Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Kada i zašto se isplaćuje naknada za neiskorišćeni godišnji odmor?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze br. 3, avgust 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa.
Osnovnim pitanjima, na osnovu čega, kada i kome se isplaćuje ova naknada bavio sam se u komentaru „Zašto se isplaćuje naknada za neiskorišćeni godišnji odmor?“. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru.
Zašto krivica ipak jeste od značaja analizirao sam u „Da li je krivica od značaja kod naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor?“. Zašto pravo na ovu naknadu ne može postojati ako zaposleni nije radio u nekom periodu objasnio sam u tekstu „Da li je efektivan rad od značaja za naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?“. A da pravo na ovu naknadu može postojati i ako radni odnos još uvek traje pokazao sam u „Da li postoji osnov za naknadu zbog neiskorišćenog odmora ako radni odnos nije prestao?“. Fiskalnim aspektom bavio sam se u komentaru „Da li se porez i doprinosi plaćaju na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?“.
U ovom tekstu ću se pozabaviti time kakav je zaista karakter ove naknade po zakonu.
1. Kako država posmatra ovu naknadu?
U ovoj analizi fokus je na mišljenju resornog ministarstava, koje je veoma problematično po mom sudu. Reč je o Mišljenju br. 011-00-721/2016-02 koje je 7. oktobra 2016. god. izdalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), koje u celosti glasi:
„Članom 105. st. 1-3. Zakona, propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.
Prema tome, imajući u vidu navedeno, novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona o radu, ima karakter zarade.“
Dakle, po Ministarstvu novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora ima karakter zarade. Da li je napred rečeno baš tako?
Sad, i pored sve dobre volje kao neko kome je tumačenje propisa (interpretacija onog što piše u njima) primarno polje rada, sa gore iznetim zaključkom ne mogu se nikako složiti. Nije reč o filozofskim gledanjima već isključivo o tumačenju teksta propisa, dakle pravilima struke (i pravne nauke). Razmatram samo ono što je napisano i što se jedino može tumačiti. Ne znam šta je neko mislio, koja je bila ideja, i ne želim da pretpostavljam. Zato uvek i podsećam na osnovna pravila kod tumačenja napisanog. Tumači se ono što stvarno piše a ne ono što neko misli da je napisano.
Zašto je Ministarstvo dalo ovakvo mišljenje, biče jasno onima koji pročitaju „Da li se porez i doprinosi plaćaju na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?“. Ukratko, po mom viđenju. Ministarstvo je navedeni zaključak dalo ciljano, da bi Minstarstvo finansija imalo opravdanje za svoj pogled na temu, a sve u cilju naplate poreza i doprinosa na taj iznos.
A ono što je najnejasnije i najneobičnije u celoj priči je činjenica da je isto Ministarstvo ranije govorilo drugačije, recimo u svom Mišljenju br. 011-00-12/2015-02 od 4. juna 2015. god. gde je rečeno (citat):
„Prema tome, pravo na novčanu naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona može da ostvari samo zaposleni kome prestaje radni odnos. Imajući u vidu da zaposleni po ovom osnovu u toku trajanja radnog odnosa ne može da ostvari ovu novčanu naknadu, te da ona, u skladu sa Zakonom ima karakter naknade štete, ova naknada ne predstavlja deo zarade zaposlenog iz člana 105. Zakona.“.
O čemu je ovde reč? O lošem verbalizovanju, promeni stava ili možda zauzimanju stava prema trenutnim zahtevima?
2. Kakav je karakter ove naknade po zakonu?
Ministarstvo je sporni stav o karakteru novčane naknade zaposlenom zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora donelo pozivajući se na odredbe Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) – daljem tekstu: ZOR, prvenstveno na član 76. Inače, ovde nije ni potrebno povezivati sa ostalim propisima koji čine pravni sistem, nije potrebna shodna primena i izvođenje analogije, ZOR sadrži sve relevante odredbe. Član 76. ZOR glasi:
„U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“.
A podnaslov ispred člana 76. ZOR je: „Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor“.
Član 105. ZOR predviđa da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Dalje kaže, pod zaradom se smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, te primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14., člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. istog zakona.
A koja to primanja nisu zarada? Decidno je nabrojano u navedenim čanovima, i to su: učešće zaposlenog u ostvarenoj dobiti, naknada troškova rada i upotrebe sredstava za rad, naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu.
Sve je prilično jasno čini se, nije potrebno tumačiti. Ali, da se ipak upustimo u to.
Da prvo utvrdimo postavku stvari. Znači, u ovoj situaciji imamo zaposlenog kome prestaje radni odnos i koji nije iskoristio pripadajući godišnji odmor u celosti. Pri tome, po slovu trenutno važećeg zakona nebitno je iz kog razloga prestaje radni odnos zaposlenom niti da li ima krivice poslodavca.
