Venecijanska komisija je na 134. plenarnoj sednici usvojila izveštaj o primeni mišljenja o nacrtima pravosudnih zakona u kom su još jednom pohvaljena rešenja koja su sadržana u pravosudnim zakonima i koja predstavljaju važan napredak u procesu usklađivanja sa evropskim standardima.
Posebno je ukazano na značaj propisivanja poslova sudske uprave, sastava Etičkog odbora i etičkih principa vršenja sudijske funkcije i pravila da predsednik neposredno višeg suda prilikom nadzora rada sudske uprave nižeg suda, ne može preduzimati radnje koje mu zakonom ili drugim propisom nisu poverene, niti na bilo koji način ugroziti nezavisnost i rad nadziranog suda. Takođe od značaja je propisivanje učestalog ne učestvovanja u radu Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva bez opravdanog razloga kao razlog za prestanak funkcije člana Saveta, kao i osnovnih kriterijuma za vrednovanje rada sudija. Neprimereni uticaj je definisan u skladu sa evropskim standardima, a precizirani su i ponovljeni disciplinski prekršaji.
Pozitivno je ocenjeno i što ubuduće javno tužilaštvo neće moći bez izričitog zakonskog ovlašćenja da zahteva dostavljanje podataka i pružanje objašnjenja, kao i propisivanje prigovora protiv obaveznih uputstava za rad i postupanje u pojedinim predmetima i prigovora protiv godišnjeg rasporeda poslova.
U skladu sa mišljenjima Venecijanske komisije izmenjene su i odredbe o izboru članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština propisivanjem preciznih kriterijuma za njihov izbor što će doprineti njihovoj političkoj neutralnosti. Zato je predviđeno da kandidat za člana Saveta ne može da bude lice koje snažno utiče na donošenje političkih odluka ili lice koje je izabrano na javnu funkciju neposredno od građana, koje obavlja funkciju na koju ga bira Narodna skupština, odnosno obavlja funkciju sudije Ustavnog suda ili državnog sekretara.
Pozdravljen je i novi mehanizam predlaganja kandidata za članove Saveta koje bira Narodna skupština, a koji uključuje odlučivanje dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova Odbora za pravosuđe u prvom krugu, odnosno tropetinskom većinom glasova u drugom krugu, a ukoliko se ne može utvrditi predlog kandidata na sednicama Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, koji je nadležan za njihovo predlaganje, pristupiće se njihovom izboru od strane petočlane komisije koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.
Prema odredbi čl. 2.Ustavnog zakona za srpovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br.115/2021):
„Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiće se sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana.“
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Repubike Srbije (www.mpravde.gov.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com