Kad god pomislim da sam sve video i čuo, državni organi kod nas me uvek i iznova iznenade (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima. Samo, toga je toliko, da ne stižem o svemu da napišem nešto. E sad, iako je besmisleno objašnjavati i pokušavati pomoći nekom ko neće da shvati (ili ne može), ovde ću „protraćiti“ neko svoje vreme i energiju u bezuspešnom pokušaju popravke stvari kod nas.
Povod za pisanje ovog komentara je Uredba o određivanju državnih puteva na kojima se mora obavljati tranzitni saobraćaj teretnih vozila kroz Republiku Srbiju (“Tranzitni koridor”) koja je objavljena u „Sl. glasniku RS”, br. 55/2023, a primenjuje se od 15. jula 2023. god. (u daljem tekstu: Tranzitna uredba).
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu, važe i ovde.
Dakle, ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko uradio ili izjavio, ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno odnosno polno neutralno i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. O čemu je reč?
Tranzitnu uredbu donela je Vlada RS, a istom se određuju se državni putevi na kojima se mora obavljati tranzitni saobraćaj teretnih vozila kroz RS (nešto što je nazvano “Tranzitni koridor”). Dakle, tačno su određeni putevi kojima se mora odvijati tranzitni saobraćaj vozilima ili skupom vozila sa ili bez tereta čija najveća dozvoljena masa prelazi 7,5 tona. U prilogu uredbe data je Karta državnih puteva kojima se mora obavljati tranzitni saobraćaj teretnih vozila kroz RS.
Da uprostimo, reč je o kretanju težih teretnih vozila koja su u prolazu kroz RS, sa tačno određenim pravcima između graničnih prelaza za ulazak i izlazak istih iz RS. Znači, određeno im je kuda se tačno mogu kretati i da ne smeju izlaziti van te rute. Dakle, iako nije eksplicitno navedeno, po logici stvari, ovaj tranzitni režim se odnosi na vozila iz drugih država. Jer vozila domaćih prevoznika su tu, unutra, nisu u tranzitu. Mada, i vozila domaćih prevoznika mogu obavaljati tranzitni prevoz (kada prevoze robu iz strane države u drugu stranu državu a pri tom samo prolaze kroz RS), o čemu nije razmišljano izgleda.
Kao izuzetna mogućnost, predviđeno je da se ova uredba neće primenjivati (delimično ili u celini), ako se to utvrdi posebnim sporazumom između RS i susednih država. Znači, sa nekim „susedom“ se možemo dogoviti da to za njegove prevoznike ne važi.
Sve navedeno je „pomalo“ upitno sa stanovišta jednakosti i ravnopravnog tretmana, na šta nas obavezuju neki međunarodni sporazumi čiji smo potpisnici (setite se šta je bilo sa putarinama, da smo morali da izjednačimo cenu za domaće i strane korisnike).
Kako je predviđeno da se sprovede ono što je propisano Tranzitnom uredbom? Tako što će, upravljač državnih puteva Javno preduzeće “Putevi Srbije” putem sredstava javnog obaveštavanja obavestiti javnost o ograničenjima kretanja teretnih vozila u skladu sa ovom uredbom.
2. Da li je opravdano donošenje ovako nečeg?
Odmah da kažem, jeste, po mom mišljenju.
Apsolutno ne sporim razloge za pokušaj rešenja konkretnog problema a koje je resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dalo u odgovoru na pitanja novinara u koja sam imao uvid.
Da, preko teritorije RS tranzitira veliki broj teretnih vozila. Da, veoma često, zbog izbegavanja plaćanja putarina, strani prevoznici koriste saobraćajnice nižeg ranga, koje prolaze kroz naseljena mesta čime dodatno opterećuju lokalne saobraćajnice i značajno utiču na bezbednost saobraćaja. Da, osnovni smisao tranzita je brz prolazak vozila i robe preko neke teritorije. Da, vođenje saobraćaja drumskog teretnog transporta u tranzitu je od velike važnosti za svaku zemlju, jer se time stvaraju uslovi za čuvanje lokalne putne infrastrukture, povećanje prihoda od naplate putarina, smanjuje zagađenost, buka i saobraćajne gužve kroz naseljena mesta. I da, autoputevi i brze saobraćajnice jesu najbrže i najkvalitetnije saobraćajnice, predviđene za teška saobraćajna opterećenja, i logično je da takve saobraćajnice budu “kičma”- nosilac tranzita drumskih teretnih vozila, tj. glavni tranzitni koridor. Sve to stoji.
