Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je to tuča? (Zašto je važno jasno definisati osnovne pojmove?)“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 109, septembar 2023. god.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše pri pisanju i tumačenju propisa. Konkretan povod za pisanje ovog komentara su zaključci iz presude najviše redovne sudske instance u našoj zemlji. Kako god se zvao, Vrhovni (po novom) ili Vrhovni kasacioni sud, reč je o jednom te istom sudu, koji je menjao nazive. Pošto je u trenutku donošenja presude koju razmatram naziv bio Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu upotrebljavaću skraćenicu: VKS.
Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenjuju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu, u integralnom oblikuili kao ekstrakti, ako suobjavljeni u drugim izdanjima.
Neću ulaziti u kompletnu odluku koja je predmet ove analize, niti sve okolnosti slučaja, niti da li je odluka u pogledu kazne ispravna i pravična, razmatraću samo ono što mi je ušlo u fokus kao problematično. Određeni zaključci VKS možda jesu dobri, sami za sebe ili u određenom kontekstu. Dakle, odluka je verovatno ispravna u odnosu na krivično delo koje je bilo posredi i njegovog učinioca, mene muči način razmišljanja za koji ne mogu da nađem opravdanje u tekstu propisa. Jer, kad se nešto prihvati kao stav, to u nekom drugom slučaju, u drugim okolnostima, može potpuno da izmeni ceo kontekst. Govorim o implikacijama zauzetih stavova.
Citiraću šta je VKS rekao u obrazloženju presude Kzz 1369/2021 od 22. decembra 2021. god:
“[…] neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da je u konretnom slučaju pogrešno primenjen krivični zakon, jer sud nije primenio odredbu Zakona o javnom redu i miru koji je jedini zakon koji definiše pojam tuče i to na način da je tuča uzajamno vršenje nasilja između dva ili više lica koje se sastoji u zadavanju udaraca rukom, drugim delovima tela ili predmetima, dok Krivični zakonik ne sadrži definiciju pojma tuče, a stanovište sudske prakse je da u njoj moraju učestvovati najmanje tri lica. Iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog se pravnosnažne presude, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom redu i miru.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer sud u konkretnom slučaju nije bio u obavezi da primeni odredbu člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom redu i miru, obzirom da je ovom odredbom Zakona o javnom redu i miru, koju branilac u zahtevu pravilno citira, zapravo predviđeno koje značenje ima izraz „tuča“ u smislu Zakona o javnom redu i miru, pri čemu u konkretnom slučaju okrivljeni nije oglašen krivim za krivično delo koje je propisano Zakonom o javnom redu i miru, već za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika. […]”.
1. Šta je to „tuča“?
Dakle, šta je to tuča? Naravno, ne mislim na grad kao padavinu odnosno elementarnu nepogodu, već na pojam „tuče“ kao međusobnog fizičkog sukoba dva ili više lica, u smislu kaznenog zakonodavstva.
Konkretno krivično delo za koje je vođen postupak je bilo „Učestvovanje u tuči“ iz člana 123. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, koji u celosti glasi:
„Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.“.
Dakle, reč je o delu koje je svršeno samim učešćem okrivljenog, bez dodatnog uslova u pogledu ostvarenja neke specifične zabranjene posledice njegovom radnjom. Jer, da je on taj koji je naneo tešku telesnu povredu ili lišio života nekoga, bio bi okrivljen za takvo delo, a ne učešće u tuči.
Pre svega, tuča (sukob) koja se uzima u obzir kod ovog krivičnog dela, je takva tuča u kojoj je neko lišen života ili je nekom nanesena teška telesna povreda. Znači, imamo kvalifikaciju tuče u odnosu na ostvarenje zabranjene posledice koje se zahteva da bi delo postojalo (da bi bilo ostvareno biće dela – učešće, ali ne radnjom okrivljenog za to delo), ali nemamo definiciju osnovnog pojma.
