Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Zašto se obavezne radnje moraju izvršiti na licu mesta?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 116, april 2024. god.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Nasuprot uobičajenom maniru kada sam kritički nastrojen prema zaključcima sudova, što je na moju veliku žalost, jer više bih voleo da ističem ono što je dobro i pravilno nego da kudim, ponekad imam i povod u pozitivnom kontekstu. Ovde je reč o presudi kojom (doduše posredno i stidljivo) vrhovna redovna sudska instanca u zemlji daje potvrdu da ono što iznosim nisu samo „sulude“ teorije, već da sam u pravu. Inače, reč je o Vrhovnom sudu kako se zove po novom, ali kako je presuda doneta dok se zvao Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu koristiću skraćenicu: VKS.
Šta je VKS zaključio u svojoj presudi citirao sam u povezanom komentaru „Zašto sujeta nije a čitanje jeste korisno?“. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde. Ukratko VKS kaže da ako ovlašćeno službeno lice ne preduzme radnju koju po zakonu mora da izvrši, čini krivično delo.
Drugo što je bitno objasnio sam u „Zašto je obavezno preduzeti radnju koja potvrđuje postojanje prekršaja?“. Ovde ću se zabaviti pravilnom procedurom.
1. Zašto se prekršajni nalog izdaje odmah i na licu mesta?
I VKS se slaže da se prekršajni nalog mora izdati odmah i na licu mesta, te da se vozilo mora isključiti iz saobraćaja kada postoje razlozi za to.
Inače, to je ono na šta sam ukazivao u nebrojeno mnogo postupaka pred raznim prekršajnim sudovima, te u mnogim stručnim komentarima.
Npr. u komentaru “Da li se obavezne procedure mogu selektivno primenjivati?“, koji je objavljen u časopisu Advokatska kancelarija broj 103, marta 2023. god., (i ekstraktima iz istog, tekstovima „Zašto se obavezne procedure moraju primenjivati?“ i „Da li su obavezne radnje na licu mesta međusobno uslovljene?“), gde sam objašnjavao zašto sve radnje u postupku čine celinu, odnosno da prekršajni postupak podrazumeva jedinstvenost svih radnji preduzetih u cilju kažnjavanja. Neću ponavljati sve rečeno u tom komentaru, samo ću podcrtati najvažnije.
Svaka proceduralna odredba ima svoje mesto i značaj u postupku, jer nezakonit postupak ne može dovesti do zakonito izrečene sankcije. Zato nije bitno samo da li se nešto desilo (da li prekršaj objektivno postoji, da je učinilac kriv ili ne), već i sam postupak (procedura) u kome se to konstatuje i kažnjava za isto. A preduzimanje obaveznih radnji je važno zbog dokazivanja postojanja kaznenog dela.
Pravilnu proceduru izdavanja prekršajnog naloga objašnjavao sam u mnogo komentara, npr. u „Gde se izdaje i kako se dostavlja prekršajni nalog?, Čemu vodi nezakonita procedura kod izdavanja prekršajnih naloga?, Zašto je kod prekršajnog naloga važna forma?“, Da li je naknadno izdavanje prekršajnog naloga procesna manipulacija?“. Ponoviću najvažnije.
Prekršajni nalog se izdaje u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, bez obzira šta ko mislio ili napisao u nekom podzakonskom aktu. Svima koji poznaju odredbe ZOP, jasno je kada se i gde može izdati prekršajni nalog. Ako je učinilac prisutan novčana kazna se izriče na licu mesta izdavanjem prekršajnog naloga, koji se odmah i uručuje okrivljenom licu, a ako je to lice odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa.
Znači, ZOP govori o naknadnom dostavljanju a ne izdavanju naloga. Jer, sve navedene odredbe ZOP koje se odnose na situaciju kada učinilac nije prisutan na licu mesta, govore samo o dostavljanju prekršajnog naloga, nijedna ne kaže gda se i kada isti može sastaviti. Nema odredbi o tome da se nalog može sastaviti na drugom mestu, niti da se ovlašćenje za sastavljanje istog može „delegirati“ drugom licu.
A te „greške“ najščešće prave pripadnici komunalne milicije, jer prisutnim učiniocima naloge obično ne izdaju komunalni milicionari koji prekršaj uoče, odmah i na licu mesta, već samo zabeleže događaj, a onda naknadno nalog izdaje drugi milicionar. S druge strane, akti lokalnih samouprava (recimo grada Beograda) su obično decidni i predviđaju da je komunalni milicionar ovlašćen da za povrede propisanog komunalnog reda, izriče i naplaćuje novčanu kaznu isključivo na licu mesta. Ostaje sporno, kako da se kazna naplati na licu mesta, kada plaćanja po prekršajnom nalogu u gotovom novcu davanjem na ruke ovlašćenom licu nisu predviđena, već putem uplatnice, ali to je tehnički problem (da li će uručiti nalog i čekati donošenje dokaza o uplati ili naložiti kako i gde da se isti dostavi).
2. Umesto zaključka
Koliko god prijalo kad neko prizna da ste u pravu, najvažnije je pratiti rad drugih, da um bude otvoren za razmišljanje, tako možda i bude pomaka na bolje.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.