od 2010.

Uskoro nova zakonska rešenja za pomoć porodicama sa decom

Ministarka za brigu o porodici i demografiju u Vladi Republike Srbije izjavila je da je zaustavljen negativan trend novorođenih, ali da smo još daleko od potrebne stope fertiliteta.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošla godina donela je najveću stopu fertiliteta, odnosno broj živorođene dece po ženi u reproduktivnom periodu, od 2011. godine.

Ministarka je u izjavi izrazila očekivanje da će već narednih dana biti usvojene nove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će izjednačiti žene preduzetnice sa ženama u radnom odnosu po pitanju trudničkog i porodiljskog bolovanja, odnosno trajanja od dve godine.

Ona je objasnila da će i supružnici žena preduzetnica, prema ovim izmenama, moći da, nakon trećeg meseca od rođenja deteta, koriste porodiljsko odsustvo.

I to je sigurno još jedna od mera koja će dati dodatni efekat, naglasila je ministarka, ukazavši na to da su mere, kao što je subvencija za stan, sigurno već počele da daju rezultate.

Prema njenim rečima, veći je i broj žena, pogotovo koje rađaju prvo dete, u uzrastu od 40 godina i starije, a pomerena je i granice za potpomognutu oplodnju.

Ona je objasnila da mera kojom će se izjednačiti naknada tokom trudničkog bolovanja i za žene preduzetnice, koja treba da se usvoji, nije u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici, već su potrebne izmene Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju.

Podsetila je na to da je u 2012. godini, finansijska podrška nakon rođenja prvog deteta bila 31.600 dinara, da je sada oko 350.000 dinara, za treće dete je 1,8 miliona, za četvrto 2,7 miliona dinara.

Za četvrto dete u ovom momentu mesečno se deset godina dobija oko 22.000 dinara i dva puta godišnje ove vrednosti usklađujemo sa potrošačkom korpom. Od sredine ovog meseca, to je već praktično za par dana, ove vrednosti će da budu nešto povećane, najavila je ministarka.

Što se tiče povećanja iznosa roditeljskog dodatka, saopštila je da za sada još uvek nema precizne podatke, ali da su procene da će on biti viši za par hiljada dinara, što nije beznačajna suma novca.

Ona je ukazala na to da je posle četiri decenije zaustavljen pad ukupnog broja novorođenih, ali da je za prostu reprodukciju, odnosno za održavanje broja stanovnika na sadašnjem nivou, potrebno da stopa fertiliteta bude 2,1, od koje smo još daleko.

Prema njenim rečima, 2011. godine ta stopa je bila 1,4 i sada su praktično ove vrednosti počele da rastu, tako da je prošle godine stopa bila 1,52, a sada je 1,63.

Raška oblast beleži vrednost preko 2,1, a među opštinama i gradovima prednjače Tutin, Sjenica, Novi Pazar, Nova Crnja i Kostolac, rekla jeministarka, dodavši da je značajno veći broj novorođene dece nakon više decenija u Novom Sadu, kao i u beogradskim opštinama Voždovac, Zvezdara, Zemun, ali i u Kragujevcu i Aranđelovcu.

Odredbom člana 11. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom  (Sl. glasniku RS“, br.113/2017,50/2018,46/2021-OUS,51/2021-OUS,53/2021-OUS,66/2021,130/2021 i 43/2023-OUS)definišinisana su prava  na finansijsku podršku porodici sa decom, prema kojoj:

Prava, u smislu ovog zakona, jesu:

1) naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

2) ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta;

3) roditeljski dodatak;

3a) pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta;

3b) jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta;

4) dečiji dodatak;

5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;

6) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom;

7) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći;

8) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.

Prava iz stava 1. tač. 1) do 7) ovog člana jesu prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju stara se Republika Srbija.

O obezbeđivanju prava iz stava 1. tačka 8) ovog člana stara se opština, odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom.

AP Vojvodina, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.

Izvor: Sajt Vlade Repubiike Srbije (www.srbija.gov.rs).

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

Najnoviji tekstovi