Predlog oštećenog za krivično gonjenje propisan je odredbom čl. 53. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US),prema kojoj odredbi:
Za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog se podnosi nadležnom javnom tužiocu.
Predlog za krivično gonjenje podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.
Blagovremeno podneta privatna tužba smatraće se blagovremeno podnetim predlogom oštećenog, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu za krivično gonjenje.
Ako je krivičnim delom oštećeno više lica, gonjenje će se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu bilo kog oštećenog.
Odustanak od predloga za krivično gonjenje propisan je odredbom čl. 54. ZKP-a, prema kojoj:
Oštećeni može odustati od predloga za krivično gonjenje svojom izjavom datom javnom tužiocu, odnosno sudu pred kojim se vodi krivični postupak, najkasnije do završetka glavnog pretresa. U tom slučaju, on gubi pravo da ponovo podnese predlog.
Predlog za krivično gonjenje pominje se i kod “Zakonitosti krivičnog gonjenja”, propisane odredbom čl. 6. ZKP, prema kojoj je u stavu 2. propisano:
Za pojedina krivična dela, kada je to propisano zakonom, javni tužilac može preduzeti krivično gonjenje samo na osnovu predloga oštećenog.
Dakle, predlog oštećenog za krivično gonjenje je uslov za preduzimanje krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca, samo u slučaju krivičnih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Krivičnim zakonikom je propisano za koja se krivična dela gonjenje preduzima po predlogu oštećenog.
U čemu je pravni značaj podnošenja predloga?
Pravni značaj se ogleda u tome da krivični postupak kod suda i javnog tužioca ne može biti po kriivčnim delima za koja se goni po predlogu oštećenog, ako tog akta nema.
Predlog možemo oceniti kao saglasnost oštećenog da javni tužilac vrši krivično gonjenje, te ujedno predstavlja i izuzetak od načela oficijelnosti. Suštinski se radi o kriminalno-političkim razlozima, gde je saglasnost oštećenog logičan formalni uslov zbog različitih okolnosti: prirode krivičnog dela, svojstva izvršioca, posledice i dr.
U članu 153. stav 2. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) određena su krivična dela koja se gone po predlogu oštećenog:
(2) Gonjenje za delo iz čl. 141, 149. st. 1. i 2, 150, 151. stav 1. i 152. stav 1. ovog zakonika preduzima se po predlogu.
Takođe, Krivični zakonik propisuje i sledeća krivična dela za koja se gonjenje preduzima po predlogu oštećenog:
Polno uznemiravanje iz člana 182a, gde se gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu.
Povreda moralnih prava autora i interpretatora iz člana 198, gonjenje za delo iz stava 2. ovog člana preduzima se po predlogu.
Za krivično delo Utaja iz člana 207, i to za dela iz st. 1. i 5. ovog člana, ako su utajene stvari u svojini građana, gonjenje se preduzima po predlogu.
Za krivično delo Zelenaštvo iz člana 217, i to za delo iz stava 1. ovog člana gonjenje se preduzima po predlogu.
Za krivično delo Protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218, i to za delo iz stava 1. ovog člana gonjenje se preduzima po predlogu.
Za krivično delo Protivpravno useljenje iz člana 219, i to za delo iz stava 1. ovog člana, gonjenje se preduzima po predlogu.
Pretpostavka prećutnog predloga za gonjenje iz stava 3. člana 53. ZKP-a, važi sve dok je oštećeni ne opovrgne izričitom izjavom.
Nemogućnost pokretanja krivičnog postupka dok oštećeni ne stavi predlog za gonjenje, ne oslobađa policiju da preduzme mere potrebne za obezbeđenje kasnijeg postupka.
Kada nema predloga oštećenog, ne može se krivično goniti ni onda kada postoji saglasnost okrivljenog da se to učini. Za pobrojana krivična dela nužan formalni uslov je predlog oštećenog, izričit ili prećutan, propisan u stavu 3. i delimično u stavu 4. člana 53. ZKP-a.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.