Ministarka pravde u Vladi Republike Srbije izjavila je, na javnoj raspravi o Predlogu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2023–2028. godine, sa pratećim akcionim planom za period 2023–2024. godine, da borba protiv korupcije predstavlja temelj svakog demokratskog društva i jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade Srbije.
Okrugli sto, koji je u okviru javne rasprave organizovalo Ministarstvo pravde Srbije, održan je uz podršku projekta „Jačanje vladavine prava u Srbiji”, zajednički finansiranog od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), za čije sprovođenje je zadužena Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Na Okruglom stolu učestvovali su članovi Radne grupe za izradu Predloga Nacionalne strategije, predstavnici Delegacije EU, Ambasade Nemačke, međunarodnih organizacija (OEBS i Savet Evrope), kao i predstavnici civilnog sektora.
Ministarka je istakla da je svrha novog strateškog dokumenta jačanje postojećih i stvaranje novih sistemskih rešenja za sprečavanje korupcije na svim nivoima, podizanje svesti o njenoj štetnosti, kao i važnosti kontinuiranog sprovođenja i unapređenja postojećih antikorupcijskih mehanizama.
Ona je naglasila da se Ministarstvo pravde trudilo da celokupan proces izrade ovog dokumenta bude maksimalno inkluzivan, zbog čega su u Radnu grupu, pored predstavnika državnih organa, uključene i organizacije civilnog društva, koje su dale relevantan doprinos u predmetnim oblastima.
Prema njenim rečima, od marta do početka jula ove godine, održano je ukupno 48 sastanaka radnih podgrupa u okviru Radne grupe, a rezultat njihovog rada predstavljaju izveštaji o proceni rizika od korupcije u oblastima koje su predmet nacionalne strategije.
Ona je istakla da je Ministarstvo pravde, već na prvom sastanku Radne grupe, predložilo rizične oblasti za koje je potrebno izraditi izveštaj o proceni rizika od korupcije i definisalo rokove za izradu ovog strateškog dokumenta.
Ministarka je predočila da su predložene rizične oblasti prepoznate na osnovu polaznih izveštaja o sprečavanju i borbi protiv korupcije, izrađenih uz podršku projekta EU, za čiju izradu je korišćen prethodni strateški okvir za borbu protiv korupcije.
Takođe je objasnila da je reč o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 – Potpoglavlje Borba protiv korupcije, Operativnom planu za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika, kao i Godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, pri čemu su pojedine oblasti dodatno unete na predlog organizacija civilnog društva, koje su učestvovale u radu Radne grupe.
Ona je ukazala na to da su opšti ciljevi ove strategije definisani kao stalna posvećenost organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije i efikasnoj i doslednoj primeni pomenutog dokumenta, kao i stalno unapređenje antikorupcijskih pravila, blagovremeno otkrivanje i adekvatno kažnjavanje koruptivnog ponašanja i jačanje svesti o uzrocima, stanju i štetnosti korupcije.
Prema navodima ministarke, ministarstvo pravde će razmotriti sve predloge, primedbe i sugestije koje budu dostavljene i iznete tokom javne rasprave kako bismo dobili što kvalitetniji tekst Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i u potpunosti realizovali prioritetni cilj Vlade, a to je nulta tolerancija na korupciju.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je veoma zadovoljan zbog toga što Srbija preduzima važne i značajne korake da unapredi svoju politiku borbe protiv korupcije.
On je istakao da korupcija stvara nepravdu, produbljuje socio-ekonomske nejednakosti i podriva ekonomsku efikasnost, stvarajući visoke troškove za građane, dodavši da je borba protiv korupcije prioritet za EU i da zemlje članice imaju relativno dobre rezultate na međunarodnom planu, kao i indikatore koji mere borbu protiv korupcije.
Da bi bila efikasna, strategija treba da bude razvijena na čvrstim osnovama konsenzusa i širokih konsultacija, i zato EU osniva Mrežu protiv korupcije koja ima zadatak da razvija najbolje prakse i praktične smernice u različitim oblastima, koje mogu poslužiti kao solidna osnova za antikorupcijske akcije i za praćenje uspeha ovih akcija, dodao je Žiofre.
On je predočio da će jedan od prvih zadataka nove mreže biti mapiranje zajedničkih područja visokog rizika do 2024. godine, pri čemu je uputio pozov Srbiji da u potpunosti uzme u obzir, ne samo pravne tekovine EU, već i druge rezultate koji su razvijeni u Uniji u vezi sa ovom važnom temom.
Šef Privrednog odeljenja Ambasade Nemačke je naveo da su spečavanje i borba protiv korupcije od suštinskog značaja za očuvanje osnovnih vrednosti i delotvornosti politika i ciljeva EU.
On je naglasio da je borba protiv korupcije od izuzetne važnosti i za cilj Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, što je napor koji Nemačka sa svojim evropskim partnerima snažno podržava, kako na nivou politike, tako i na nivou programa.
Prema njegovim rečima, uspešna prevencija i suzbijanje korupcije treba da budu u središtu reformskih procesa u Srbiji, pre svega u korist njenih građana.
Rekao je da je predloženim tekstom Strategije i Akcionog plana, Vlada Srbije preduzela važne korake na postavljanju strateških ciljeva, mera i mehanizama koordinacije za sistematsko suzbijanje korupcije u kritičnim oblastima i ublažavanje rizika od korupcije.
Prema odredbama člana 13 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije („Sl. glasniku RS“, br. 94/2016, 87/2018-dr. zakon i 10/2023), nadležni organi za suzbijanje korupcije su:
1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;
2) Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;
3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.