Rad u smenama propisan je odredbom čl. 63. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), prema kojoj odredbi:
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.
Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.
Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Preraspodela radnog vremena propisana je odredbom čl.57. Zakona o radu, prema kojoj odredbi:
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Zakonska definicija definicija smenskog rada saglasna je definiciji sadržanoj u Direktivi Evropske Unije 2003/88/EC, koja nije neposredni izvor prava ali doprinosi njegovom tumačenju. Po toj definiciji, smenski rad je takav način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).
Tako na primer, smenjivanje zaposlenih na istim poslovima, prema unapred utvrđenom redosledu, 12 sati rada – 36 odmora – 12 sati rada, ili 12 sati rada-24 odmora-12 sati rada-48 odmora, znači da je u konkretnim slučajevima obavljan smenski rad.
Suština smenskog rada je dakle,u obavljanju poslova u različitim smenama, najmanje trećinu radnog vremena.
Bitno je bilo utvrditi pojam smenskog rada jer Zakon o radu u čl.108, pored ostalih osnova uvećanja zarade po osnovu rada (na dan praznika, noćnog rada i dr), predviđa uvećanje zarade i po osnovu rada u smenama.
Možemo izvesti zaključak da u smenama radi samo onaj zaposleni koji kod poslodavca, kod koga je rad organizovan u smenama, u toku meseca obavlja posao u različitim smenama najmanje trećinu radnog vremena, te ako zaposleni posao obavlja u istoj smeni u kojoj radi duže od punog radnog vremena, u isto vreme bez rotiranja smena, to onda nije primer smenskog rada koji bi bio osnov za uvećanje zarade po navedenoj odredbi Zakona o radu.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.