Vratiću se na činjenicu da sam zakon na koji se Ministarstvo poziva (ZOR) decidno kaže da naknada za neiskorišćeni godišni odmor ima karakter naknade štete. Kako je i na osnovu čega je Ministarstvo zaključilo da ima karakter zarade? Neshvatljivo zaista. Kako neko tumačeći neku odredbu uspe da protumači da ona znači nešto drugo od onog što decidno piše u samoj toj odredbi? Ministarstvo izvodi nekakav postupak zaključivanja citirajući odredbe čl. 105. ZOR, ali opet je nejasno kako dolazi do spornog zaključka. Pretpostavljam da su pošli od odredbe da se zarada pored ostalog sastoji i od drugih primanja po osnovu radnog odnosa, odnosno da se pod zaradom podrazumevaju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja koja su decidno navedena da to nisu. Znači, jedino objašnjenje je da Ministarstvo ide logikom da ono što nije decidno rečeno da nije zarada ulazi u zaradu, što bi moglo da bude tačno da nije same odredbe zakona. Jer, čak i da prihvatimo ovu upitnu logiku, opet upadamo u drugu logičku zamku. Jer, član 76. ZOR počinje sa: „U slučaju prestanka radnog odnosa,…“,što će reći da imamo isplatu nečeg što se isplaćuje kada je radni odnos prestao (ili je postupak u toku, znači izvesno je da prestaje). A ako je prestao, onda ne može biti reči o nečemu što potiče iz radnog odnosa jer je isti prestao.
Inače, Konvencija Međunarodne organizacije rada (MOR) broj 132 o plaćenom godišnjem odmoru (Zakon o ratifikaciji iste objavljen je u „Sl. listu SFRJ“, br. 52/1973) – u daljem tekstu: Konvencija, ne reguliše direktno ova pitanja. Ista predviđa jedino pravo zaposlenog koje navrši minimalni radni staž da po prestanku zaposlenja dobije plaćeni odmor u srazmeri sa dužinom radnog staža ili naknadu umesto odmora. U druga pitanja (kao što je karakter ove naknade i poreski tretman iste) Konvencija ne ulazi. To prepušta zakonodavstvu zemalja potpisnica. A u ZOR je o tome sve jasno rečeno.
3. Implikacije upotrebljenog izraza na postojanje prava
Ovde ću pokazati kakve su implikacije izraza koji se upotrebljava na druge stvari, recimo na obračun poreza, što je detaljno objašnjeno u „Da li se porez i doprinosi plaćaju na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?“
Prvo i osnovno, pravni poredak jedinstven što u članu 4. kaže Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), a ponavlja i u članu 194, a to se stalno zaboravlja. A pisanje i tumačenje propisa je zanat koji ima svoja pravila. Ovde neću širiti temu i navoditi pravila tumačenja propisa, koga to zanima može pročitati komentar „Koliko je važno ono što piše u propisu?“, u kome sam pisao o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, te logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa.
Za razumevanje ove pričenije dovoljno samo usko stručno znanje (o pravu) već i poznavanje jezika (rečnik, gramatika, sintaksa i interpunkcija) i pravilne upotrebe istog. Zašto je ovo važno?
Da se vratimo na to šta je šteta i šta se na istu primenuje.
Šta je šteta? ZOR ne daje definiciju štete niti propisuje pravila u vezi njene naknade, logično, jer i nije zakon kojim to može biti regulisano. Sva pitanja u vezi naknade štete, kao i njenu definiciju daje Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“ 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020), u daljem tekstu: ZOO, koji ima poseban odeljak posvećen šteti, Odeljak 2, pod nazivom „PROUZROKOVANJE ŠTETE“.
Definiciju štete ZOO daje u članu 155. koji glasi:
„Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).“.
Na naknadu štete uticaj imaju i druge okolnosti (recimo krivica štetnika), što sam objašnjavao u „Da li je krivica od značaja kod naknade za neiskorišćeni godišnji odmor?“.
Kako god, ako sam zakon na koji se Ministarstvo poziva kaže da je u pitanju šteta, onda se vraćamo na to da je svaka šteta uvek samo šteta bez obzira iz kog odnosa potiče i da se na nju primenjuju pravila obligacionog prava.
Zakonodavac je u ZOR namerno upotrebio izraz šteta, to nije slučajnost. Kako se do toga došlo (prepisivanjem npr.) nije bitno. Važno je jedino razumeti implikacije izraza koji su upotrebljeni. Jer, ako se ova naknada ne definiše kao šteta, nema osnova za njenu isplatu. Jer, to nije potraživanje materijalne štete zbog umanjenja imovine, tj. nekakve izgubljene dobiti (neisplaćene zarade, troškova i sl.).
Naknada o kojoj govorimo ne može da se poredi sa naknadom izgubljene zarade (koja je isto naknada štete, o čemu sam takođe pisao u komentarima „Naknada izgubljene zarade kao naknada štete, Zašto se naknađuje razlika zarade kod nezakonitog otkaza?“ i „Šta se još isplaćuje uz naknadu izgubljene zarade?“) pa da se brani navedeni stav zbog povezivanja radnog staža. Ne, ovde je u pitanju šteta koja se direktno isplaćuje nekome jer mu nije omogućeno da se odmori, praktično, naknađuje se nematerijalna šteta koju nečiji organizam pretrpi usled nedostatka odmora po unapred preciziranim merilima. A merila su precizirana upravo da bi se izbeglo različito postupanje u praksi, prosto.
4. Umesto zaključka
Nadam se da sada počinje da biva jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisano na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“. Da bi sve bilo kristalno jasno, moraju do kraja biti pročitani svi povezani tekstovi.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
