Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Ko sme da izriče novčane kazne?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 105, maj 2023. god. Konkretan povod za pisanje navedenog komentara bilo je nešto što sam već razmatrao ranije u tekstu „Ko ima ovlašćenje za izricanje sankcija?“, koji je prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska Kancelarija”, broj 62, oktobar 2019. god. Ali, ono što je problematično ne da nije popravljeno, već se uočena nepravilnost širi.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
Pitanjem, šta su uopšte tzv. administrativne sankcije bavio sam se u „Šta je to administrativna sankcija koju izriče Komisija za hartije od vrednosti?“. U komentaru „Zašto Komisija za hartije od vrednosti ne sme da izriče kazne?“ sam analizirao zašto Komisija ne sme da izriče bilo kakve sankcije. A pozadinu svega sam pokušao da razmotrim u „Zašto Komisija za hartije od vrednosti izriče kazne iako ne sme?“.
Ovde ću objasniti kako i čime su propisane kazne o kojima je reč, te kako se izriču.
1. O kakvim kaznama je reč?
U „Sl. glasniku RS”, br. 77/2022 objavljen je Pravilnik o novčanim kaznama (u daljem tekstu: Pravilnik)koji se primenjuje od dana primene Zakona o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 129/2021) – u daljem tektu: Zakon.
Inače, Zakon se primenjuje od 5. januara 2023. god., kada ističe godinu dana od dana stupanja na snagu (što je osmi dan od objave u „Sl. glasniku RS”). Izuzetak su odredbe kojima se daju ovlašćenja za donošenje propisa, opštih i drugih akata kojima se vrši usklađivanje rada i poslovanja određenih subjekata sa odredbama zakona, koje se već primenjuju. Tako je donešen i Pravilnik, od strane Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija), koja je nezavisna i samostalna regulatorna i nadzorna institucija RS koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa propisanim nadležnostima, a koja za svoj rad neposredno odgovara Narodnoj skupštini RS.
Pravilnik je donet na osnovu stava 3. člana 377. i tačke 4) stava 1. člana 374. i tačke 1) stava 1. člana 352. Zakona koji govore o ovlašćenjima Komisije.
Član 377. govori o izricanju novčanih kazni, pa predviđa da Komisija može izreći novčanu kaznu ako utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti koje predstavljaju kršenje odredbi Glave XII Zakona koja uređuje zloupotrebe na tržištu (čl. 269-297.), i to:
1) za pravna lica – od najmanje 10.000 dinara do najviše 15% ukupnog godišnjeg prometa prema poslednjim raspoloživim izveštajima koje je odobrila uprava; ako je pravno lice matično društvo ili zavisno društvo matičnog društva koje je u obavezi da pripremi konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ukupni godišnji promet je ukupni godišnji promet, ili odgovarajući vid prihoda u skladu sa aktima kojima se uređuje računovodstvo, prema poslednjim raspoloživim konsolidovanim izveštajima koje je odobrila uprava krajnjeg matičnog društva;
2) za fizička lica – ne manju od jedne zarade, niti veću od zbira dvanaest zarada koje je lice primilo u periodu od dvanaest meseci pre dana donošenja rešenja.
Maksimalna novčana kazna može biti izrečena u trostrukom iznosu stečene dobiti, ili izbegnutog gubitka kada se dobit može utvrditi, čak iako prevazilazi gore navedene maksimalne iznose, a Komisija propisuje metodologiju određivanja visine novčane kazne.
Tačkom 4) stava 1. člana 374. Zakona predviđeno je da Komisija izriče novčane kazne u slučaju utvrđenih nezakonitosti i/ili nepravilnosti.
Iako nije pomenut u preambuli Pravilnika (ali jeste u kasnijem tekstu), članom 104. Zakona takođe jepredviđeno da Komisija rešenjem može izreći novčanu kaznu pravnom licu u iznosu do 10% prihoda ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini, fizičkom licu do iznosa dvanaestostrukog proseka zarada koje je to lice ostvarilo u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se izriče kazna, u slučajevima kršenja odredi o objavljivanju izveštaja u skladu sa čl. 71-76., 93. i 94. Zakona, ili kod postupanja protivno obavezi u vezi sa značajnim učešćem iz čl. 80-85. i 89. Zakona. Uz te novčane kazne Komisija može učiniocu da izrekne jednu ili više mera kojim se efikasno otklanjaju njene posledice (objavljivanje oglasa o kazni, nalog da se prestane sa kršenjem propisa, obustavljanje prava glasa u javnom društvu).