Ono što u Tranzitnoj uredbi ne piše, a objašnjeno je, jeste da ova uredba predstavlja osnov i bazu podataka na osnovu koje će se raditi projekti saobraćajne signalizacije za vođenje tranzita stranih teretnih vozila u skladu sa uslovima na putevima i potreba saobraćajne i transportne privrede. I da će na osnovu tih projekata biti postavljena saobraćajna signalizacija na putevima koja mora da se poštuje. Takođe, rečeno je da je trenutno urađena projektna dokumentacija saobraćajne signalizacije i postavljena signalizacija za vođenje tranzita preko autoputeva, tj. postavljen je glavni tranzitni koridor po kome mora da se odvija sav međunarodni tranzit težih drumskih vozila. Ovim projektom su obuhvaćeni glavni granični prelazi koji se nalaze na mreži naših autoputeva, tj. najveći granični prelazi (Horgoš, Preševo, Batrovci i Gradina), što predstavlja I fazu, a II fazom će biti obuhvaćeni svi ostali granični prelazi i taj projekat uskoro počinje da se radi, što je predviđeno da se završi tokom jesni, a najkasnije do kraja godine. E to je „pomalo“ problem.
Rečeno je da su urađeni flajeri sa mapom tranzitnog koridora i obaveštenjem o obavezi korišćenja istog, koji se na graničnim prelazima dele stranim prevoznicima. Takođe, odmah na ulazu u RS postavljena je velika tabla sa obaveštenjem o obavezi korišćenja glavnog tranzitnog koridora tj. autoputeva za tranzit, a duž autoputa je postavljena saobraćajna signalizacija koja vodi tranzit i koja mora da se poštuje. Što znači da su saobraćajni znaci glavno obaveštenje (znakovi obaveštenja, zabrana i obaveze pravaca za tranzit, postavljeni na početnim tačkama glavnih graničnih prelaza i saobraćajnim čvorištima duž autoputa, gde god je to neophodno).
Od momenta postavljanja saobraćaje signalizacije, tako da u tranzitu, stranim vozilima nije dozvoljeno korišćenje puteva nižeg ranga. Strano vozilo koje dolazi sa graničnog prelaza koji je na glavnom tranzitnom kordoru kada se jednom uključi na autoput, ima obavezu da na autoputu ostane do kraja puta kroz našu zemlju, tj. mora da prati postavljenu saobraćajnu signalizaciju. Tranzitna uredba se pre svega odnosi na strana vozila, jer se tiču tranzita kroz RS. Za naše prevoznike važe sva postojeća propisana ograničenja te ona koja su definisana saobraćajnom signalizacijom postavljenom u lokalu. Dakle, nema promena za naše vozače.
Ponoviću, uređenje ovog problema je opravdano i nepohodno. Samo, kao i uvek, dobru ideju kvari način na koji je sprovedena. Zato, kao neko kome je tumačenje propisa ekspertsko polje, moram postaviti par tehničkih pitanja, koja po mom mišljenju onemogućavaju implementaciju Tranzitne uredbe u punom obimu a umanjiće efekat koji se želi postići.
3. Ko je trebalo da se pozabavi ovim?
Moj prvi utsak posle čitanja Tranzitne uredbe je bio da je sve urađeno „pomalo natraške“.
Pitanjem nadležnosti za propisivanje bavio sam se u mnogim tekstovima, recimo u „Nadležnost lokalne samouprave da propisuje saobraćajne prekršaje“. A o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, tako da se ovde neću previše baviti osnovnim postavkama. Analiziraću ciljano.
Naime, Tranzitnu uredbu donela je Vlada RS, na osnovu tačke 3. člana 123. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/06, 115/2021-Amandmani i 16/2022), pozivajući se na član 13. Zakona o putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2018 i 95/18 – dr. zakon),
Član 123. Ustava govori o nadležnostima Vlade RS, i kaže da (citat):
„Vlada:
1. utvrđuje i vodi politiku,
2. izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
3. donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
4. predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač,
5. usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,
6. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.“.
Dakle, Tranzitna uredba doneta je na osnovu opšteg ovlašćenja Vlade da donosi neke podzakonske akte u cilju izvršavanja zakona.
Ovde moram podsetiti da Ustav u čl. 194. i 195. govori o hijerarhiji propisa. Pa tako, svi zakoni i drugi opšti akti doneti u RS moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka RS i ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opšti akti doneti u RS ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Dalje, svi podzakonski opšti akti RS, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori, te statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti saglasni zakonu.
