od 2010.

Vršnjačko nasilje kao ozbiljan socijalni i psihološki problem današnjice

Vršnjačko nasilje je veoma ozbiljan socijalni i psihološki problem današnjice, a sve teži oblici nasilja među decom nas upozoravaju da mere i aktivnosti koje društvo i država ulažu u borbu protiv te pojave nisu dovoljne, izjavio je danas zaštitnik građana , povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja.

On je ukazao na to da vršnjačko nasilje obuhvata različite oblike agresivnog ponašanja među decom i adolescentima, od verbalnog i fizičkog nasilja, socijalnog isključivanja do nasilja putem interneta, a na žalost, dovodi i do tragičnog ishoda.

Zaštitnik građana je dodao da ne smemo okretati glavu ni od najblažih oblika nasilja, i da je na svaki vid nasilja potrebno reagovati. Moramo obratiti posebnu pažnju na opasnost od zlostavljanja preko društvenih mreža, jer ga je vrlo teško pratiti, a može imati veoma ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žrtve, rekao je zaštitnik građana.

Zbog kompleksnosti problema važno je imati odgovarajuće politike koje su usmerene prema iskorenjivanju svih oblika nasilja u društvu, kao i prema izgradnji sistema vrednosti zasnovanog na međusobnom poštovanju, empatiji, razumevanju i prihvatanju različitosti. To podrazumeva koordinisane aktivnosti svih relevantnih institucija, uključujući obrazovne ustanove, roditelje, stručnjake, kao i širu zajednicu.

U našem pravnom sistemu usvojen je Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (“Sl. glasnik RS”, br. 11/2024), koji na sledeći način definiše oblike nasilja i zlostavljanja:

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Nasilje i zlostavljanje smatra se nasilje zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku (u daljem tekstu: roditelj); učenika prema drugom detetu, učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku, zaposlenom kao i prema trećem licu.

Nasilje i zlostavljanje može da javi kao fizičko, psihičko (emocionalno), socijalno i digitalno .

Fizičko nasilje je ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog; fizičko kažnjavanje dece i učenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba.

Psihičko nasilje je ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i učenika ili zaposlenog.

Socijalno nasilje i zlostavljanje je ponašanje kojim se isključuje dete i učenik iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanjem od drugih, neprihvatanjem po osnovu različitosti, uskraćivanjem informacija, izolovanjem od zajednice, uskraćivanjem zadovoljavanja socijalnih potreba.

Digitalno nasilje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu ugrožavanje dostojanstva ličnosti i ostvaruje se slanjem poruka, video zapisa, elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i objavljivanjem sadržaja ili poverljivih ličnih podataka bez saglasnosti (informacija, slika, video snimaka i sl.).

Osim navedenih oblika, nasilje i zlostavljanje prepoznaje se i kroz: zloupotrebu, seksualno nasilje, nasilni ekstremizam, trgovinu ljudima, eksploataciju deteta i učenika, porodično nasilje i dr.

Zloupotreba deteta i učenika je sve ono što pojedinac, odnosno ustanova čini ili ne čini, što negativno utiče, nanosi štetu, uskraćuje ili smanjuje mogućnost za bezbedan i zdrav razvoj i dovodi ga u nemoćan položaj prema pojedincu ili ustanovi (zloupotreba u sportu, u političke, verske, komercijalne i druge svrhe). Zloupotreba podrazumeva i prekomerno podsticanje, odnosno psihološki pritisak na dete i učenika od strane roditelja radi postignuća koja mogu da imaju za posledicu ugrožavanje normalnog psihofizičkog i socijalnog razvoja i najboljeg interesa deteta.

Seksualno nasilje je ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Nasilni ekstremizam je promovisanje, zagovaranje, podržavanje, pripremanje i učestvovanje u ideološki motivisanom nasilju za ostvarivanje društvenih, ekonomskih, verskih, političkih i drugih ciljeva.

Trgovina ljudima je vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije.

Eksploatacija je rad koji nije u najboljem interesu deteta i učenika, a u korist je drugog lica, ustanove ili organizacije. Ove aktivnosti mogu da imaju za posledicu ugrožavanje fizičkog ili mentalnog zdravlja, moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja deteta i učenika, njegovu ekonomsku zavisnost, uskraćivanje prava na obrazovanje i slobodu izbora.

Zanemarivanje i nemarno postupanje je propuštanje roditelja, druge osobe koja je preuzela brigu o detetu i učeniku, ustanove ili zaposlenog da u okviru raspoloživih sredstava obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i učenika u svim oblastima, a što može da naruši njegovo zdravlje i razvoj.

Zanemarivanje u ustanovi obuhvata: uskraćivanje pojedinih oblika obrazovno-vaspitnog rada neophodnih detetu i učeniku; nereagovanje na sumnju o zanemarivanju ili na zanemarivanje od strane roditelja; propuste u obavljanju nadzora i zaštite deteta i učenika od povređivanja, samopovređivanja, upotrebe alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance, uključivanja u destruktivne grupe i organizacije i dr.

Krizni događaj je u većini slučajeva nepredvidiv događaj sa potencijalno negativnim posledicama. Taj događaj i njegove posledice mogu prouzrokovati značajnu štetu osobama koje su neposredno ili posredno izložene kriznom događaju.

Krizni događaj karakteriše broj žrtava (povređenih ili nastradalih), materijalna šteta, psihološke reakcije pojedinca i/ili zajednice u celini, kao i solidarnost u svrhu otklanjanja posledica.

Krizni događaji su:

– Prirodna smrt deteta/učenika;

– Pokušaj ubistva i ubistvo deteta/učenika (u ustanovi ili van nje);

– Pokušaj samoubistva učenika i samoubistvo (u ustanovi ili van nje);

– Prirodna smrt, samoubistvo ili ubistvo zaposlenog u ustanovi;

– Saobraćajna nezgoda u kojoj je povređeno ili nastradalo dete, odnosno učenik i/ili zaposleni u ustanovi;

– Nestanak deteta/učenika;

– Masovno trovanje u prostoru ustanove;

– Dojava o podmetnutoj eksplozivnoj napravi u ustanovi ili terorističkom napadu i slično;

– Talačka kriza;

– Nasilje većih razmera (masovne tuče, višestruka ubistva, teroristički napadi);

– Tehničko-tehnološke opasnosti (eksplozija, izlivanje, isparavanje otrovnih materija i požar);

– Prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi, požari…);

– Epidemija koja je obuhvatila teritoriju/opštinu na kojoj se nalazi ustanova;

– Drugi krizni događaji, u smislu ovog pravilnika.

U slučaju proglašenja vanredne situacije, odnosno vanredog stanja, ustanova postupa u skladu sa propisima koji to uređuju.

U svojim ostalim odredbama isti propisuje preventivne aktivnosti, interventne aktivnosti i druga pitanja u vezi sa nasiljem.

Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.

Najnoviji tekstovi