Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li je noću dozvoljeno voziti bez upaljenih svetala?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 102, februar 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Konkretan povod za pisanje navedenog komentara je pravno shvatanje zauzeto na odvojenim sednicama sedišta i odeljenja Prekršajnog apelacionog suda (u daljem tekstu: Sud) održanim od 1. januara 2021. god. do 21. novembra 2021. god., koje po mom mišljenju nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom),već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, po kome vožnja noću po gradu bez upaljenih svetala nije veliki problem?!?
Konkretno pravno shvatanje u celini glasi:
„Vozaču koji noću na osvetljenom delu puta upravlja vozilom na kome nije uključeno nijedno svetlo za osvetljavanje puta, niti poziciona svetla, ne izriču se kazneni poeni i zaštitna mera na osnovu člana 335. stav 1. tačka 30. i člana 338. stav 1. tačka 18. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.“.
Reći ću na početku, izriču se, samo ne na osnovu toga što je navedeno. Ali, izgleda da je potrebno „crtati“ neke stvari.
Dakle, po shvatanju sudija Suda noću na vozilu ne mora biti upaljeno nijedno svetlo, uz ogradu, da to može biti ako ima nekakvog svetla na putu. Ovde je za analizu nebitno što se zaključak bavi izricanjem kaznenih poena i zaštitne mere, jer, domašaj ovakvog shvatanja, odnosno njegova poruka je mnogo šira, ako sudije ovo krenu da primenjuju kroz analogiju na druge slučajeve. Jer nisam siguran da svi shvataju da je u materiji prekršaja kao oblasti kaznenog prava, analogija posredno zabranjena (niko ne može biti kažnjen za delo koje nije propisano niti kaznom koja nije propisana…).
Ipak, da budem pošten i dobronameran, izneto shvatanje ima svoje uporište, ali samo ako se odredbe propisa tumače na „prvu loptu“ “, bez primene pravila pravne struke i nauke. A to ne bi smelo biti tako. Zašto, biće jasno onima koji pirčitaju ovaj i povezani komenatar „Kada je u saobraćaju obavezna upotreba svetala?“ u kome sam se pozabavio osnovnom premisom, time kada je u saobraćaju na putu obavezna upotreba svetala. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru.
Ovde ću razmatrati kada se vozač kažnjava za vožnju bez svetala u saobraćaju na putu?
A koga interesuje više (zašto i kako se dolazi do pravilnog zaključka), može pričitati tekst „Koliko je važno ono što piše u propisu?” gde sam govorio o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, te logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa.
1. Kada je kažnjiva vožnja bez svetala?
Prema stavu 1. člana 327. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS, novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 40.000 din. ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana kažnjava se lice koje postupi suprotno stavu 2. člana 77. stav 2, ZOBS, odnosno vozač koji noću na osvetljenom delu puta upravlja vozilom na kome nije uključeno nijedno svetlo za osvetljavanje puta niti poziciona svetla, kao i vozač koji noću na neosvetljenom delu puta upravlja vozilom na kome su uključena samo poziciona svetla. A prema tački 8) stava 1. člana 332a ZOBS, novčanom kaznom u iznosu od 10.000 din. kazniće se vozač koji noću na osvetljenom delu puta upravlja vozilom na kome su uključena samo poziciona svetla.
Znači, kažnjava se svakako, bilo da je put osvetljen, bilo da je neosvetljen. A da li se izriču i kazneni poeni?
Doduše, gore citirane odredbe čl. 335. i 338. ZOBS, jesu malo nejasne i zbunjujuće, što je greška zakonopisca. Neću ovde previše obrazalagati nomotehničke greške, jer sam o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Ali, zaista, onako kako je napisano, na prvo čitanje, zabrana upravljanja i kazneni poeni predviđeni su samo ako se ne koriste svetla za osvetljavanje puta (duga i kratka) dok su poziciona svetla uključena.
Znači, onaj ko vozi sa upaljenim svetlima koja omogućavaju vidljivost vozila kojim upravlja od strane drugih učesnika u saobraćaju (poziciona svetla) a bez svetla koja njemu omogućavaju vidljivost, imaće zabranu upravljanja i kaznene poene. A onaj ko vozi bez svetala uopšte, biće slobodan u potpunosti?!?!