Ovo ograničenje vezano za akte niže pravne snage, znači da podzakonski akt mora biti u saglasnoti ne samo sa zakonom radi čijeg je izvršenja donet, nego ne sme biti u suprotnosti ni sa jednim drugim. Jer, pravni sistem ne čini jedan propis, jer pravni poredak je jedinstven kako to u članu 4. kaže, a ponavlja i u članu 194. Nijedan propis ne postoji sam za sebe, već je deo nekog sistema i ne sme biti u koliziji sa drugim propisima, a njegove odredbe moraju biti jasne i primenjive. Ne mogu se iste stvari propisivati različitim propisima, a pogotovo ne podzakonskim aktima propisivati nešto u suprotnosti sa zakonom. Takođe, mora se shvatiti i da ako nešto nije regulisano jednim propisom, ne znači da nije uopšte.
Kako god, podzakonskim aktom se može samo „razraditi“ (i to tehnički) ono što je uređeno zakonom, a nikako uvoditi nešto što zakon ne sadrži, propisivati nešto drugo i sl.
I zato je važno pozivanje na Zakon o putevima, kojim se uređuje pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva, uslovi i način upravljanja, zaštite i održavanja javnih puteva, posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva, izvori i način finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, zaštite i održavanja puteva, sticanje prava svojine, inspekcijski nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje, izgradnju, rekonstrukciju, zaštitu i održavanje javnih puteva.
Međutim, Vlada se pri donošenju Tranzitne uredbe pozvala na član 13. istog.
A taj član govori o načinu održavanja i zaštite javnog puta i kaže (citat):
„Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta, u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja uključujući i organizaciju naplate putarine.
Pri obavljanju delatnosti upravljanja putem, upravljač javnog puta dužan je da održavanje i zaštitu puta sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i da se stara o zaštiti životne sredine.
Upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja.“.
Da li neko vidi problem?
Pod jedan, Vlada nije upravljač javnog puta, nijednog. Jer, prema definiciji iz tačke 54) člana 2. Zakona o putevima, upravljač javnog puta je javno preduzeće, privredno društvo i drugi oblici organizovanja koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća mogu da obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Prema članu 10. istog zakona, delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik RS. Dakle, RS je vlasnik – osnivač firme koja upravlja javnim putem, a Vlada inače zastupa RS kao vlasnika puta, ali nije upravljač. Ona sprovodi upravljačka prava vlasnika. To je isto kao što država osnuje sud, ali Vlada ne vrši sudijske dužnosti.
Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda, koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik autonomna pokrajina. Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i drugo društvo kapitala, kome je nadležni organ poverio obavljanje delatnosti upravljanja državnim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
U smislu navedenog je veoma važno pominjanje JP “Putevi Srbije” u Tranzitnoj uredbi, kome u članu 7. osnivačkog akta stoji da obavlja delatnost upravljanja državnim putevima kao delatnost od opšteg interesa. Jer, ako je neko bio ovlašćen da donese neki akt kojm bi bio određen tranzitni koridor kroz RS, to je onda to javno preduzeće kao upravljač državnih puteva. A ne Vlada. Jer, Vlada je osnovala nekog da to radi umesto nje. Pa kad već jeste, onda neka taj neko radi svoj posao.
3. Da li je uopšte moguće ovakvo što?
Iako bi trebalo da bude, nažalost nije. Jer, Zakon o putevima uopšte ne govori o tranzitu, tranzitnom saobraćaju niti koridorima. Iako svi znamo šta je to (saobraćaj vozila gde su polazna i odredišna tačka van te teritorije RS, ako pričamo o tranzitu kroz RS). Ali to što svi nešto znamo ne znači da je važeće u smislu porpisa. Naime, zakonske odrednice i definicije ne traže se na Vikipediji.
I tu se otvara novi tehnički problem, jer Zakon o putevima kaže da upravljač javnog puta može nešto da učini u cilju zaštite nekog puta, a ne da donese nešto čime taj isti put još više opterećuje (što u ovom slučaju imamo).
Šta hoću reći? Tehnički, po zakonu, svaki upravljač javnog puta odgovara za put kojim upravlja i donosi mere u cilju njegove zaštite. Znači, upravljači puteva nižeg reda moraju da donesu akte kojim štite (ograničavaju) upotrebu puteva pod njihovom ingerencijom, a ne da neko donosi obavezujući akt o upotrebi nekog puta za neke kategorije vozila.
