Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Zašto pravno lice ne može biti kažnjeno za radnje vozača? – iliti Tumačenje propisa bez potrebe?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 95-96, jul-avgust 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je pravno shvatanje zauzeto većinom glasova svih sudija na odvojenim sednicama sedišta i odeljenja Prekršajnog apelacionog suda, održanim od 21. do 31. januara 2020. god., koje je delimično ispravno. Naime, ono što je zaključeno je negde tačno u formalno-pravnom smislu. Ovde nije samo pitanje da li je neko nešto pogrešno zaključio u krajnjem ishodu, već zašto je uopšte zauziman stav po iznetim pitanjima? Zakonske odredbe su sasvim jasne. Doduše, treba ih znati i razumeti šta u njima piše. Da li je potrebno „crtati“ neke stvari?
Na početku, pre analize, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno odnosno polno neutralno i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice). Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Konkretno pravno shvatanje u celini glasi:
„Upravljanje vozilom od strane vozača za vreme dok mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom protivno odredbi člana 178. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nije propisano kao prekršaj u odnosu na pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, kao vlasnika vozila, imajući u vidu da navedena materijalno pravna odredba nije sankcionisana ni jednom od kaznenih odredbi člana 326. i 327. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Naime, odredbom člana 327. stav 1. tačka 27. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (i stav 2. u vezi stava 1. istog člana) sankcionisano je postupanje pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu, samo protivno odredbi člana 178. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.“.
Dakle, zaključak možemo podeliti u dva dela:
- prvi, da nije propisano kao prekršaj u odnosu na pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu upravljanje vozilom od strane vozača za vreme dok mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom protivno odredbi člana 178. stava 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS;
- drugi, da je sankcionisano samo postupanje pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu, protivno odredbi člana 178. stav 1. ZOBS.
I da, prvi deo tvrdnje je u potpunosti tačan, drugi kontradiktoran. Ovde ću se pozabaviti prvim delom zaključka, dakle onime što je tačno, pitanjem zašto samo vozač može odgovarati za radnje upravljanja vozilom.
U tekstu „Da li pravno lice može odgovarati za upravljanje vozilom?“ ću se baviti granicama odgovornosti pravnih lica, odnosno pitanjem zašto pravno lice ne može odgovarati za radnje upravljanja vozilom.
1. Ko može upravljati vozilom?
Ovde je pre svega sporno to što se nepotrebno tumači nešto što je jasno onima koji poznaju pravila pravne struke i propise. A to su valjda neki preduslovi za obavljanje funkcije sudije za prekršaje. Ovde pre svega mislim na poznavanje Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP. A sudija koji se bavi saobraćajnim prekršajima mora poznavati i ZOBS.
Da bi bilo jasno o čemu govorim, najpre ću citirati odredbe ZOBS koje su tumačene.
Stav 4. člana 178. ZOBS glasi:
„Izuzetno od st. 1-3. ovog člana, vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu:
1) kada mu je odlukom nadležnog organa zabranjeno upravljanje,
2) kada je isključen iz saobraćaja.“.
Stav 1. člana 178. ZOBS glasi:
„Motornim vozilom, odnosno skupom vozila sme samostalno da upravlja vozač koji ispunjava propisane uslove i ima vozačku dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojim upravlja.“.
Članove 326. i 327. neću citirati u potpunosti, jer su predugački, a u njima zaista nije predviđeno da se pravno lice kao vlasnik vozila i odgovorno lice u pravnom licu, kažnjavaju zbog upravljanja vozilom od strane vozača za vreme dok mu traje mera zabrane upravljanja motornim vozilom.
Ali, tačkom 27) stava 1. člana 326. ZOBS predviđena je novčana kazna u iznosu od 60.000 do 800.000 din. za prekršaj pravnog lica koje postupi suprotno odredbi člana 178. stav 1, osim u slučaju kada je istekao rok važenja vozačke dozvole. St. 2. i 3. člana 326. ZOBS predviđena je novčana kazna od 6.000 do 50.000 din. za odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, odnosno organu jedinica lokalne samouprave.
Tačkom 35) stava 1. člana 327. ZOBS predviđena je novčana kazna u iznosu od 50.000 do 600.000 din. za prekršaj pravnog lica koje postupi suprotno člana 178. stav 1, kada je istekao rok važenja vozačkoj dozvoli više od 30 dana. St. 2. i 3. člana 327. ZOBS predviđena je novčana kazna od 5.000 do 30.000 din. za odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, odnosno organu jedinica lokalne samouprave.
Dakle, citirane odredbe uopšte ne govore o kažnjavanju pravnog lica (bilo kog, uključujući i organe uprave) kao vlasnika vozila i odgovornog lica u pravnom licu zbog upravljanja vozilom od strane vozača za vreme dok mu traje mera zabrane upravljanja motornim vozilom.
Dakle, za prvi deo zauzetog stava, za koji kažem da je tačan, bilo je dovoljno samo pročitati odredbe koje se tumače. Vozač kome je odlukom nadležnog organa zabranjeno upravljanje ili koji je isključen iz saobraćaja ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu za vreme trajajnja tih zabrana. To je jasno svakom ko ume da čita, jer to doslovce piše. Čak i da ne piše decidno negde, to nije moguće, jer je reč o radnji upravljanja vozilom za koju ne može biti kažnjeno pravno već isključivo fizičko lice. Jer, ovde se govori o vozaču kome je nešto zabranjeno.
A ko je vozač? Odgovor na to daje tačka 68) stava 1. člana 7. ZOBS, po kojoj, vozač je lice koje na putu upravlja vozilom. I po logici stvari, to može biti samo fizičko lice, jer radnju upravljanjaa vozilom ne može vršiti pravno lice. To je fizički i logički nemoguće. Uvek neko fizičko lice mora nešto fizički da čini u ime pravnog loca, znači i da upravlja vozilom.
2. Umesto zaklučka
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema?
Na kraju svojih komentara obično kažem da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, te da sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“ opisao na šta me sve zajedno podseća. A zašto je moj utisak takav jasno je nakon čitanja mojih komentara. U stvari, bar se nadam da je čitaocima jasno, onima koje ove teme zaista ineresuju. Onima čiji rad i tumačenja komentarišem, svakako nije, niti će biti jasno. Jer, da im je išta od ovog jasno, ja ne bih ni pisao sve ove komentare.
Kako god, ostaje nada da će u budućnosti neko od onih čiji rad komentarišem pročitati i ova razmatranja i, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji izlaze pred prekršajne sudove želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
