U svojim komentarima izbegavam da analiziram motive i svrhu donošenja propisa (šta se želi postići), fokusiram se na pravna pitanja. Jer, ne želim da ono što iznosim poprimi bilo kakav politički prizvuk. Naprosto, postavljam logična pitanja i razmatram napisano sa stanovišta struke. Ali, kad analiziram Pravilnik o Penzionerskoj kartici („Sl. glasnik RS”, br. 18/2023) koji se primenjuje od 11. marta 2023. god. (u daljem tekstu: Pravilnik), moraću malo da izađem iz tih okvira.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Ko ima pravo na penzionersku karticu?
Neću analizirati sve odredbe pravilnika, samo ono što nije logično.
Pravilnik je doneo Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond), na osnovu ovlašćenja za donošenje opštih akata Fonda iz čl. 160. stav 1. tačka 1) i 130a stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/03, 64/2004 – US, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – US, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US, 86/2019, 62/21, 125/22 i 138/22) i člana 15. Statuta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS”, broj 48/2021).
Inače, smatram da korisnici prava iz penzijsko invalidskog osiguranja zaista moraju imati nekakav identifikacioni dokument kojim potvrđuju svoj status, umesto da to čine penzionim čekovima i sl.
I tu nema ništa sporno, postojanje same kartice predviđeno je stavom 1. člana 130a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji kaže da korisniku prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Fond izdaje penzionersku karticu. Ali, tu se postavlja pitanje, zašto je članom 3. Pravilnika predviđeno da se penzionerska kartica izdaje na osnovu podnetog zahteva? Zar ne bi svi penzioneri trebalo da dobiju svoje kartice od Fonda?
I ranije je bilo predviđeno postojanje ovih kartica, Pravilnikom o penzionerskoj kartici („Sl. glasnik RS”, br. 11/2018 i 18/2018) – u daljem tekstu: stari pravilnik. Jedino, što u vreme donošenja i početka primene tog pravilnika (februar 2018. god.) nije postojao zakonski osnov za izdavanje istih, jer član 130a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju dodat je izmenama i dopunama objavljenim u „Sl. glasniku RS”, br. 78/2018 koje se primenjuju od 30. septembra 2018. god. Malo problematično, ali šta ima veze, važna je dobra namera. Mada, stara poslovica kaže da je put do pakla popločan najboljim namerama. Dobro, možemo posmatrati kartice po starom pravilniku kao neke neformalne iskaznice, iako imaju zvaničnu namenu (o čemu će biti još reči kasnije).
2. Čemu služi penzionerska kartica?
Član 5. Pravilnika u stavu 3. kaže, penzionerska kartica se koristi za dokazivanje statusa korisnika prava i/ili ostvarivanje određenih pogodnosti kod davalaca pogodnosti. Penzionerska kartica koristi se uz važeći lični identifikacioni dokument korisnika prava, a njen korisnik je u obavezi da istu koristi u skladu sa njenom namenom. Ništa sporno, kao što se zdravstvena kartica koristi za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.
I stari pravilnik je u članu 4. predviđao da se penzionerska kartica koristi za dokazivanje statusa korisnika prava i važi samo uz lični identifikacioni dokument. Tu postaje pomalo sporno ono ranije rečeno (nedostatak zakonskog osnova), ako se već koristila za zvanično dokazivanje statusa nekog lica, ali zanemarićemo i to.
Tu postaje zanimljivo što, kartice po ovom novom Pravilniku, postaju nešto drugo. Jer, ispade da im prevashodna namena nije dokazivanje statusa. Jer, da jeste, bile bi automatski izdate svima u evidenciji Fonda, a ne samo onima koji ih zatraže. Time što to dokazivanje statusa ima svrhu samo u cilju ostvarivanja nekakvih pogodnosti, one postaju članske kartice nekakvog “Loyalty programa”.
Jer, dok je stari pravilnik uređivao samo izgled i postupak izdavanja kartica, Pravilnik sada sa 4. svoja člana reguliše ostvarivanje nekakvih pogodnosti.
Jer, ponavljam penzionerska kartica se koristi za ostvarivanje određenih pogodnosti kod davalaca pogodnosti.
Ono što “bode oči”, je što se prema stavu 4. člana 5. Pravilnika davaocem pogodnosti, smatra pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost na teritoriji RS, a koji daje određene pogodnosti korisniku kartice. Znači, pogodnosti penzionerima daju privrednici (trgovci i pružaoci usluga) a ne država? I to slobodnom voljom, ako imaju interes za to. Kako god, teret je elegantno prebačen na privrednike, a država kobajagi brine o svojim građanima.
