Zaštitnik građana, nakon sprovedenog postupka kontrole i zakonitosti rada, uputio je Mišljenje Republičkom geodetskom zavodu i Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture zbog nedostupnosti podataka na internet stranici RGZ ljudima koji žive u inostranstvu, a poseduju nekretnine u Srbiji.
U Mišljenju je navedeno da RZG razmotri mogućnost da preko svoje interenet stranice ponovo obezbedi dostupnost osnovnih podataka katastra i svim licima koja se nalaze u inostranstvu, vodeći računa da se ne ugrozi istraga koja se vodi zbog hakerskog napada na sajt zavoda prošlog leta.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture treba da kao nadzorni organ razmotri pravilnost postupanja Republičkog geodetskog zavoda u cilju iznalaženja rešenja koje neće biti na štetu građana.
Mogućnost besplatnog uvida u osnovne podatke katastra nepokretnosti preko internet stranice Republičkog geodetskog zavoda je naročito značajno za korisnike koji žive u inostranstvu, s obzirom na to da oni ne mogu tako lako da izvrše uvid u podatke u prostorijama Zavoda u Republici Srbiji, uvid u svoj predmet, zakažu sastanak sa službenicima katastra, niti da uspostave telefonski kontakt bez dodatnih troškova.
U tom pogledu, navodi se u Mišljenju, može se postaviti pitanje nejednakog položaja i diskriminacije građana koji žive u inostranstvu, jer su uskraćeni u ostvarivanju prava na besplatan uvid u podatke katastra nepokretnosti. Međutim, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju izostalo dostavljanje potpunih informacija i svih podataka, a koji su svakako od značaja za ovaj postupak, Zaštitnik građana nije bio u mogućnosti da svestrano i celokupno sagleda postupanje organa javne vlasti i oceni da li je ovo ograničavanje pristupa osnovano, neophodno i nužno i da li se zaštita ugroženih podataka mogla i može obezbediti i na drugačiji način.
Prema Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 ,95/2018, 31/2019,15/2020 i 92/2023) „geodetski katastarski informacioni sistem“ (GKIS) jeste centralizovana elektronska baza podataka koju vodi Republički geodetski zavod, koja sadrži prostorne i opisne podatke katastra nepokretnosti i katastra vodova, podatke o osnovnim geodetskim radovima, premeru nepokretnosti, državnim granicama, geodetskim radovima za posebne potrebe, vrednosti nepokretnosti, kao i topografske karte, registar prostornih jedinica, adresni registar i registar cena. Istovremeno, „katastar nepokretnosti“ ima značenje osnovnog i javnog registra, koji sadrži prostorne i opisne podatke o nepokretnostima, podatke o stvarnim pravima na njima, kao i drugim pravima i činjenicama čiji je upis u katastar predviđen zakonom. (član 2. stav 2. tačka 1. i 2.)
Odredbama člana 19. ovog zakona je propisano da Republički geodetski zavod obezbeđuje preko svoje internet stranice, neprekidno i bez plaćanja, na način koji ne povređuje zaštitu podataka o ličnosti, javnu dostupnost: – osnovnih podataka katastra nepokretnosti, koji se odnose na nepokretnost; – osnovnih podataka o imaocima prava na nepokretnosti, i to za fizičko lice ime, prezime i prebivalište, a za pravno lice poslovno ime, adresa sedišta i matični broj; – podataka o prijemu isprave dostavljene radi upisa po službenoj dužnosti u skladu sa članom 23. ovog zakona, odnosno prijemu zahteva za upis podnetog u skladu sa članom 25. ovog zakona. (…) Dostupnost podataka o nepokretnostima, kao i uslove i način obezbeđivanja dostupnosti potpunih podataka GKIS-a iz stava 3. ovog člana bliže propisuje Vlada.
Shodno odredbi člana 54. stav 1. tačka 2. ovog zakona, Vlada bliže propisuje obim dostupnosti podataka iz člana 19. st. 1. i 2. ovog zakona, kao i uslove i način obezbeđivanja potpunih podataka GKIS-a iz člana 19. stav 3. ovog zakona, dok Direktor Zavoda bliže propisuje način pristupa, distribucije, izdavanja, korišćenja, skladištenja i zaštite podataka GKIS-a i uspostavljanje, održavanje i korišćenje evidencije o utvrđenim promenama na nepokretnostima iz člana 49. stav 4. ovog zakona (član 54. stav 3.)
Prema odredbama Pravilnika o načinu pristupa, distribucije, izdavanja, korišćenja, skladištenja i zaštite podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema, čuvanje, skladištenje i zaštita podataka iz GKIS-a vrši se u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti (“Službeni glasnik RSˮ, br. 6/16 i 94/17), Uredbom o bližem sadržaju akta o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja, načinu provere i sadržaju izveštaja o proveri bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja (“Službeni glasnik RSˮ, broj 94/16), Pravilnikom o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema u Republičkom geodetskom zavodu 07 broj 110-7/2017 od 12. juna 2017. godine, kao i ovim pravilnikom.
