Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 82, jun 2021. Inače, tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Kad god pomislim da sam sve video i čuo, Komunalna policija(po novomKomunalna milicija) grada Beograda, me uvek i iznova iznenadi (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima. Iako se u radu svih komunalnih policija/milicija koje su formirane na teritorijama lokalnih samouprava u RS čine slične ili druge greške, u ovom tekstu mislim isključivo na kumunalnu miliciju grada Beograda i rad te službe. U praksi navedene službe postoji jedna vrsta pismena, nazvanog „Obaveštenje“ (u daljem tekstu: obaveštenje), čija je pravna priroda nejasna s obzirom na njegovu sadržinu. A još nejasnije su procesne i druge posledice koje isto proizvodi.
Formom ovog obaveštenja i nelogičnostima u vezi s tim, bavio sam se u tekstu „O čemu to komunalna milicija obaveštava građane?“. U komentaru „Šta je pravna priroda obaveštenja komunalne milcije?“, analizirao sam pravu prirodu ovog obaveštenja. Ovde ću se pozabaviti pitanjem, da li obaveštenje može zameniti prekršajni nalog?
Inače, sve ograde i napomene date u tekstu „O čemu to komunalna milicija obaveštava građane?“ (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovde.
Inače, sastav pismena čija je pravna priroda nejasna vrše i pripadnici saobraćajne policije, čime sam se bavio u tekstu „Da li je moguće izreći kaznu pozivom?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 83-84, jul/avgust 2021. god., odnosno tekstovima nastalim od njega: „Koja je pravna priroda poziva za dostavljanje podataka?, Može li poziv zameniti prekršajni nalog?“ i „Kome se i šta može nuditi u pozivu za dostavu podataka?“.
1. Izdavanje prekršajnog naloga
Način i postupak izdavanja prekršajnog naloga propisuje Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, koji u članu 168. kaže da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu a da ako po ovom zakonu nema uslova za izdavanje prekršajnog naloga u odnosu na pravno ili odgovorno lice, protiv oba lica biće podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice će izdati prekršajni nalog ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti otkrio na jedan od propisanih načina (član 169. ZOP):
1) neposrednim opažanjem policijskog službenika ili ovlašćenog službenog lica prilikom kontrole, nadzora i pregleda, kao i uvidom u službenu evidenciju nadležnog organa;
2) uvidom u podatke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje;
3) prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora pregledom dokumentacije, prostorija i robe ili na drugi zakonom propisan način.
Sadržina prekršajnog naloga propisana je članom 170. ZOP, prema kome se isti izdaje u pisanoj formi.
U članu 171. ZOP određeno je koje se sve pouke i upozorenja moraju dati u prekršajnom nalogu, dok je članom 172. uređeno dostavljanje prekršajnog naloga. Prekršajni nalog se sastoji od originala i dve kopije. Original se uručuje licu protiv koga se izdaje prekršajni nalog, a kopije zadržava organ koji izdaje prekršajni nalog. Prekršajni nalog se uručuje prisutnom licu za koga se smatra da je učinilo prekršaj u momentu otkrivanja prekršaja. Ako je lice za koga se smatra da je učinilo prekršaj odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa, u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Prema članu 173. ZOP lice protiv koga je izdat prekršajni nalog prihvata odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga, čime se oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne, a ako to lice u navedenom roku ne plati izrečenu kaznu ili ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje, smatraće se da je prihvatilo odgovornost propuštanjem, a prekršajni nalog će postati konačan i izvršan. Ovo lice takođe može prihvatiti odgovornost za prekršaj i nakon isteka navedenog roka ako pre postupka izvršenja dobrovoljno plati celokupan iznos izrečene novčane kazne.
A član 174. ZOP predviđa da, ukoliko lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ne prihvata svoju odgovornost može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu.
2. Kako i gde se kažnjava prekršajnim nalogom?
A čak i da obaveštenje može predstavljati prekršajni nalog, sporan je postupak izdavanja. Odnosno, sporna je praksa komunalne milicije da prekršajne naloge sastavlja na drugom mestu, umesto na licu mesta kako je propisano.
Tekst Odluke o komunalnoj policiji u članu 13. predviđao je da komunalni policajac izdaje prekršajni nalog u skladu sa odredbama ZOP. To isto predviđa i i član 11. Odluke o komunalnoj miliciji
Član 16. Zakona o komunalnoj policiji („Sl. glasnik RS“, broj 51/2009)je predviđao, da komunalni policajac može izreći mandatnu kaznu, kada je za to ovlašćen propisom. A mandatna kazne se po pravilu izriču na licu mesta. A član 12. Odluke o komunalnoj policiji („Sl. list grada Beograda“, br. 6/2010, 23/2013, 118/2018 i 26/2019), koji daje ovlašćenje komunalnom policajcu da izda prekršajni nalog, je do izmena iz 2018. glasio malo drugačije, i predviđao je da ako komunalni policajac ustanovi povredu komunalnog reda, može izreći novčanu kaznu na licu mesta, u svim slučajevima u kojima je to ovlašćenje propisom grada predviđeno za nadležnu inspekciju. I Zakon o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019), sadrži ove odredbe, malo drugačije napisane, ali čija je suština ista.