Ali tako je bilo i ranije. Svaki trgovinski lanac ima neki popust za penzionere. Da li je to opravdano činiti baš tako i da li se time otvara pitanje diskriminacije drugih kupaca roba i usluga razmatrao sam u tekstu “Akcijske prodaje kao akti diskriminacije”. Da, penzioneri jesu u lošem položaju, ali o tome mora da brine država a ne privrednici. A nikako se njihov položaj ne sme “popravljati” diskriminacijom drugih. Jer, u prodavnici, novac je novac, a svaki kupac je isti.
3. Državni Loyalty program
Kako je zamišljeno to ostvarivanje pogodnosti? Rečeno je u čl. 7-10. Pravilnika.
Naime, korisniku koji koristi penzionersku karticu (unošenjem jedinstvene šifre kupca i koda kartice u elektronski fiskalni uređaj) prilikom plaćanja roba i usluga, Fond dodeljuje bodove, tako što se podaci sa fiskalnog računa i kod kartice od Poreske uprave, dostavljaju Fondu. Tako, za utrošenih 500 dinara, korisniku kartice Fond dodeljuje 1 bod, a korisnik kartice može ostvariti ukupan broj bodova na mesečnom nivou, najviše do visine iznosa prosečne penzije u RS prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Inače, dodeljeni bodovi ne mogu se zameniti za novčana sredstva. Fond dakle prikuplja i obrađujete podatke, na osnovu prethodno datog pristanka korisnika kartice, i to u svrhu ostvarivanja određenih pogodnosti za korisnika kartice i vodi evidenciju o dodeljenim i utrošenim bodovima.
I tako, na osnovu prikupljenih bodova, korisnik kartice može ostvariti određene pogodnosti (popust, poklon i drugo), kod davaoca pogodnosti. A Fond može (a ne mora) sa davaocima pogodnosti zaključiti pojedinačne sporazume o saradnji kojima će se bliže urediti davanje pogodnosti korisnicima kartice, na osnovu ostvarenih bodova. Fond može i da na svojoj zvaničnoj internet stranici i aplikaciji koja podržava rad sa penzionerskim karticama, objavi spisak davalaca pogodnosti sa kojima je zaključio sporazume o saradnji. A može korisniku kartice dostavljati i obaveštenja o pogodnostima koje može ostvariti korisnik kartice, uz prethodno dat pristanak korisnika. Tu je zanimljiv izbor reči. Jer, ako je rečeno može, to je mogućnost, a ne obaveza. A na osnovu čega onda neko daje pogodnost i Fond radi te poslove za istog, ako nemaju sporazum? Ne razumem.
I, šta gore navedenim Fond postaje? Neka vrsta servisa za ostvarivanje prava kupaca roba i usluga u nekakvom kvazi Loyalty programu? Servis za određene prodavce roba i usluga? Da li je to svrha i uloga Fonda?
A u ovu akciju uključila se i Vlada RS, koja je na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donela Zaključak 05 broj 181-1824/2023 („Sl. glasnik RS”, br. 18/2023) kojim se preporučuje organima državne uprave da u oblastima iz svog delokruga, zavisno od nadležnosti, sami preduzmu mere ili predlože Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je Vlada ovlašćena, kojim bi se omogućilo ostvarivanje određenih pogodnosti korisnicima penzionerskih kartica. Takođe, preporučuje se organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave da u oblastima iz svog delokruga, zavisno od nadležnosti, sami preduzmu mere ili predlože nadležnom organu donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlašćen, kojim bi se omogućilo ostvarivanje pogodnosti. A posebno je zanimljiva „preporuka“ pravnim licima u privatnoj i javnoj svojini i preduzetnicima koji obavljaju delatnost na teritoriji RS da omoguće ostvarivanje određenih pogodnosti korisnicima penzionerskih kartica. Neću dalje komentarisati, samo ponoviti da je na privredu prevaljen socijalni teret.
4. Umesto zaključka
Ponoviću svoj utisak, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ipak, nešto ću pohvaliti. Naime, u članu 15. Pravilnika rečeno je da termini koji se koriste u ovom pravilniku, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose. Eto, konačno se neko setio da se odredbe o radnoj ravnoporavnosti moraju poštovati i kod pisanja propisa. Jedino, što tehnički, po pravilu, definicije i upućujuće napomene se daju na početku, a ne na kraju. Ali, to i nije toliki problem. Bitno da je pomenuto.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
