I pored brojne sudske prakse pitanje otpremnine je uvek aktuelno zbog nejasnog definisanja iste u zakonu koji se bavi radnim odnosima. Naime, Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), u daljem tekstu Zakon, razlikuje tri vrste otpremnine i to:
“Čl. 119.
Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;”
“Čl. 125.
Zaposleni ima pravo na isplatu:
….
3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka;”
“Čl. 158.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.”
Invalidska penzija kao osnov prestanka radnog odnosa?
U ovom komentaru se akcenat stavlja na otpremninu kod odlaska u penziju i to invalidsku penziju.
Invalidska penzija je uređena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, …, 125/2022), u daljem tekstu: Zakon o PIO, koji u čl. 21. kaže:
“Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i kada kod policijskog službenika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskih poslova, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.”
Za tumačenje se uzima slučaj invalidske penzije kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti. Prema Zakonu o PIO, osiguranik odlazi u invalidsku penziju kada kod njega nastane potpuni gubitak radne sposobnosti.
Međutim, gubitak radne sposobnosti prema Zakonu predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa i tu dolazi do problema. Čl. 176. Zakona je propisano:
“Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;”
Ovde se postavlja pitanje, ako je zaposlenom prestao radni odnos po sili zakona jer je Zakon izričito predvideo da je osnov prestanka radnog odnosa dan dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti, da li taj isti zaposleni ima prava na otpremninu jer je evidentno da odlazi u invalidsku penziju?
O vrsti penzije, tačnije o otpremnini pri odlasku u penziju se izjašnjavalo Ministastvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-717/2017-02 od 27. oktobra 2017. god. gde se navodi:
„Pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.“
Ovakvo tumačenje je vrlo sporno u praksi, jer zaposlenom ne prestaje radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju, već zato što je izgubio radnu sposobnost.
Apelacioni sud u Kragujevcu u presudi Gž1 3489/2021 od 19. maja 2022. god. je izneo stav koji je sličan ovoj situaciji u kojoj radni odnos prestaje po jednom osnovu, a kasnije zaposleni odlazi u penziju. Njihov stav je da zaposleni kojem je radni odnos kod poslodavca prestao otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog, shodno članu 178 stav 1 i stav 2 Zakona o radu, po kom osnovu je poslodavac i doneo rešenje o prestanku radnog odnosa, ne može da ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju jer mu je radni odnos prestao po drugom osnovu. Činjenica da je nakon donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa privremenim rešenjem utvrđeno pravo na prevremenu starosnu penziju nije od značaja u konkretnom slučaju, s obzirom da je pravni osnov prestanka radnog odnosa tužioca otkaz od strane zaposlenog shodno članu 178 stav 1 i 2 Zakona o radu, te zaposleni nema pravo na otpremninu u smislu člana 119 stav 1 tačka 1 Zakona o radu.
Ovakvo tumačenje se može upotrebiti i kod odlaska zaposlenog u invalidsku penziju, jer njemu prestaje radni odnos zbog gubitka radne sposobnosti, a ne zbog odlaska u penziju, gde proizlazi da zaposleni nema pravo na otpremninu u skladu sa čl. 119. Zakona.
Dužnost poslodavca da isplati otpremninu pri odlasku zaposlenog u penziju
Iako odredbe čl. 119. Zakona nisu jasne, istim članom je propisana dužnost poslodavca da isplati otpremninu zaposlenom pri odlasku u penziju, zbog čega se mnogi poslodavci pitaju kako da ispune svoju dužnost ako je osnov prestanka gubitak radne sposobnosti, a nije odlazak u penziju, a zaposleni nakon prestanka radnog odnosa odlazi u invalidsku penziju.
Odgovor na ovo pitanje delimično daje čl. 112. Zakona o PIO kojim je propisano:
„Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.
-raniji st. 2 brisan-
Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija isplaćuje se od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.“
Iz navedenog proizlazi da je za isplatu otpremnine zbog odlaska u invalidsku penziju relevantan trenutak kada je zaposleni podneo zahtev za istu, da li je to bilo u toku osiguranja (dok je bio u radnom odnosu), ili nakon toga.
Zaključak
Iako Zakon predviđa da je poslodavac dužan da isplati otpremninu pri odlasku u penziju, druga odredba Zakona na neki način derogira ovu odredbu. Kako bi poslodavac ispunio svoju dužnost koja je predviđena čl. 119. Zakona, neophodno je da je zaposleni podneo zahtev za invalidsku penziju dok je bio u radnom odnosu, odnosno dok je bio osiguran, u suprotnom proizlazi da od dobre volje poslodavca zavisi da li će zaposlenom isplatiti otpremninu ako je zaposleni nakon prestanka radnog odnosa predao zahtev za invalidsku penziju, imajući u vidu da je tom zaposlenom radni odnos prestao zbog gubitka radne sposobnosti.
I ono što je važno, pri tumačenju mora se uzeti u obzir cilj neke odredbe, a odredbe o otpremnini imaju za cilj da zaposlenom koji odlazi u penziju obezbede neku vrstu materijalne sigurnosti dok se postupak u PIO fondu ne okonča, kako bi mu se obezbedila neka sredstva za život, tako da bi ovo tebalo tumačiti da zaposlenom koji odlazi u bio koju vrstu penzije, pa i invalidsku, treba isplatiti otpremninu jer otpemnina kod odlaska u penziju nije uslov za zakonitost prestanka radnog odnosa već ima socijalni karakter.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