Dakle, bilo je precizno određeno kada i gde se može izreći mandatna kazna odnosno izdati prekršajni nalog. Ali i bez toga, svima koji poznaju odredbe ZOP, jasno je kada se i gde može izdati prekršajni nalog. Ako je učinilac prisutan novčana kazna se izriče na licu mesta izdavanjem prekršajnog naloga po ZOP, koji se odmah i uručuje okrivljenom licu, a ako je lice za koga se smatra da je učinilo prekršaj odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa, u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Ali sve navedene odredbe ZOP koje se odnose na situaciju kada učinilac nije prisutan na licu mesta, govore samo o dostavljanju prekršajnog naloga, nijedna ne kaže gda se i kada isti može sastaviti. Čak, i kada je za sastavljanje istog potrebno saznanje o identitetu lica koje se sumnjiči za prekršaj, kada bi nalog mogao biti sastavljen kasnije a ne na licu mesta, sve druge radnje (sastavljanje zapisnika, prikuplanje dokaza…) moraju biti izvršene na licu mesta a ne naknadno.
A opet, član 63. Odluke o komunalnom redu („Sl. list grada Beograda“, br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020, 89/2020, 106/2020, 138/2020 i 152/2020) zbog čijeg se kršenja i sprovodi postupak, je decidan i kaže, kada komunalni policajac ustanovi povredu komunalnog reda propisanog ovom odlukom, pored ovlašćenja koja su utvrđena zakonom, ovlašćen je da:
– izriče i naplaćuje novčanu kaznu na licu mesta u skladu sa odredbama ove odluke,
– podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo i
– obavesti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Znači, prekršajni nalog za opisanu radnju može se izdati samo na licu mesta. Ostaje sporno, kako da se isti naplati na licu mesta.
Ovo sve je bitno, jer nepravilno i nezakonito sproveden postupak ne može dovesti do zakonitog kažnjavanja, a to se izgleda konstantno prenebregava. Nije bitno samo da li se nešto desilo već i sam postupak (procedura) u kome se to konstatuje i kažnjava za isto. Podsetiću, u članu 174. ZOP, zakonodavac je upotrebio formulaciju “odlučivanje o prekršajnom nalogu” što znači da sud ne odlučuje samo o postojanju prekršaja već i o samom nalogu (zakonitosti istog), odnosno postupku u kome je isti izdat.
E zato, čak i da obaveštenje nekako volšebno može zameniti prekršajni nalog, moraju biti ispoštavana sva ostala pravila procedure, a ne navesti samo odredbe o prihvatanju odgovornosti, što je u suštini manipulacija postupkom i uticaj na potencijalno okrivljeno lice (stavljanje u izgled benefita ako dobrovoljno prizna).
Jer podsećam, član 13. Odluke o komunalnoj policiji kaže da komunalni policajac mora sačiniti i zapisnik u kome konstatuje povredu propisanog reda koja čini pravno obeležje prekršaja. Nešto slično predviđa i član 12. Odluke o komunalnoj miliciji, prema kome pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica zatečenog u vršenju prekršaja komunalni milicionar sačinjava zapisnik u kome konstatuje povredu propisanog reda koja čini pravno obeležje prekršaja, identifikacione podatke lica zatečenog u prekršaju, izjavu i potpis lica zatečenog u prekršaju, kao i konstataciju za slučaj odbijanja potpisa zapisnika. Kada učinilac prekršaja nije zatečen na licu mesta, komunalni milicionar službenom beleškom konstatuje povredu propisanog reda koja čini pravno obeležje prekršaja.
A taj zapisnik inače mora biti dostavljen uz prekršajni nalog što znači i uz ovo obaveštenje ako se njime izriče kazna, što komunalna milicija po pravilu zaboravlja da učini. Svi dokazi prikupljeni u postupku moraju biti dostupni na uvid okrivljenima (zapisnik, fotodokumentacija, izjave svedoka…), da se vidi ko je i šta konstatovao, kada i kako.
3. Umesto zaključka
Dakle, kako god posmatrali, obaveštenje ni po formi, ni po obaveznoj sadržini a ni zbog obaveznog postupka, ne može predstavljati prekršajni nalog.
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje?
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke. Lični utisak, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji prime obaveštenje komunalne milicije, želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, gde je postupak proizvoljan, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
