Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Zašto lekar i dalje ne može da bude kažnjen za primanje mita?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 98, oktobar 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Povod za pisanje navedenog komentara je situacija koja i dalje nije jasna (bar meni).Štaviše, većina ljudi u struci i ne shvata u čemu je problem. Na pitanje postavljeno u naslovu tog komentara, odgovor je jednostavan. Zato što se ništa nije promenilo od kada sam pisao komentar “Da li je poklon lekaru mito?” (prvobitno objavljen u časopisu Advokatska kancelarija broj 5, januar 2015. god.), u kome sam izneo stav da, prema trenutno važećim propisima davanje bilo kakvog poklona lekaru nije i nikako ne može biti krivično delo. Iz prostog razloga, jer postoji problem na polju formalnih pretpostavki, odnosno propisanosti dela zakonom.
I dalje tvrdim isto, te da iz istog razloga, lekar uopšte ne može da zahteva ni primi mito niti mu se mito može ponuditi i dati.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
U tekstu “Kako kazniti zdravstvenog radnika zbog korupcije?” objašnjavao sam za koja dela odgovara onaj ko čini koruptivne radnje u zdravstvu, te da se to kod nas smatra delima mita, propisanim Krivičnim zakonikom („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013,108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, uz objašnjenje šta je to primanje i davanje mita uopšte. Zašto lekar ne može da primi ili zahteva mito, tumačio sam u “Da li lekar uopšte može da primi ili zahteva mito?”. A u tekstu „Da li se mito može „poturiti“ lekaru ili bilo kome drugom?“ analizirao sam to da li se neko može “navući” da primi mito?
Ovde ću se pozabaviti osnovama, time šta uopšte predstavlja korupciju u zdravstvenoj delatnosti.
1. Šta predstavlja korupciju u zdravstvu?
Nikad nisam smatrao sebe stručnjakom za krivično pravo, ali se eto „pomalo“ razumem u nomotehniku, odnosno u pisanje i tumačenje propisa. Zato mi neke stvari naprosto ne „piju vodu“ (nisu logične).
Oni koji smatraju da je sve savršeno u smislu propisa, misle da je aktuelnim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, broj 25/2019) – u daljem tekstu: ZZZ, predupređena korupcija u zdravstvu. To ni izbliza nije tako. Doduše, ZZZ je malo bolji od prethodnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009-dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013-dr.zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 105/2017-dr.zakon i 113/2017-dr.zakon), koji se uopšte nije bavio ovim pitanjima.
ZZZ ima poseban deo „XXII. SUKOB INTERESA“. Citiraću oba člana iz tog dela, najpre član 234., koji je bitniji za ovu analizu:
„Korupcija, u smislu ovog zakona, je odnos koji se zasniva zloupotrebom obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.
Sukob interesa je situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite.
Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, članove njegove uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim.
Pod članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: supružnik ili vanbračni partner, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, član organa, odnosno stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom.
Lica iz stava 5. ovog člana, dužna su da preduzmu sve što je u njihovoj mogućnosti kako bi izbegli bilo kakvu situaciju sukoba interesa.
Na članove organa zdravstvene ustanove u javnoj svojini primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad Agencije za borbu protiv korupcije.
Ukoliko zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, odnosno član stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, ima sumnju u pogledu sukoba interesa ili prihvatanja poklona ili usluge u smislu stava 5. ovog člana, dužan je da o tome najkasnije narednog radnog dana obavesti etički odbor zdravstvene ustanove.
Etički odbor zdravstvene ustanove, osim nadležnosti iz člana 131. ovog zakona, nadležan je i za:
1) davanje saveta i smernica u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa i korupcije;
2) identifikovanje i smanjenje rizika za nastanak sukoba interesa i korupcije;
3) obuku i podizanje svesti zaposlenih o sprečavanju sukoba interesa i korupcije;
4) davanje mišljenja u slučajevima sumnje na sukob interesa i korupciju;
5) preduzimanje mera neophodnih za zaštitu lica koja su pružila informacije o slučajevima sukoba interesa i korupcije.
Postupanje lica iz stava 9. ovog člana suprotno odredbama ovog člana, predstavlja povredu radne obaveze, koja povlači disciplinsku odgovornost.