To jeste tako, ako se vozi po gradu recimo, gde je osvetljenje dobro, što predstavlja manji problem i prekršaj (po zakonopiscu). Ali neće biti da je baš tako u svim slučajevima. A za odgovor zašto neće, mora se pogledati šta kažu i ostali članovi ZOBS, i podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona.
Prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Sl. glasnik RS“, broj 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013, 102/2014, 41/2015, 78/2015, 111/2015, 14/2016, 108/2016, 7/2017-isp, 63/2017, 45/2018, 70/2018, 95/2018, 104/2018, 93/2019, 2/2020-isp., 64/2021, 129/2021-dr.propis, 110/2022-dr.propis i 143/2022), poziciona svetla (i prednja i zadnja) spadaju u uređaje za označavanje motornih i priključnih vozila, dakle ono što drugim učesnicima u saobraćaju omogućava da uoče to vozilo. A duga i kratka svetla su sastavni deo glavnih farova i spadaju u uređaje za osvetljavanje puta, dakle ono što vozaču vozila omogućava da vidi put ispred sebe i okolinu puta.
Po odredbama ZOBS, nesporno je da se kazneni poeni i zabrana upravljanja izriču vozaču koji vozi bez svetala za osvetljavanje puta, a koristi samo poziciona svetla. Dobro, šta onda? Neće biti dodatno „kažnjen“ nikada? Ne, samo je potrebno primeniti druge članove ZOBS.
Jer, prema članu 78. ZOBS, poziciona svetla moraju biti uključena sve vreme kada je uključeno dugo, odnosno kratko svetlo, odnosno svetlo za maglu. A zadnja poziciona svetla na vozilu moraju biti uključena uvek (i noću i danju) u uslovima smanjene vidljivosti, bilo da se vozilo kreće bilo da stoji. Kažnjavanje vozača za ovakvo postupanje predviđeno je takođe članom 331. ZOBS, a predviđeno je i 6 kaznenih poena i zabrana upravljanja od najmanje tri meseca. A zadnja poziciona svetla ne mogu biti uključena bez prednjih, tako da…
A prema članu 79. za vreme magle (i danju i noću), na motornom vozilu moraju da budu uključena kratka svetla, odnosno svetla za maglu ili obe vrste svetala, a vozaču koji to ne čini izriču se 4 kaznena poena i zabrana upravljanja od najmanje 30 dana. Inače, kažnjavanje vozača za ovakva postupanja predviđeno je čl. 332. i 333. ZOBS (novčane kazne).
E sad, ovde je potrebno znati još definicija. Jer, po logici stvari, noć predstavlja uslove smanjene vidljivosti, a noću može biti i magle. Zato se vraćamo na stav 1. člana 7. ZOBS. Prema tački 78) istog, vidljivost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju može jasno videti kolovoz, a prema tački 80), uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200 m na putu izvan naselja, odnosno 100 m na putu u naselju. Baš bih voleo da upoznam onog ko noću, tamo gde nema svetla vidi 200 m ispred sebe. Šalu na stranu, iako su odredbe ZOBS malo konfuzne i nedorečene, vidimo da je ipak moguće izreći kaznene poene i zabranu upravljanja onome ko vozi bez ikakvih svetala. Samo, potrebno je znati, pod šta koja radnja potpada, i kada postoji kumulacija odnosno konsumcija prekršaja.
Ali ovde, može (tačnijemora) se pristupiti malo kreativnije, što tek ne očekujem od naših sudova i saobraćajne policije koja podnosi prekršajne prijave. Recimo, član 41. ZOBS, govori o nasilničkoj vožnji, što je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju (stav 1.). I neverovatno, svi pod nasilničkom vožnjom podrazumevaju samo ono nabrojano u stavu 2. tog člana (ona 4 slučaja: višestruki prolazak na crveno, preticanje kolone preko pune linije, veliko prekoračenje brzine u naselju i upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti). A svi zaboravljaju da uvodna rečnica tog stava kaže (citat): „Pod nasilničkom vožnjom smatra se i:“. Znači nasilnička vožnja nije samo ono pobrojano u tom stavu, već ti slučajevi predstavljaju samo karakteristične primere, ono što se svakako može podvesti pod to, dok je prava definicija ono rečeno u stavu 1.
