Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 104, april 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
Ovde ponovo pričam o prekršajima, o nabrojnijoj vrsti kaznenih dela, koja, iako najlakša u svojoj biti, zbog broja izvršenja istih predstavljaju društvenu opasnost s kojom se mora računati. S druge strane, prihodi koji se ubiraju od prekršajnih kazni su značajna stavka u budžetu. Tako da…
Kao pokazni primer uzeću prost prekršaj – nepropisno parkiranje, kojim sam se već bavio u tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“. Tamo sam razmatrao šta uopšte predstavlja taj pojam, kakva je to radnja, dalje kakvo parkiranje je nepropisno, kada postoji prekršaj u vezi s tim, te ko je nadležan za kontrolu zaustavljanja i parkiranja vozila, tako da to ovde neću ponavljati.
U tekstu „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“ pokušao sam na jednom mestu dam pregled svega što je od značaja po tom pitanju. Ovaj i tekstovi „Zašto se nešto mora dokazati?, Ko snosi teret dokazivanja kod prekršaja?, Zašto je pre kažnjavanja važno pravilno utvrditi činjenično stanje?, Zašto se dokazuje da prekršaj postoji“,i „ Zašto se kod prekršaja dokazuje krivica?“ su delovi tog razmatranja.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Da li je moguće dokazati krivicu pravnog lica za nepropisno parkiranje?
Pitanjem prekršajne odgovornosti pravnih lica bavio sam se u više komentara, npr. u „Kada pravno lice može odgovarati za prekršaj?“ i „Odakle proizlazi prekršajna odgovornost pravnih lica?“. Ovde ću ponoviti najvažnije.
Kako za prekršaje mogu da odgovaraju i pravna i fizička lica, u zavisnosti kako su prekršaj i njegov učinilac definisani propisom, kod dokazivanja odgovornosti pravnih lica mora se povesti računa o par detalja. Pravno lice je fikcija, nema svest, već u njegovo ime delaju neka fizička lica. Zato se najpre mora voditi računa o samom prekršaju, o tome ko uopšte može odgovarati za konkretni prekršaj. Najčešće se greši kada se izriču kazne pravnim licima za radnje koje po zakonu i logici stvari mogu učiniti samo fizička lica. To je greška koju najčešće prave pripadnici saobraćajne policije i komunalne milicije. Znači, u Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP i propisu kojim je sankcija za prekršaj propisna mora se potražiti odgovor na pitanje da li se neko uopšte može kazniti za konkretni prekršaj. O navedenom sam pisao recimo u komentaru „Prekršajni postupak bez osnova i protiv pogrešnih lica“ i drugim tekstovima o radu saobraćajne policije i komunalne milicije.
Odgovornost pravnog lica, definisana je članom 27. ZOP, po kome, pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica, odnosno ako organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja ili odgovorno lice naredi licu da izvrši prekršaj ili ako fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu.
Znači nema odgovornosti pravnog lica za prekršaj ako ne postoji naređenje ili nalog i ako su preduzete sve radnje koje su na osnovu zakona, drugog propisa ili akta trebale biti preduzete da bi se sprečilo izvršenje prekršaja. Da bi se preduzele sve radnje koje se na osnovu zakona, drugog propisa ili akta moraju preduzeti radi sprečavanja izvršenja prekršaja, mora se znati za postojanje konkretnih okolnosti o kojima treba odlučiti (ovde recimo da parkiranje nije dozvoljeno na konkretnom mestu), tako da se odgovornost pravnog i odgovornog lica završava u trenutku kada je vozilo registrovano i ispravno predato vozaču na upotrebu, a kasnija postupanja vozača su njegova odgovornost. Kao što pravno lice ne može biti kažnjeno za prekoračenje brzine, ne može ni za drugo postupanje koje je proizvod isključivo odluke vozača, a što je i sam zakonodavac predvideo.
Inače, važi generalna pretpostavka da vozač, čim poseduje vozačku dozvolu, zna pravila saobraćaja, zna značenje saobraćajne signalizacije, odnosno da zna šta je zabranjeno a šta dopušteno činiti. Čak i da mu je neko naredi da se parkira na mestu gde je to zabranjeno, on ne sme postupiti po takvom nalogu jer je svestan da time krši propise. Unutrašnjim aktima firme, obično se propisuje obavezno poštovanje propisa pri upotrebi i korišćenju sredstava firme. Direktor kao odgovorno lice ne može kontrolisati svako pojedinačno postupanje svih lica i u svakom trenutku (fizički je nemoguće). On jedino može izdati uputstva za postupanje (što je učinjeno donošenjem opštih akata) i vršiti nadzor koji je realno moguć(svakako ne može neposredno nadzirati onoga ko nije prisutan).
Znači, pravno lice je odgovorno za prekršaj samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, ako postoji direktna naredba, propuštanje dužnog nadzora i sl. A čak i ako postoje uslovi da pravno lice bude odgovorno to svakako mora biti dokazano.
Navešću citat iz obrazloženja Presude Prekršajnog suda u Beogradu 27. Pr. br. 127776/13 od 22. septembra 2014. god. kojim je navedeno potvrđeno: “[…] Uvidom u službenu belešku komunalnog policajca utvrđeno je da na licu mesta nije zatečeno lice koje je upravljalo vozilom i nepropisno ga parkiralo, već je samo fotografisano vozilo i priloženi su podaci o vlasništvu vozila, a ta činjenica ne može biti dokaz da je okrivljeno pravno lice kao vlasnik vozila odgovorno za prekršaj. […]“.
Na kraju, uprostiću maksimalno. Kad se sve sabere, da bi pravno lice moglo da odgovara za nepropisno prakiranje potrebno je da bude ispunjeno sledeće. Da vozač obavesti direktora (ili drugo lice ovlašćeno za odlučivanje u ime pravnog lica u konkretnoj stvari) da će se parkirati na mestu gde to nije dozvoljeno i da direktor to odobri. I da, nemojmo zaboraviti, logički, važno je i da se nedozvoljenom radnjom nešto čini u ime i korist pravnog lica. Jer, ako se vozač nepropisno parkira van radnog vremena, kad obavlja privatne obaveze, kakve to veze ima s pravnim licem?
2. Umesto zaključka
Sve je poprilično jasno, samo treba slediti ono što piše u propisima. Ali, nažalost, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Zato ponavljam, ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima želim mnogo sreće, jer tamo gde se propisi slobodno tumače (i primenjuju), samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com
