Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 104, april 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
Ovde ponovo pričam o prekršajima, o nabrojnijoj vrsti kaznenih dela, koja, iako najlakša u svojoj biti, zbog broja izvršenja istih predstavljaju društvenu opasnost s kojom se mora računati. S druge strane, prihodi koji se ubiraju od prekršajnih kazni su značajna stavka u budžetu. Tako da…
Kao pokazni primer uzeo sam prost prekršaj – nepropisno parkiranje, kojim sam se već bavio u tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“. Tamo sam razmatrao šta uopšte predstavlja taj pojam, kakva je to radnja, dalje kakvo parkiranje je nepropisno, kada postoji prekršaj u vezi s tim, te ko je nadležan za kontrolu zaustavljanja i parkiranja vozila, tako da to ovde neću ponavljati.
U tekstu „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“ pokušao sam na jednom mestu da dam pregled svega što je od značaja po tom pitanju. Ovaj i tekstovi „Zašto se nešto mora dokazati?, Ko snosi teret dokazivanja kod prekršaja?, Zašto je pre kažnjavanja važno pravilno utvrditi činjenično stanje?, Zašto se kod prekršaja dokazuje krivica?“,i „Da li pravno lice može odgovarati za nepropisno parkiranje?“ su delovi tog razmatranja.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Zašto dokazivati da prekršaj postoji?
Zato što i kada je činjenično stanje nedvosmisleno, postavlja se pitanje, šta od učinjenog uopšte predstavlja prekršaj? O kojem prekršaju je reč i po kom propisu je kažnjiv? Kojim propisom je uređeno postupanje koje navodno nije ispoštovano kao zabranjeno ili kao obavezno?
Ovde ću podsetiti ma jedan od osnovnih postulata u pravu (koji ide od ustavnih načela do načela kaznenih postupka, prekršajnog i krivičnog), je da se propisi u primeni tumače restriktivno, što uže, znači, prvo se gleda da li postoji direktna zabrana, pa striktna obaveza pa dalje. A kada propis već postoji mora da se primenjuje onako kako piše, poštujući postulate i logiku pravnog sistema. A podsetiću i na ogroman značaj upotrebljenih izraza, jer se time određuje sve, i biće prekršaja, i da li isti postoji, kao i nadležnost za postupanje.
Podnosilac zahteva je najpre u obavezi da dokaže da postoji prekršaj, odnosno da je propisan. Jer, prvo i osnovno pitanje u svakom prekršajnom postupku je, koji prekršaj je učinjen i po kom propisu je kažnjiv? Niko ne može biti kažnjen ako delo nije propisano kao kažnjivo. Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, u članu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo propisom predviđeno kao prekršaj i za koje nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. ZOP još kaže u članu 6. da se na učinioca prekršaja primenjuje propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.
U propisivanju pravne norme imamo dispoziciju (obaveza ili zabrana), i sankciju (kazna za postupanje suprotno utvrđenoj obavezi ili zabrani). I dispozicija i sankcija imaju svoje pretpostavke koje moraju biti ispunjene. Recimo pojednostavljeno, kada se kaže (primer): „prilikom izvođenja obuke“ to je pretpostavka dispozicije (kada postoji neka obaveza ili zabrana), a odrednice tipa: „instruktor je dužan da…“ su dispozicija u užem smislu (sama obaveza ili zabrana). Dalje, kada se kaže: „instruktor koji postupa suprotno obavezi iz…“ to je pretpostavka sankcije (kada će se izreći ista), a „kažnjava se kaznom od…“ je sankcija u užem smislu.
Znači, mora se precizno navesti odredba propisa (zakona, uredbe, odluke), kojom je propisana dispozicija (obaveza ili zabrana), i sankcija za suprotno postupanje.
Onaj ko tvrdi da prekršaj postoji mora da objasni kako se određenim činjenjem ili propuštanjem nešto čini na nepropisan način. Dakle, mora sve da dokaže u pozitivu (da postoji, da jeste propisano), jer se navodima odbrane dokazuje negativno (da isto ne postoji, da nije propisano). A uvek je teže dokazati negativne činjenice (da nečega nema) od pozitivnih (da nečega ima).
Da bi govorili o kažnjavanju za neko delo, mora biti ostvarena pretpostavka sankcije. Kod nekih prekršaja, pretpostavka može biti ispunjena, bez obzira da li je radnja prouzrokovala neku posledicu. Recimo, čim neko vozi brže od dozvoljene brzine prekršaj postoji, bez obzira da li je postojala namera učinioca da to čini, zbog čega je to učinio, da li je time nekog ugrozio, itd. Da li će učinilac biti kažnjen, potpuno je drugo pitanje, gde se ceni sve navedeno.
2. Zašto je važna kvalifikacija prekršajne radnje?
Zato što u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka i u prekršajnom nalogu mora biti potpuno razumljivo i jasno šta je učinjeno vozilom, da bi se na osnovu toga moglo ceniti da li prekršaj postoji, o kakvom prekršaju je reč (saobraćajnom ili povredi komunalnog reda), od čega dalje zavisi nadležnost za postupanje. Tu je upotreba izraza od velike važnosti jer određuje sve navedeno.
Znači mora se dati tačna pravna kvalifikacija prekršaja, šta je konkretno nepropisno učinjeno i po kom propisu je to zabranjeno. Da li je vozilo nepropisno parkirano u suprotnosti sa odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) ili svojim položajem ometa korišćenje druge javne površine, što je u suprotnosti sa propisom o komunalnom redu?
3. Umesto zaključka
Sve je poprilično jasno, samo treba slediti ono što piše u propisima. Ali, nažalost, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Zato ponavljam, ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima želim mnogo sreće, jer tamo gde se propisi slobodno tumače (i primenjuju), samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