Hoću da kažem, da bi se prema sadašnjem stanju stvari (propisa) u RS ovo sve moglo sprovesti, zahtevano je donošenje bezbroj podzakonskih akata od strane lokalnih samouprava i postavljanje nebrojeno mnogo saobraćajnih znakova.
Bolji put bi bio, uraditi onako kako bi trebalo, napraviti izmene određenih zakona (i to po hitnom postuku, postoji razlog za hitnost) i podzakonskih akata, dodajući ono što je neophodno da se ono što je zamišljeno sprovede.
Jer, naterati nekog da poštuje neko pravilo moguće je samo kažnjevanjem.
4. Može li neko biti kažnjen zbog ovog?
Može, ako ga uhvate nespremnog i ako ne poznaje propise.
A za šta bi mogao biti kažnjen vozač (ili vlasnik) stranog vozila koji ne poštuje Tranzitnu uredbu?
Da uprostimo, i da skratim. Ovde govorimo o prekršajima kao lakšem obliku kaznenih dela, jer ovde stepen opasnosti nije takav da se opisano može smatrati krivičnim delom. Osim ako zbog direktnog nepostupanja po nametnutom pravilu, ne dođe do ugrožavanja javnog saobraćaja iz člana 289. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tesktu: KZ, čime se dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovina većeg obima, pa usled toga kod nekog nastupi laka telesna povreda ili imovinska štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. Ili ne nastupi nečija smrt, teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, čime bi bilo ostvareno teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. KZ.
Naravno, sve to uz uslov da postoji direktna uzročno posledična veza (koju je teško dokazati) između opisanih posledica i toga što je neko vozio kamion putem kojim nije smeo (takođe, dokazati da je znao da nije smeo).
E sad, svaki prekršaj mora biti predviđen nekim propisom. Da bi postojala prekršajna odgovornost, prekršajna radnja, odnosno postupanje suprotno nekoj obavezi mora biti propisano i kao takvo utvrđeno sa jasnim obeležjima dela. Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, u članu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. Prekršaji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine i skupštine grada. Organi ovlašćeni za donošenje propisa mogu propisivati prekršajne sankcije samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadležnosti utvrđene Ustavom i zakonima. I organ koji je ovlašćen da propisuje prekršajne sankcije ne može ovo pravo preneti na druge organe. ZOP još kaže u članu 6. da se na učinioca prekršaja primenjuje se zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja (a ne neki raniji, i ne propis koji će možda biti donet i sl.).
Dakle, da bi uopšte govorili o nekom prekršaju, tačno mora biti utvrđeno koje je tačno lice i kako postupilo suprotno nekoj odredbi propisa ili mimo postojećeg odobrenja (koji propis je povređen).
Dakle, čak i da je Vlada bila ovlašćena da donese Tranzitnu uredbu, istom nije propisan nikakv prekršaj.
Znači, jedina mogućnost da neko bude kažnjen za nepostupanje po Tranzitnoj uredbi, jeste za kršenje saobraćajnih pravila po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tesktu: ZOBS. Tehnički, može se izreći samo kazna za prekršaj nepostupanja po postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji, jer ne pričamo o nekom opštem pravilu i obavezi, već nećemu što važi na tačno određenim mestima.
Zato moram da dam još neka objašnjenja.
Član 132. ZOBS kaže da javni putevi moraju da se obeleže propisanom saobraćajnom signalizacijom, kojom se učesnici u saobraćaju upozoravaju na opasnost koja im preti na putu, odnosno delu puta, stavljaju do znanja ograničenja, zabrane i obaveze kojih se učesnici u saobraćaju moraju pridržavati i daju potrebna obaveštenja za bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja.
Prema stavu 3. istog člana, učesnici u saobraćaju dužni su da se pridržavaju ograničenja, zabrana i obaveza izraženih saobraćajnom signalizacijom i da postupe u skladu sa njihovim značenjem. Dakle, da bi neko mogao biti kažnjen za kretanje van tranzitnog koridora mora na putu kojim se kreće da bude postavljen znak kojim mu je zabranjeno kretanje po tom putu. Jer, ono što ne postoji u propisu, ne postoji uopšte. O ovome sam sam već pisao u “Ko to tamo crta i postavlja koješta po ulicama?”.