O sumnji na sukob interesa, etički odbor zdravstvene ustanove odmah obaveštava direktora zdravstvene ustanove u javnoj svojini, radi pokretanja disciplinskog postupka, kao i nadležnu komoru zdravstvenih radnika.
Sumnja na korupciju prijavljuje se etičkom odboru zdravstvene ustanove, odnosno tužilaštvu ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom.
Etički odbor zdravstvene ustanove u javnoj svojini podnosi nadzornom odboru zdravstvene ustanove izveštaje o svom radu u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa najmanje dva puta godišnje.“.
Član 235. ZZZ kaže:
„Davanje donacije zabranjeno je ukoliko je ona namenjena organu koji vrši nadzor, inspekcijski nadzor, odlučuje o pravima, obavezama i interesu donatora ili na bilo koji način stupa u poslovni ili neki drugi odnos sa tim licima.
Davanje donacija je dozvoljeno ukoliko je isključena mogućnost neprikladnog uticaja, odnosno ukoliko ne postoji pretpostavka ili mogućnost takvog uticaja.
O prijemu donacija i upravljanju donacijama odlučuje direktor zdravstvene ustanove u javnoj svojini.“.
2. Šta su zdravstvena delatnost i zaštita?
Kako je korupcija u ZZZ definisana kao odnos koji se zasniva zloupotrebom obavljanja zdravstvene delatnosti i poslova zdravstvene zaštite, u cilju sticanja neke koristi, moramo da vidimo šta ZZZ podrazumeva pod pojmovima zdravstene delatnosti i zaštite.
Zdravstvena zaštita prema članu 2. ZZZ, je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva, sa ciljem ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana, a obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja državljana RS (odnosno njenih građana), sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno, delotvorno i efikasno lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju.
A zdravstvena delatnost u smislu člana 5. ZZZ je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja se sprovodi kroz sistem zdravstvene zaštite, koji prema članu 6. ZZZ čine zdravstvene ustanove, visokoškolske ustanove koje izvode akreditovane studijske programe za sticanje odgovarajućih znanja i veština za obavljanje poslova u oblasti zdravstvene zaštite i druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti, privatna praksa, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i organizacija i finansiranje zdravstvene zaštite.
Dosta toga rečeno, ali suštinski i delatnost i zaštita svode se na poslove lečenja i prevencije bolesti, dakle, na pružanje medicinskih usluga. A to će biti veoma važno u daljim analizama.
3. Umesto zaključka
Ovim tekstom sam otvorio temu. Praksa sudova možda jeste takva da lekari bivaju osuđeni za primanje mita, ali to što se nešto tako radi ne znači da je zakonito. Bar ne od 1. januara 2006. godine od kada se primenjuje aktuelni KZ.
U gore nabrojanim povezanim komentarima fokusiran sam na zdravstvene radnike, lekare pre svega i drugo medicinsko osoblje, dok pružaju zdravstvene usluge, a ne direktore i funkcionere u zdravstvenim ustanovama, te koruptivne radnje u druge svrhe (kod javnih nabavki, zapošljavanja i sl.).
Da ne bude zabune, moj lični stav je da zahtevanje, nuđenje, primanje i davanje koristi lekaru zaposlenom u državnoj ustanovi zdravstvene zaštite (ili bilo kome drugom), da bi radio svoj posao na koji ga zakon obavezuje, svakako mora biti kažnjivo. Ali, ako čitamo propise onako kako sada glase, nažalost, sada to nije moguće, iako tužilaštva gone a sudovi uporno kažnjavaju lekare zbog primanja i traženja mita. Bez obzira na lični stav prema nekoj vrsti ponašanja, uvek insistiraram na zakonitosti i ispravnoj proceduri. Ono što stoji u propisu mora biti sprovedeno onako kako piše i bez slobodnog tumačenja, jer, propisi se u primeni tumače restriktivno. Ovde je reč o propisanosti krivičnog dela i sankcije, od čega zavisi zakonitost izrečene kazne.
Na kraju će se opet pokazati da naši propisi nisu dobro napisani, da je kako god okrenemo, neko neznanje je osnovni problem našeg prvnog sistema. Ali, da se ne ponavljam, o nomotehnici, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Onome ko pročita sve povezane komentare biće potpuno jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