A prema članu 329. za nasilničku vožnju predviđena je kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati i novčana kazna u iznosu od 120.000 do 140.000 din. kao pride u oba slučaja. Ukoliko je vozač tom prilikom prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, kazniće se kaznom zatvora od 45 do 60 dana ili kaznom rada u javnom interesu, u trajanju od 300 do 360 sati sa novčanom kaznom u iznosu od 130.000 do 150.000 din. pride, u oba slučaja. Znači, ovde je reč o kumulaciji, znači izriče se kazna zatvora ili rad u javnom interesu zajedno sa novčanom kaznom, ne samo jedno od toga, već uvek dva.
Ali, uz kaznu izriče se i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje devet meseci i 15 kaznenih poena (opet kumulacija, i jedno i drugo). A ako je bilo saobraćajne nezgode, ide zabrana upravljanja od najmanje 10 meseci i 17 kaznenih poena.
I sad da postavimo pitanje, da li se upravljanje vozilom u saobraćaju na putu bez ikakvih svetla, kada vozač ne vidi kuda vozi, kada ne vidi druge učesnike u saobraćaju niti oni njega, može definisati kao postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno kao nepokazivanje ikakvog obzira prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju? Ja bih rekao da može. I eto rešenja.
2. Gde je greška u tumačenju?
Ono što je Sud zaključio je problematično uformalno-pravnom smislu. Ovde se postavlja pitanje, ne samo da li je neko nešto pogrešno zaključio, već i kako, te zašto je uopšte zauziman stav po ovim pitanjima? Ovde se nepotrebno tumači nešto što je jasno onima koji poznaju pravila pravne struke i propise. Jer, iako su neprecizne, loše napisane, nedorečene i konfuzne, zakonske odredbe su ipak jasne (po mom mišljenju, sasvim, u potpunosti). Doduše, treba ih znati i razumeti šta u njima piše. A to su valjda neki preduslovi za obavljanje funkcije sudije za prekršaje. Ovde pre svega mislim na poznavanje Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) i Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS), čija se pravila shodno primenjuju u prekršajnom postupku. A sudija koji se bavi saobraćajnim prekršajima mora poznavati i ZOBS.
Kako god, shvatanje Suda je u najmanju ruku nedorečeno. Jedino ako je Sud želeo da da neki benefit onima koji voze bez svetala tamo gde postoji neko osvetljenje, gde vozač može nešto videti, i gde ga mogu videti. Ne bih dalje da špekulišem. Samo ću podsetiti da zakonodavac nije pravio nikakvu razliku u tome da li je put osvetljen ili ne. Drugo, da li je to bezbedno?
A ako se već izađe sa ovakvim zaključkom da se nešto ne podvodi pod određene slučajeve, onda treba naći rešenje, odnosno objasniti šta i kako činiti. Jer, teško da je intencija zakonodavca bila da dodatno „kazni“ za manje, a ne i za veće delo. To je prosto logički nemoguće. To bi bilo kao da se onaj ko izvrši ubistvo kažnjava za povredu (npr. posekotinu) koja je izazvala smrt a ne za lišenje života.
A greška je u polaznoj premisi, jer tumačilo se pitanje, da li se izriču kazneni poeni i zabrana upravljanja, verovatno polazeći od toga da je kod propisivanja kazni napravljena distinkcija u odnosu na osvetljenost puta. Pri tom se zaboravilo da toga nema u članovima gde se govori o kaznenim poenima i zaštitnim merama. Jer, čl. 335. i 338. ZOBS ne prave tu razliku. A iz jedne greške sledi druga…
3. Umesto zaključka
A ako zaista postoji problem, ako je zakon baš toliko loše napisan, da li to znači da treba „zažmuriti“ i ne činiti ništa? Ili li je uloga sudova i da doprinose unapređenju sistema i zakonodavnog okvira, da ukazuju na probleme i predlažu rešenja (izmene zakona)?
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta je glavni problem našeg pravnog sistema?
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke. Svoj lični utisak o onome što se čini kod nas, opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji izlaze pred prekršajne sudove želim mnogo sreće, jer sa ovakvim rezonovanjima sudija, samo im sreća može pomoći. Onima koji noću voze bez svetala ne želim sreću, jer zaključak koji sam razmatrao je dovoljno povoljan za njih.
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com