Inače, „tuča“, kao pojam pominje se u KZ kod još par krivičnih dela. Kod dela „Ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi“ u članu 124. gde je kažnjivo samo mašanje (uzimanje u ruke) oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva podobnog da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. I kod dela „Nasilničko ponašanje“, iz člana 344. KZ, gde je sankcionisano ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira izazivanjem tuče.
Znači, kod navedenih krivičnih dela potrebno je da postoji nešto što se definiše kao „tuča“, pa da u odnosu na to cenimo da li su ispunjeni ostali uslovi za postojanje konkretnog dela.
A kako da znamo šta je ono što nije definisano u samom propisu čije se odredbe primenjuju?
Tako što primenjujemo pravila pravne struke i nauke. Pre svega pravila tumačenja.
2. Zašto je važno definisati pojam tuče?
Naprosto, da bi krivično delo koje VKS razmatra uopšte postojalo. Jer, VKS tretira kao delo nekakvo učestovovanje u tuči. A reč „učestovanje“ znači aktivno učešće, angažovanost, delovanje, intervenciju, uplitanje, te doprinos u nekom dešavanju. Nije učesnik u tuči onaj ko se samo zatekao na nekom mestu gde se druga lica fizički razračunavaju. Čak i ako je povređen u istoj. On je oštećeni a ne učesnik.
Ako ne damo definiciju tuče kao međusobnog sukoba nekih lica koja imaju aktivnog učešća u fizičkom obračunu, svako može biti optužen za učešće u tuči. Baš svako. I onaj koji pokušava da razdvoji učesnike, onaj kome je posao da održava red na nekom skupu (obezbeđenje, redari, policija), ili se samo slučajno zatekao negde.
I još nešto, za definiciju tuče bitno je da, kako to odrednica iz Zakona o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018) – u daljem tekstu: ZJRM kaže, postoji uzajamno vršenje nasilja između tih lica koje se sastoji u zadavanju udaraca. Jer, ako nema uzajamnosti, oni se ne tuku, onda neko bije nekog ko ne pruža otpor (povređuje, vrši nasilje nad njim).
Branilac okrivljenog u konkretnom slučaju, postupao je potpuno ispravno (po mom mišljenju), sledio je logiku i pravila struke, kada je definiciju koja ne postoji u KZ, potražio u drugim propisima.
Jer, ZJRM u članu 3. iznad kojeg stoji naslov „Značenje izraza“, u tački 11. stava 1. kaže da tuča predstavlja uzajamno vršenje nasilja između dva ili više lica koje se sastoji u zadavanju udaraca rukom, drugim delovima tela ili predmetima. I to je apsolutno upotrebljiva definicija.
Doduše, VKS možda buni jer je u uvodu stava 1. člana 3. ZJRM rečeno da upotrebljeni izrazi imaju značenje u smislu ovog zakona. Iz čega VKS verovatno izvodi zaključak da se data definicija ne može upotrebiti ni u koje druge svrhe, već samo u svrhu kažnjavanja za prekršaj propisan st. 2. i 3. člana 9. ZJRM, koji se sastoji u narušavanju javnog reda i mira izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj.
Dobro, ako je tako, koju definiciju tuče VKS primenjuje?
3. Umesto zaključka
Nisam ekspert za krivično pravo, niti to pokušavam da budem. Ali neke stvari mi naprosto “ne piju vodu”. Zato, i pored sve dobre volje, te uvažavanja sudija, kao neko kome je tumačenje propisa (interpretacija onog što piše u njima) primarno polje rada, sa gore iznetim zaključcima VKS ne mogu se složiti.
Ovde samdao uvod, objasnio osnovne postavke u slučaju koji je povod za pisanje ovog i povezanih komentara, te otvorio ključna pitanja za temu. A definicijom pojma i osnovnim postavkama, te time gde VKS zapravo greši, bavio sam se u „Šta predstavlja tuča u smislu kaznenog zakonodavstva?“. U komentaru „Koliko lica mora učestovati da bi bilo tuče?“, razmatrao sam koliko lica je potrebno da budu u sukobu da bi govorili o tuči?
Kad se pročitaju svi povezani komentari biće jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, a što sam sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