Prema član 133. ZOBS, saobraćajnu signalizaciju čine saobraćajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru, uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova (semafori), svetlosne i druge oznake na putu.
Stav 5. člana 132. ZOBS, kaže da ministar nadležan za poslove saobraćaja (čitaj kao resorno ministarstvo) donosi bliže propise o saobraćajnoj signalizaciji. I takvo što postoji.
Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji (“Sl. glasniku RS“, br. 85/2017 i 14/2021) – u daljem tesktu: Pravilnik, propisani su vrsta, značenje, oblik, boja, mere, materijali za izradu saobraćajne signalizacije i pravila postavljanja saobraćajne signalizacije na putevima.
Prema članu 5. Pravilnika, saobraćajna signalizacija se postavlja i obeležava na putu na osnovu saobraćajnog projekta. Znači, posta vljanju saobraćajnog znaka, prethodi donošenje neke odluke o postavljanju tog znaka na tačno određenom mestu, što se radi na osnovu nekog projekta (a projekat ima svoje obavezne delove, to nije tek tako uraditi posao).
Dakle, kao preduslov za kažnjavanje (kako sad stvari stoje u propisima), ovde bi tehnički morao da bude postavljen znak zabrane saobraćaja za teretna vozila (prikazan na slici) uz dopunsku tablu koja objašnjeva da ta zabrana važi za vozila mase preko 7,5 tona, na početku svakog puta koji je van tranzitnog koridora.
Jer, prema članu 32. Pravilnika, znak izričite naredbe (kojim se stavljaju do znanja zabrane, ograničenja i obaveze) postavlja se neposredno ispred mesta odakle nastaje obaveza pridržavanja naredbe izražene saobraćajnim znakom, a na kraju deonice puta gde prestaje važnost znaka postavlja se znak obaveštenja o prestanku važenja znaka izričite naredbe. Ako je potrebno da učesnici u saobraćaju budu unapred obavešteni o izričitoj naredbi, dozvoljeno je da se znak izričite naredbe postavi i pre mesta odakle naredba važi uz dopunsku tablu sa oznakom udaljenosti do mesta odakle naredba važi. A najvažnije je, znakovi izričitih naredbi moraju se ponovo postaviti posle svake raskrsnice sa drugim putem, na putu na kome je takav znak postavljen, ako izričita naredba važi i posle navedene raskrsnice. Bojim se da je to mnogo posla (mnogo akata, projekata, rada i troškova) za nikakav efekat (pričam o onome što je moguće naplatiti po zakonu).
Flajeri, table sa obaveštenjima (ma koliko velike bile) i obaveštavanje putem medija, nisu od značaja.
Jer, niko se ne može kazniti po ZOBS za nepostupanje po flajeru, već po postavljenom saobraćajnom znaku.
Ono što nije propisano Pravilnikom, nije od značaja u smislu kažnjavanja. Od kada nešto proizvodi pravno dejstvo razmatrao sam u u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, u delu “7. Od kada nešto važi?”.
Štaviše, član 134. ZOBS propisuje zabranu postavljanja predmeta koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja podražavaju ili liče na saobraćajnu signalizaciju. Štaviše, ZOBS propisuje novčane kazne u velikim iznosima za prekršaje koji se sastoje u nepoštovanju navedene zabrane, što će reći da bi neko čak mogao biti kažnjen za postavljenja table koja nije propisana Pravilnikom. I toga nisu pošteđeni ni oni koji rade za državu i organe lokalne samouprave (ako bi se naravno sprovodilo ono što piše u propisima).
Čak i da su svi znakovi svuda postavljeni kako je gore opisano, za nepostupanje po Tranzitnoj uredbi, jedino je moguće izreći novčanu kaznu od 5.000,00 din. (i to vozaču) za prekršaj iz tačke 78) stava 1. člana 333. ZOBS, za postupanje suprotno stavu 3. člana 132.
Što je više nego minorna kazna. Štaviše, nije ni tolika. Jer, ZOP u članu 168. kaže da se za prekršaj za koji je zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu prekršajni nalog izdaje prekršajni nalog. A u skladu sa stavom 1. člana 173. lice protiv koga je izdat prekršajni nalog prihvata odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga, čime se oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne.
Znači, neko će platiti 2.500,00 din. i to je sve. I ko onda može da garantuje da prevoznici neće kalkulisati? Ili čak sami vozači ne bi li zadržali novac koji dobijaju za pokriće troškova puta?
