U praksi se često dešava da zaposleni zasnuje radni odnos ugovorom o radu i da nakon nekoliko dana otvori bolovanje, odnosno bude privremeno sprečen za rad zbog bolesti. Takva privremena sprečenost koja je nastala na samom početku radnog odnosa otvara mnoga pitanja.
Opšte je poznato da zaposleni koji je u radnom odnosu ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu što je i regulisano čl. 104. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“,broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u daljem tekstu: Zakon, kao i na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad. Međutim, činjenica da je zaposleni recimo, posle tri dana od zasnivanja radnog odnosa otišao na bolovanje predstavlja problem poslodavcu zbog određivanja visine naknade zarade.
Ko prima naknadu zarade?
Naknada zarade zaposlenog koji je na bolovanju, odnosno privremeno sprečen za rad je regulisana čl. 115. Zakona, koji kaže:
“Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.“
U ovom komentaru akcenat se stavlja na privremenu sprečenost za rad prouzrokovanu bolešću ili povredom van rada, odnosno čl. 115. st.1. tačka 1) Zakona.
Kako se određuje visina naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad?
Visina naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, pored Zakona, regulisana je i čl. 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019), u daljem tekstu: ZZO, koji kaže da visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučajevima iz člana 73. stav 1. tač. 1) ovog zakona, koja se odnosi na privremenu sprečenost za rad usled bolesti ili povrede van rada, iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.
Prvo pitanje koje se postavlja u vezi sa naslovom jeste kako odrediti visinu naknade zarade ako je zaposleni tek počeo da radi, imajući u vidu da Zakon propisuje da se ona određuje najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
Odgovor na ovo pitanje možemo naći u mišljenju Ministarstva zdravlja, br. 011-00-95/2019-05 od 14. maja 2019. god. gde se navodi da je čl. 88. stav 3. ZZO, propisano da ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu iz stava 2. ovog zakona. Najviši osnov za naknadu zarade čini prosek najviših mesečnih osnovica na koji se plaća doprinos za mesece koji ulaze u prosečan iznos zarade.
Čl. 87. st. 2. ZZO je propisano da zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to:
1) osnovna zarada zaposlenog;
2) deo zarade za radni učinak;
3) uvećana zarada.
Čl. 88. ZZO je takođe propisano da ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu ni u jednom od 12 meseci koji prethode mesecu pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, osnov za naknadu zarade čini minimalna zarada utvrđena u skladu sa propisima kojima se uređuje rad, za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade.
U čl. 88. je sporan deo koji kaže da osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja i nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade, između ostalog, čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu. Da li to znači da se za određivanje visine naknade zarade licu koji je tek zasnovao radni odnos računa prosečna zarada koju je to lice ostvarilo kod nekog prethodnog poslodavca? Iako ZZO izričito ne propisuje, niti je sud zauzeo stav po ovom pitanju, može se izvući zaključak da je osnov za naknadu zarade prosečan iznos zarade čak i ako je ostvaren kod drugog poslodavca, što može biti problematično tehnički, kada govorimo o obavezi poslodavca u periodu koja pada na teret poslodavaca, jer taj prosečan iznos zarade kod prethodnog poslodavca može biti veći od zarade koju lice prima kod novog poslodavca.
Međutim, neretko se dešava da zaposleni koji je tek zasnovao radni odnos kod jednog poslodavca, je pre toga bio u radnom odnosu kod nekog drugog poslodavca i u toku trajanja tog radnog odnosa je takođe bio privremeno sprečen za rad. Sad opet nastaje problem, kako odrediti visinu naknade zarade i da li naknada zarade koju je to lice primalo zbog privremene sprečenosti za rad, dok je bio u radnom odnosu kod drugog poslodavca ulazi u prosečnu zaradu.
Za rešenje ove nedoumice neophodno je pogledati odredbe Zakona koje se odnose na zaradu. Zarada po članu 105. Zakona obuhvata sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.
Naknada zarade za vreme bolovanja propisana je članom 115. Zakona, odnosno nije izuzeta iz zarade, te prosečna zarada obuhvata i ovu naknadu.
Ali i ovde stoji činjenica, a to je da naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom.
U vezi sa ovim je i mišljenje Ministarstva zdravlja, br. 011-00-00072/2019-05 od 15. aprila 2019. god. u kojem se navodi da se iz zakonskih odredbi nedvosmisleno vidi koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenih, a u koja nisu nabrojana primanja po osnovu privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl., na osnovu čega se zaključuje da se pod zaradom smatraju i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl.
Minimalna zarada je regulisana Zakonom i ona se određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene Zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije i ona se ne može utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.
U praksi se često dešava da poslodavac donese odluku o uvođenju minimalne zarade i da nekoliko meseci nakon te odluke zaposleni bude privremeno sprečen za rad, pa se postavlja pitanje da li je u tom slučaju osnov za naknadu zarade zbog bolovanja minimalna zarada. Međutim, u ovoj situaciji rešenje je logično, jer Zakon kaže da se ista računa u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci što se i navodi u mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 110-00-265/2021-02 od 19. jula 2021. god., jer je između ostalog, osnov za obračun naknade zarade, zarada za efektivne časove rada.
Zaključak
Može se reći da se visina naknade zarade zaposlenog zbog privremene spečenosti za rad računa na tri načina, tačnije postoje tri osnova za naknadu zarade i to:
1) osnov naknade zarade je prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad,
2) kada zaposleni nije bio u radnom odnosu svih prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov je prosečan iznos zarade za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, i
3) kada zaposleni nije bio u radnom odnosu prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade je minimalna zarada za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade.
Ono što možemo zaključiti je da visina naknade zarade ne može biti niža od minimalne zarade, što je izričito i propisano Zakonom, bez obzira na koji način od gore navedenih će poslodavac računati, odnosno bez obzira na osnov za naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, prouzrokovane bolešću ili povredom van rada.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
