezi parkiranja i zaustavljanja vozila, u najvećem broju slučajeva uopšte ne može da postoji zbog pravila o krivici. Jer, pravno lice je po članu 27. ZOP odgovorno za prekršaj samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, ako postoji direktna naredba, propuštanje dužnog nadzora i ako su preduzete sve radnje koje su na osnovu zakona, drugog propisa ili akta trebale biti preduzete da bi se sprečilo izvršenje prekršaja i sl. O ovome sam više pisao u komentaru „Odgovornost pravnog lica i odgovornog lica u njemu za konkretno izvršeno delo“.
2. Ko može izdati prekršajni nalog?
Najkraće rečeno, samo onaj ko je na to ovlašćen. Pri tome, pitanje nadležnosti za procesuiranje prekršaja je veoma bitno.
Naime, ZOP u članu 87. koji govori o zakonitost u izricanju sankcija, kaže da prekršajnu sankciju može izreći samo nadležni sud koji vodi prekršajni postupak adaizuzetno novčanu kaznu prekršajnim nalogom može izreći ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice, u skladu sa zakonom.
Definiciju ovlašćenog organa u smislu procesuiranja prekršaja imamo u članu 179. ZOP. Tamo se kaže, ovlašćeni organi su: organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni. Tako recimo, saobraćajna policija je nadležna za kažnjavanja prekršajnim nalogom za saobraćajne prekršaje propisane Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i i 128/2020-dr.zakon). Prema Zakonu o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019), komunalna milicija je organ lokalne (gradske) uprave nadležan u oblastima i pitanjima komunalne delatnosti, te komunalni milicionar možeizdati prekršajni nalog, kada je za to ovlašćen zakonom, drugim propisom i opštim aktom jedinice lokalne samouprave, ali isključivo za povrede komunalnog reda. Takođe, inspektori mogu izdavati prekršajne naloge u svom domenu.
3. Umesto zaključka
Za kraj, samo ću izneti sopstvene utiske a ostavljam svakome ko ovo pročita ovaj i povezane tekstove da donese sopstvene zaključke i sud o svemu. Teza koju odavno zastupam je da, nasuprot uvreženom mišljenju, glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje. Ono što se čini kod nas pri izdavanju prekršajnih naloga i uopšte u prekršajnim postupcima, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima nama a pogotovo onima protiv kojih je pokrenut neki prekršajni postupak želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