Prema članu 16. ovog pravilnika, uvid u digitalne podatke može se izvršiti neposredno u prostorijama Zavoda ili posredno preko globalne kompjuterske mreže (internet), u skladu sa važećim propisima. Pristup podacima u digitalnom obliku vrši se i putem: 1) lokalne računarske mreže (intranet); 2) interneta; 3) e-šaltera (član 17. Pravilnika). Prema odredbi člana 25. stav 2. Pravilnika, korisnici podataka putem interneta mogu biti sva pravna i fizička lica. Shodno članu 26. ovog pravilnika, korisnici intraneta i interneta imaju pravo pristupa i preuzimanja podataka u skladu sa ovlašćenjima, odnosno pravima iz ugovora zaključenog sa Zavodom, dok ostala pravna i fizička lica mogu da ostvare uvid u određene podatke kroz besplatan servis, u skladu sa zakonom.
Prema članu 27. Pravilnika, pristup sistemu putem intraneta ili interneta obezbeđuje se: davanjem slobode pristupa; ograničenjem pristupa sistemu; dodeljivanjem različitih prava pristupa; pružanjem usluge: “naručivanje preko definisanog upita”.
Shodno ovim Pravilnikom, u cilju zaštite podataka, pored mera propisanih Zakonom o informacionoj bezbednosti, Uredbom o bližem sadržaju akta o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja, načinu provere i sadržaju izveštaja o proveri bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja i Pravilnikom o bezbednosti, preduzimaju se i sledeće mere zaštite: 1) obezbeđenje prostorija u kojima se primaju, smeštaju i čuvaju podaci, propisanim merama fizičke zaštite (rešetke na prozorima i vratima, portiri i noćni čuvari) i protivpožarne zaštite; 2) obezbeđenje zaštite prostorija, u kojima se primaju, smeštaju i čuvaju podaci od negativnih klimatskih uticaja, kao što su: vlažnost, neodgovarajuća temperatura i svetlost; 3) obezbeđenje metalnih ormara za čuvanje podataka koji nisu podložni koroziji i u kojima je obezbeđena cirkulacija vazduha između unutrašnjih pregrada i oko ormara; 4) obezbeđenje računarske opreme uređajima za neprekidno napajanje električnom energijom.
Mogućnost besplatnog uvida u osnovne podatke katastra nepokretnosti preko internet stranice Republičkog geodetskog zavoda je naročito značajan upravo za korisnike koji žive u inostranstvu, s obzirom da isti ne mogu tako lako izvršiti uvid u podatke u prostorijama Zavoda u Republici Srbiji, da izvrše uvid u svoj predmet, zakažu sastanak sa službenicima katastra, niti da uspostave kontakt putem telefona bez dodatnih troškova.
U tom pogledu, može se postaviti pitanje nejednakog položaja i diskriminacije građana koji žive u inostranstvu, jer su faktički uskraćeni u ostvarivanju prava na besplatan uvid u podatke katastra nepokretnosti. Međutim, s obzirom da je u konkretnom slučaju izostalo dostavljanje potpunih informacija i svih podataka, a koji su svakako od značaja za ovaj postupak, Zaštitnik građana nije bio u mogućnosti da svestrano i celokupno sagleda postupanje organa javne vlasti u konkretnom slučaju, odnosno da oceni li je predmetno ograničavanje pristupa osnovano, neophodno i nužno, te da li se zaštita ugroženih podataka mogla i može obezbediti i na drugačiji način. Istovremeno, na osnovu raspoloživih podataka, sledi da još uvek nije donet podzakonski akt kojim se bliže uređuje dostupnost osnovnih podataka o nepokretnostima.
S tim u vezi, na osnovu svega napred navedenog, uvažavajući najpre odgovornost Republičkog geodetskog zavoda prema kompletnoj informacionoj infrastrukturi i podacima koji su označeni kao podaci od opšteg interesa, saglasno članu 27. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, smatrajući da će na taj način najcelishodnije doprineti zaštiti prava građana, unapređenju rada organa uprave i sprečavanju sličnih propusta u budućnosti, Zaštitnik građana daje mišljenje da
Republički geodetski zavod treba da, rukovodeći se načelima javnosti i upravljanja rizikom, kao i vodeći računa o informacionoj bezbednosti i toku istrage u datom slučaju, razmotri mogućnost da preko svoje internet stranice ponovo obezbedi dostupnost osnovnih podataka katastra nepokretnosti i svim licima koja se nalaze u inostranstvu.
Republički geodetski zavod treba da pred nadležnim organom inicira donošenje akta Vlade iz člana 54. stav 1. tačka 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, a kojim se propisuje obim dostupnosti podataka, kao i uslovi i način obezbeđivanja potpunih podataka GKIS.
Republički geodetski zavod treba da u svom budućem radu, uspostavi adekvatniju saradnju sa Zaštitnikom građana, te da se uvek stara da Zaštitniku građana dostavi potpune informacije i sve podatke kojima raspolaže, a koji su od značaja za postupke koje Zaštitnik građana vodi.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture treba da, kao nadzorni organ i u okviru svojih ovlašćenja, razmotri pravilnost postupanja Republičkog geodetskog zavoda u pogledu ograničavanja pristupa podacima iz inostranstva, u cilju iznalaženja rešenja, te da shodno principima dobre uprave, uputi odgovor podnosiocu pritužbe o navedenom.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.