Moram pomenuti, i prethodni Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, broj 31/2011, 112/2015, 108/2016, 9/2020 i 153/2020), koji je prestao da se primenjuje sa početkom primene Zakona, u članu 275. propisivao je opšte nadzorne mere i sankcije radi otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti, pa i novčane kazne subjektu nadzora kao i članu uprave može, koja ne može biti manja od 1% ni veća od 5% propisanog minimalnog kapitala, odnosno kapitala subjekta nadzora po poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno ne može biti manja od jedne zarade ni veća od zbira dvanaest zarada koje je direktor ili član upravnog odbora društva primio u periodu od dvanaest meseci pre dana donošenja rešenja. Ali, nije postojao podzakonski akt koji je detaljnije regulisao postupak. Ukoliko je subjekt nadzora fizičko lice koje je izvršilo zloupotrebe na tržištu, prilikom odmeravanja novčane kazne uzimana je u obzir i vrednost obavljene transakcije, vrednost pribavljene imovinske koristi, vrednost izmakle koristi ili izbegnutog gubitka nastalog usled utvrđenih povreda, s tim da maksimalni iznos novčane kazne nije mogao biti veći od koristi pribavljene zloupotrebom na tržištu.
Ovde ću samo konstatovati da je reč o kaznama koje nisu u fiksnom iznosu, već propisane u rasponu, što će biti od značaja u kasnijoj analizi.
2. Kako se kazna izriče?
Da se vratimo na Pravilnik, u čijem članu 1. stoji da se njime bliže propisuju uslovi za izricanje novčanih kazni i metodologija izračunavanja novčanih kazni.
Član 3. Pravilnika kaže, kada Komisija utvrdi kršenje propisa za koje je u skladu sa čl. 406-411. Zakona predviđeno izricanje novčane kazne, donosi rešenje kojim se utvrđuje visina novčane kazne, rok i način plaćanja. A tim rešenjem subjektu nadzora može biti izrečena i druga administrativna mera ili sankcija u skladu sa Zakonom. Ovde se neću baviti samim nepravilnostima koje su predmet kažnjavanja, već isključivo postupkom.
Čl. 406-411. Zakona nalaze se u delu „XVII. KAZNENE ODREDBE“, odsek „3. NOVČANE KAZNE“.
Tako, članom 406. Zakona propisane su kazne za pravno lice u skladu sa članom 377. Zakona, dok su članom 407. propisane kazne za fizička lica (rukovodioce i davaoce investicionih preporuka).
Član 408. predviđa kažnjavanje novčanom kaznom propisanom u skladu sa članom 104. Zakona za pravna lica, odnosno izdavaoce hartija od vrednosti, a član 409. za fizička lica.
Članom 410. Zakon predviđene su novčane kazne u raspoenu od 10.000,00 do 3.000.000,00 dinara kazniće za pravna lica (organizatora tržišta, izadavoce, posrednike…), a članom 411. kazne od 2.000,00 do 200.000,00 dinara za fizička lica (odgovorna lica itd.).
Iako u član 4. Pravilnik propisujevisinu novčane kazne u skladu sa čl. 406. i 407. Zakona , tim članom se samo ponavlja ono rečeno u članu 377. Zakona, te je taj član u potpunosti nepotreban. Ista situacija je i sa članom 5. Pravilnika, kojim se propisuju kazne u skladu sa čl. 408. i 409. Zakona kojim se ponavlja ono rečeno u članu 104. Zakona., te članom 6. Pravilnika, kojim se kojim se ponavlja iznos kazni u rasponu određen čl. 410. i 411. Zakona. Ostaje nejasno čemu služe navedeni članovi Pravilnika, ako je to sveveć uređeno Zakonom?!?
Kako god, predviđeno je kažnjavanje nekih lica za neka dela i ovlašćenje Komisije da izriče kazne. Da li to može da se čini tako? Da li je neko primetio problem u navedenim odredbama? Inače, identičan problem postoji u još nekim propisima, čime sam se bavio u „Ko ima ovlašćenje za izricanje sankcija?“.
Dalji članovi Pravilnika su malo korisniji, pa tako član 7. da se visina novčane kazne određuje u zavisnosti od procene težine utvrđene nezakonitosti unutar Zakonom propisanog minimuma i maksimuma, te da se nezakonitosti e grupišu u pet kategorija od izuzetno visoke do niske. A način obračuna i određivanja visine pojedinačne novčane kazne u svakom konkretnom slučaju vrši se u skladu sa internom metodologijom koju donosi Komisija.
Član 8. Pravilnika govori o kriterijumima koje Komisija uzima u obzir prilikom procene težine utvrđene nezakonitosti.
Oslobođenje od plaćanja novčane kazne predviđeno je članom 9. Pravilnika, u slučajevimakadaneko lice jeste postupalo nezakonito, ali ta nezakonitost nije većeg značaja ili obima ili je lice ispravilo nezakonitost pre izricanja mere od strane Komisije.
Članom 10. Pravilnika regulisano je pribavljanje podataka o prihodima ili prometu potrebnim za obračunavanje visine novčane kazne, a članom 11. izricanje kazne u slučaju ponavljanja nezakonitosti. Član 12. Pravilnika kaže da pravosnažno rešenje kojim je Komisija izrekla novčanu kaznu predstavlja izvršnu ispravu, što je takođe nepotrebno, jer jet to već predviđeno stavom 6. člana 374. Zakona.
3. Umesto zaključka
Nadam se da i ovo pojašnjava zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I zašto me sve zajedno podseća na ono što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
