Ako pođemo od odredbi Ustava (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 i 115/2021) i to člana 62 možemo brzopleto izvesti zaključak da i vanbračni partner može naslediti imovinu svog umrlog vanbračnog partnera.
Naime, prema navedenoj odredbi Ustava:
Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.
Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.
Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene.
Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom.
Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.
Potvrdu ovakvog zaključka imamo i u odredbi čl 4. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015), koja odredba daje definiciju vanbračne zajednice i definiše prava i dužnosti vanbranih supružnika:
- Vanbračna zajednica je trajnija
- zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri).
- Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom. Porodični zakon izjednačava vanbračnog i bračnog partnera u pogledu prava i obaveza koje se odnose na izdržavanje i zajedničku imovinu, ali ne i u pogledu prava na nasleđivanje.
Međutim, nejasno iz kojih životnih motiva, Zakon o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015) ne predviđa mogućnost da se kao naslednik javi vanbračni partner ostavioca.
Dakle, vanbračni partneri se međusobno ne nasleđuju.
U celom Zakonu o nasleđivanju, zakonodavac u odredbi čl. 113 pominje vanbračnog partnera samo u odrebi koja propisuje “Ko ne može biti zaveštajni svedok”.
U odredbi čl.8 Zakona o nasleđivanju određen je krug zakonskih naslednika.
Prema toj odredbi:
Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Nasleđuje se po naslednim redovima.
Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.
Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
Naslednik može biti samo bračni drug, a vanbračni partner se uopšte ne pominje. Ovo sve dakle važi za zakonsko nasleđivanje.
Naravno, voljom vanbračnog partnera kao ostavioca, vanbračni partner može biti naslednik po osnovu testamenta-testamentalni naslednik.
Ukoliko nema testamenta, pitanje je šta ostaje vanbračnom partneru u smislu prava na imovinu preminulog vanbračnog partnera.
Načelno, vanbračni partner ima pravo na određeni deo zajedničke imovine stečene u toku trajanja vanbračne zajednice, ali bi visina tog dela morala da se dokazuje najverovatnije u parnici.
Konačan zaključak je da vanbračni partneri nisu zaštićeni u pogledu prava na nasleđivanje, ma koliko njihova vanbračna zajednica bila „trajna“ i ispunjavala sve ostale elemente koje naše pravo diktira. Njih sud ili Javni beležnik uopšte i ne poziva na ostavinsku raspravu povodom raspravljanja ostavine vanbračnog partnera.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.