Krijumčarenje kao krivično delo propisano je odredbom člana 236 Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), prema kojoj odredbi ovo krivično delo čini:
(1)Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2)Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(3)Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
(4)Prevozno ili drugo sredstvo čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet dela iz stava 1. ovog člana ili koje je namenjeno za izvršenje tih krivičnih dela oduzeće se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio dužan da zna.
Ovo krivično delo spada u grupu krivičnih dela protiv privrede.
Carinskim zakonom (“Sl. glasnik RS”, br. 95/2018, 91/2019 – dr. zakon, 144/2020, 118/2021 i 138/2022) uređuje se carinsko područje, carinski granični pojas, carinski prijelaz, carinska roba, mere carinskog nadzora.
Radnja krivičnog dela određena je kao prenošenje preko carinske linije neocarinjene robe, pod određenim okolnostima.
Pod prenošenjem robe podrazumeva se svaki način uvoza i izvoza roba preko granične linije.
Druga alternativno propisana radnja izvršenja osnovnog oblika ovog krivičnog dela sastoji se u izbegavanju mera nadzora, pod oružjem, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje. Pod grupom se se shodno članu 112 stav 22 Krivičnog zakonika podrazumeva najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.
Što se tiče obeležja ovog krivičnog dela, ista se mogu oceniti kao vrlo jasna.
Međutim, u praksi se kao čest problem javlja problem utvrđenja, каda se neko bavi opisanim delatnostima. Nesporno je da se to može jasno dokazazi u slučajevima kada neko to čini u više navrata i kada je spreman da tu delatnost ponavlja. Ali, problem je kada to neko čini prvi put, odnosno kada je prvi put prilikom carinskog nadzora pronađena neocarinjena roba, koju prenosi.
Postoji stav široko prihvaćen u sudskoj praksi da sud u svakoj konkretnoj krivično pravnoj stvari, gde je u pitanju postojanje jedne radnje, dužan da na pouzdaniji način utvrdi da li je kod okrivljenog postojao umišljaj, odnosno htenje da se bavi radnjama koje predstavljaju obeležje konkretnog krivičnog dela, jer samo unošenje skrivene robe preko carinske linije, ili izbegavanje mera carinskog nadzora na duge načine, predstavlja prekršaj, koji prerasta u krivično delo ukoliko su ostavrena određena obeležja, u konkretnom slučaju okolnost bavljenja prenošenja robe.
Te okolnosti mogu biti na primer: okolnosti da se neko lice bavi prevozom putnika za neku stranu državu i da često dolazi u Srbiju, da je poznat carinskom službeniku jer je u pitanju lice kod koga je u više navrata pronalažena roba skrivena u vozilu, te u međusobnom kontekstu sa činjenicom da je kod nekog lica kritičnom prilikom pronađena veća količina robe i određena vrsta robe, koja je bila skrivena i koju nije prijavio carinskim organima, mogu uz postojanje još nekih okolnosti biti dovoljne za zaključak da se to lice bavi radnjama koje predstavljaju obeležje ovog krivičnog dela.
Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice koje sa robom prelazi carinsku liniju, prilikom ulaska ili izlaska iz zemlje.
U pogledu vinosti, potreban je umišljaj koji obuhvata svest da se prenošenje robe preko carinske linije vrši izbegavajući mere carinskog nadzora, da se to čini naoružano, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje. U pitanju je direktan umišljaj.Naravno i volja da se to učini.
Teži oblik ovog krivičnog dela propisan je stavu dva, koji postoji kada se neocarinjena roba prodaje, rastura ili prikriva ili se organizuje mreža preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe.
U trećem stavu je propisano da roba, koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana, oduzeće se, a u četvrtom stavu, propisano je oduzimanje prevoznog ili drugog sredstva čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćenja za prijenos navedene robe, ili koje je namenjeno za izvršenje tih krivičnih dela, ali samo ako je vlasnik ili korisnik vozila znao ili je mogao da zna i bio dužan da zna.