Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija ukazao je na pozitivne trendove naše ekonomije, istakavši da je rast u drugom kvartalu iznosio 1,7 odsto, što je, kako je ocenio, dobro uprkos izazovima, ekonomskoj krizi i ratu u Ukrajini.
Istakao je da je rast BDP stabilan, da ekonomija raste, objasnivši da sa 2.360.000 zaposlenih imamo maksimalne prihode u budžetu, rastu nam porezi i doprinosi, prihodi PIO fonda, što omogućava i povećanje plata i penzija.
On je podsetio na to da su juče započeti razgovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu i da će oni trajati do 15. septembra, do kada po Zakonu o radu treba da se definiše iznos zarade.
Podsećamo, minimalna zarada je propisana čl. 111. Zakona o radu (”Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, … i 95/2018-aut.tumačenje) kojim je predviđeno:
“Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.
Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Osnovica za obračun uvećane zarade iz stava 6. ovog člana je minimalna zarada zaposlenog.”
Čl. 112. istog zakona je predviđeno kako se utvđuje minimalna cena rada utvrđuje i šta utiče na njenu visinu.
Pregovori će trajati do polovine septembra. To je socijalni dijalog Vlade, poslodavaca i sindikata. To nisu laki razgovori jer tu treba balansirati da se na jednoj strani podrži zaposlenost, da ne biste imali skok otpuštanja, a sa druge strane da nađemo pravu meru kako bismo održali životni standard radnika.
Prema njegovim rečima, na minimalcu je 250.000 ljudi i oni čine deset odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Potpredsednik Vlade je ponovio da država ima novca i na putu je da ispuni plan da prosečna zarada u zemlji do 2025. godine bude 1.000 evra, uz napomenu da bi do kraja ove godine prosečna zarada trebalo da iznosi 810-820 evra.
Mali je dodao i da je priliv stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci 2,5 milijardi evra, dakle više nego prošle godine u istom periodu, kada je za celu godinu iznosio 4,4 milijarde evra.
U prvih sedam meseci ove godine, imamo za milijardu evra bolji rezultat priliva novca u budžet, pogotovo kada je PDV u pitanju, ukazao je on i najavio da će se početkom septembra raditi rebalans budžeta, s obzirom na to da imamo više novca.
Jedan deo sredstava ćemo iskoristiti za pomoć poljoprivrednicima, drugi deo za povećanje plata i penzija, a takođe ćemo nastaviti i sve projekte koji su vezani za infrastrukturu, zaključio je potpredsednik Vlade.
Naime, Zakon o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. broj 54/2009, … i 138/2022) predviđa rebalans budžeta u čl. 63. kojim je propisano:
“Rebalansom budžeta koji, na predlog Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, usvaja Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, vrši se usklađivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta na nižem, višem ili istom nivou.
Ako se u toku sprovođenja mera privremene obustave izvršenja, budžetski deficit ne uskladi sa mogućnošću finansiranja, odnosno sa planiranim deficitom, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, u roku od 15 dana pre isteka perioda u kojem se sprovodi privremena obustava izvršenja, utvrđuje predlog rebalansa budžeta.
U toku usvajanja rebalansa budžeta Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može nastaviti sa privremenom obustavom izvršenja pojedinih rashoda i izdataka.”
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.