Jedan od mnogobrojnih razloga za prestanak radnog odnosa je i otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog.
Otkaz od strane zaposlenog regulisan je čl. 178. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) na sledeći način:
“Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).
Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.”
Dakle, kako svako lice ima pravo na slobodan izbor rada, takođe svako lice ima pravo ustanovljeno zakonom da svojevoljno prekine radni odnos i to bez bilo kakvog opravdanja.
Ono što je važno za obe strane u ugovornom odnosu kod prestanka radnog odnosa otkazom od strane zaposlenog je:
1) validnost izjave volje,
2) pismena forma izjave volje,
3) neopozivost izjave volje,
4) poštovanje otkaznog roka,
5) akt poslodavca kojim se konstatuje prestanak radnog odnosa.
1) Validnost izjave volje
Preduslov za davanje izjave volje o otkazu ugovora je mentalno zdravlje zaposlenog, odnosno u momentu sastavljanja izjave o otkazu ugovora o radu zaposleni mora biti uračunljiv, to jest sposoban da shvati značaj svoje izjave i da upravlja svojim postupcima.
Da bi izjava volje zaposlenog o otkazu ugovora o radu bila validna, ona mora biti izričita, jasna, nedvosmislena i slobodna odn. data bez bilo kakve sile, pretnje, prinude ili zablude.
Stav je sudske prakse da “Sadržina pismene izjave zaposlenog o otkazu ugovora o radu koju upućuje poslodavcu mora biti jasna, kategorična i nedvosmislena.” (Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 79/2014 od 28. maja 2014. godine, utvrđena na sednici Građanskog odeljenja 07. aprila 2015. godine).
Malo detaljnije o izjavi volje navodi Apelacioni sud u Kragujevcu u presudi Gž1 1000/2011 od 23. avgusta 2011. god.: “Izjava volje zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu mora biti pisana, izričita, konkretna, jasna i nedvosmislena, doneta slobodno i samostalno bez uticaja mana volje, i bez posebnog navođenja razloga (motiva), jer jedino takva predstavlja validan osnov za otkaz i deluje od dana dostavljanja poslodavcu (ipso iure)…”
Na zaposlenom je teret dokazivanja postojanja mana volje nastalih prilikom davanja izjave o otkazu. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 782/2017 od 12. jula 2017. god.)
2) Pismena forma izjave volje
Da bi izjava volje zaposlenog o otkazu ugovora o radu proizvodila pravno dejstvo ona mora biti pismena što proizlazi iz stava 2 citiranog člana 178. ZOR.
Navedeno potvrđuje i sudska praksa navodeći da “Usmena izjava zaposlenog o davanju otkaza upućena poslodavcu ne proizvodi pravno dejstvo.” (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 1816/2014 od 4. marta 2015. god.)
U praksi najčešće sam zaposleni sastavlja izjavu o otkazu ugovora o radu, potpisuje je i predaje poslodavcu odnosno nadležnoj službi kod poslodavca, ali postoji i mogućnost davanja izjave na zapisnik kao i popunjavanja gotovog dostupnog obrasca kod poslodavca za tu namenu. Čak je i u sudskoj praksi zauzet stav da “Okolnost da kod poslodavca postoje gotovi obrasci za podnošenje zahteva za otkaz ugovora o radu, ne čini takav zahtev ništavim ukoliko ga potpiše radnik, čime prihvata sadržinu navedenih obrazaca.”( Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž1 924/2011 od 9. decembra 2011. god.).
3) Neopozivost izjave
Izjava zaposlenog o prestanku radnog odnosa je jednostrana izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja poslodavcu. Ona je neopoziva.
O tome i stav sudske prakse da “Naknadno povlačenje date izjave ne može proizvesti pravno dejstvo bez pristanka poslodavca, naročito ako je izjava rezultat slobodne i samostalno izražene volje, te eventualna ishitrenost odluke ne može predstavljati izvinjavajući razlog za datu izjavu o otkazu koja predstavlja osnov prestanka radnog odnosa.”
4) Poštovanje otkaznog roka
Stavom 2 citiranog člana 178 je jasno navedeno da se izjava o otkazu dostavlja poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Stavom 3 je propisano da može biti predviđen i duži otkazni rok, ali maksimalno 30 dana.
Prema tome, zaposleni podnosi izjavu o prestanku radnog odnosa u pisanom obliku koja obavezno sadrži dan prestanka radnog odnosa. Od dana podnošenja izjave do dana prestanka radnog odnosa, mora da protekne najmanje 15 dana. Zaposleni podnosi pismenu izjavu nadležnoj službi kod poslodavca i treba da zahteva da na istoj zabeleži dan prijema, s obzirom da od dana prijema zabeleženog teče otkazni rok. O navedenom se izjašnjavalo i Ministarstva rada i socijalne politike u mišljenju br. 011-00-685/2007-02 od 10.8.2007. godine.
U situaciji kada je ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca utvrđen otkazni rok duži od 15 dana, zaposleni je dužan da poštuje taj ugovoreni otkazni rok prilikom otkaza ugovora o radu. (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-1123/2006 od 27.10.2006. godine)
5) Akt poslodavca kojim se konstatuje prestanak radnog odnosa
Nakon pismene izjave zaposlenog o otkazu ugovora o radu, poslodavac može da donese rešenje o prestanku radnog odnosa zbog otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog.
Navedeno rešenje je samo deklarativnog karaktera i isto ne predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 782/2017 od 12. jula 2017. god.)
Pravno dejstvo prestanka radnog odnosa ne zavisi od činjenice da li je poslodavac nakon izjave zapsolenog o otkazu ugovora o radu doneo rešenje o prestanku radnog odnosa ili ne. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 735/2015 od 7. jula 2016. god.)
Kada je pismeni otkaz ugovora o radu- dostavljen poslodavcu, do prestanka radnog odnosa dolazi po samom zakonu, jer je za to dovoljna samo izjava volje zaposlenog, ali je uobičajeno da se radi evidencije i kod primene ovog osnova, donosi rešenje o prestanku radnog odnosa. Pošto je osnov za prestanak radnog odnosa izjava zaposlenog, pravno dejstvo prestanka radnog odnosa, ne zavisi od toga da li je odluka o prestanku radnog odnosa, doneta ili ne. (Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž1 2455/2014 od 30. novembra 2015. god.)
Izvor: Izvod iz zakona i sudske prakse preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