Da umesto 11.860,00 din. koliko bi ukupno za put od granice sa Hrvatskom do izlaza ka Bugarskoj, trebalo da plate po trenutno važećoj Odluci o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela i putnog objekta (putarina) („Sl. glasnik RS“, br. 40/2019, 54/2019, 77/2019, 15/2021, 130/2022 i 23/2023), neće odlučiti da rizikuju kaznu od 2.500,00 din? I to bi bilo sve , jer po članu 8. ZOP, nikome ne može ponovo biti izrečena prekršajna sankcija za prekršaj za koji je već kažnjen. Što, znači da vozač stranog teretnog vozila koji bude „uhvaćen“ da se ne kreće propisanim tranzitnim koridorom, ne može ponovo biti kažnjen za isti prekršaj sve dok tehnički ne bude u mogućnosti da se najkraćim putem uz najmanje ometanje drugih ukjuči na tranzitni koridor.
Jedino što malo “popravlja” stvar je, stav 2. člana 132. ZOBS, koji kaže da će, ukoliko je izvršenjem opisanog prekršaja izazvana neposredna opasnost za drugog učesnika u saobraćaju, ili prouzrokovana saobraćajna nezgoda, biti izrečena kazna u iznosu od 6.000 do 18.000 din. Što nije zamisao, jer ko želi nesreće na putevima ne bi li izrekao malo veću kaznu?
Znači, mnogo muke, mnogo posla, a efekat je upitan.
5. Zašto je sporno ovako kako je urađeno?
Ako su ulazima u RS postavljene table sa obeveštenjima i znakovi poput onog koje je na flajeru, a koji se može videti ispod, bojim se da će biti problema, a i da neko ne zna značenje saobraćajne signalizacije.
Jer, znak koji je uz prikazne dopunske table (koje su načelno u redu, pojašnjavaju na koja se vozila odnosi i da je reč o tranzitu, iako nemamo definiciju istog u propisima), ne propisuje obavezu koja se želi nametnuti.
Prikazani znak (prikazan ispod) spade u grupu znakova „obavezan smer kretanja”, koji označavaju smer kojim se vozila moraju kretati, s tim što prikazani konkretno označava da je dozvoljeni smer samo pravo. Dobro, moguće su varijacije tog znaka (levo, desno, sa strane…), tako da se tehnički to nekako može “ispeglati”. Naravno, uz postavljenje tog znaka svuda, na svakoj raskrsnici, ulazu ili isključenju sa auto puta…
Primereniji bi možda bio znak „obavezan smer kretanja određenih vozila” (poput onog prikazanog ispod), koji označavaju obavezan smer kretanja za određena vozila, gde izbor simbola za teretna vozila ili skupove teretnih vozila na znaku zavisi od izabranog režima saobraćaja.
Ali, ni to nije to. Jer, smer nije isto što i putni pravac kretanja a nekmoli koridor.
Tehnički, moglo bi se ipak kažnjavati po ovom znaku koji je upotrebljen, uz ispunjenje gore opisanih zakoniskih preduslova (izmene zakona kojim bi bila definisana ovlašćenja, uslovi, postupak…). Mada, bilo bi bolje propisati poseban znak za vođenje saobraćaja koji bi uređivao transit. Štaviše taj znak bi mogao da ima izgleda i kao prikazani flajer, jer dovoljno je jasan po mom mmišljenju.
Ali, tada se opet vraćamo na kaznu koja se može izreći, a koja je minorna. Znači potrebno je nešto uraditi i sa tom kaznom.
6. Umesto zaključka
Da se poštuju propisi, sve ovo je moglo biti urađeno veoma brzo i lako, a bude onako kakva je inicijalna ideja. Da su urađene izmene Zakona o putevima u cilju omogućavanja ovog o čemu pričamo (definisanje tranzitnog saobraćaja, mera, uslova itd.), te Pravilnika u smislu definisanja znaka obaveštenja kojim bi bilo regulisano vođenje saobraćaja za spornu kategoriju vozila, i naravno ZOBS u smislu ppropisivanja posebnog prekršaja (sa većim iznosom kazne), onda bi bilo bez prevelikog posla i troškova, a efekat bi bio značajan. Dakle, ne treba izmišljati ništa, samo pratiti propisane procedure. Ali, za to vam trebaju ljudi koji poznaju propise, poznaju pravni sistem, tako da…
Nadam se da i ovo pojašnjava zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I zašto me sve zajedno podseća na ono što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
