Javni tužilac, prema odredbbi čl.308. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US), može u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjjičenog i obustavi istragu ako:
1) delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;
2) je krivično gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
3) nema dovoljno dokaza za optuženje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će naredbom obustaviti istragu i o tome obavestiti osumnjičenog i oštećenog (član 51. stav 1.).
Da bi odgovorili na naslovno postavljeno pitanje, moramo poći od pravne regulative koja definiše pravnosnažno okončani krivični postupak i načelo ne bis in idem.
Odredbom člana 4. stav 1. protokola 7 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je propisano da se nikome ne sme suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.
Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 i 115/2021) propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, može se zaključiti, da naredba o obustavi istrage javnog tužioca ne predstavlja odluku o pravnosnažnom obustavljanju postupka, pre svega imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj postupa javni tužilac (član 296. do član 312. ZKP) koji sada istragu naređuje, sprovodi i odlučuje kada je ona završena u potpunosti, te da i nakon obustave istrage, odnosno završetka istrage, javni tužilac može ponovo da pokrene tu istu istragu, bez opasnosti da bi na taj način povredio načelo ne bis in idem.
Naime, nakon obustave istrage naredbom, jer nema dovoljno dokaza za optuženje, javni tužilac može da naredi dopunu istrage, budući da nijedna odredba ZKP ne ograničava tužioca da nakon završetka ili obustave istrage istu dopuni ili pokrene novom naredbom, kako bi prikupio dokaze za optuženje.
Iz navedenih razloga, možemo konačno zaključiti da naredba o obustavi istrage nije presuđena stvar u smislu odredbi člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, člana 4. stav 1. ZKP i člana 4. stav 1. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.